|
 |
|
Muzika leči i truje
Na čaju sa: Radetom Radivojevićem |
|
Rade Radivojević
|
Piše: K. Kubiček
Uz priče dede Josifa, koji je svirao klarinet na Austrougarskom dvoru, za to od cara dobio zlatnik na poklon ali i bio kapelnik dva orkestra u Crnoj Travi, i oca Srboljuba, profesora muzike, prirodno je što se Rade Radivojević od malih nogu inficirao muzikom. Tim pre što za njega vežbanje nije bila tortura, već zadovoljstvo. U petoj je prvi put zasvirao violinu pred publikom a ubrzo potom je samoinicijativno počeo da svira harmoniku i smišlja melodije... Tako je, uslovno rečeno, počela Radetova karijera kompozitora a naš razgovor uz šolju čaja koju je polako ispijao Radivojević i nes kafu kojom se sladio dolepotpisani.
- Svakog jutra u specijalnom čajniku skuvam pola litra čaja sa Suve planine, popijem šolju a tokom dana ostatak, umesto vode - priča Rade.
- I ranije sam koristio ovu čajnu mešavinu a onda sam slučajno upoznao travara Radeta Markovića iz Bele Palanke koji me sada redovno snebdeva čajem - priča pedeset osmogodišnji kompozitor a mi na ambalaži čitamo da je reč o mešavini kantariona, majčine dušice, matičnjaka, petrovca, podubice, rtanjskog čaja, žalfije, crnog sleza i podbela.
Seća se Rade da je kao dete bio bolešljiv, da je najviše problema imao sa astmom, međutim, njegovi roditelji, kao potomci građanskih porodica, nisu koristili takozvane bapske lekove.
- Verovali su u proverene metode lečenja tako da im je knjiga Vase Pelagića bila uvak na dohvat ruke. Na osnovu recepata našeg čuvanog travara kuvali su mi čajeve i pravili obloge kad se razbolim, ali ako je bilo nešto ozbiljno bez razmišljanja su me vodili kod lekara - priča Radivojević i dodaje da su on i supruga Mirjana zdravstvene probleme sina Ognjena, koji na sreću nije bio bolešljiv, rešavali na isti način.
Kao što je moglo i da se očekuje Radeta Radivojevića ni u tinedžerskim godinama ljubav prema muzici nije napuštala. Upisao je klavirski odsek u srednjoj muzičkoj školi u Nišu, sanjario da postane kompoziror klasične muzike, a onda su se pojavili "Bitlsi", "Stonsi"... Bio je fan "buba iz Liverpula" mada ne toliko navijački raspoložen da nipodaštava ono što su svirali drugi. Ubrzo je postao član niške grupe "Daltoni" koja je, uz beogradske "Siluete" i "Elipse", bila u vrhu takozvane bit muzike.
- Svirali smo popularne hitove, obrade dela klasične muzike, gostovali u emisiji Radio Beograda "Veče uz radio", što je za tadašnje bendove bilo kao da im je pesma emitovana na Radio Luksemburgu. Snimili smo 1967. godine i singl ploču za "Jugoton" pod naslovom "Ruka od snova", kasnije učestvovali na večerima slobodnih formi "Beogradskog proleća"...
Ušli su i u Ginisovu knjigu rekorda jer su 1970. neprekidno svirali 28 sati! Ali, kako to obično biva svako od članova krenuo je svojim putem, "Daltoni" su se razišli ali su i publici i muzičarima ostali u lepoj uspomeni.
- Kao mladić nisam imao vremena da se aktivno bavim sportom, ali mi je plivanje kao vid rekracije još od tada priraslo za srce. I dan danas dva puta nedeljno idem na bazen Starog DIF-a
a svakog leta na odmor obavezno putujem na more i tamo svaki trenutak koristim da plivam. Kad je o ishrani reč, pre svega zbog specifičnosti posla, nikada nisam bio u prilici da obraćam pažnju na kalorijsku vrednost namirnica i slične stvari. Ne volim masna i teška jela, pečenje i, što se mene tiče, mesa u jelu i ne mora da bude. Ali kad god sam u prilici volim da pojedem dobar roštilj i - obožavam kolače!
Posle završenog prvog stepena Muzičke akademije u Nišu Rade se preselio u Beograd, gde je i diplomirao, potom honorarno svirao u zabavnom ansamblu RTB, išao na gostovanja po tadašnjem Sovjetskom savezu... U toj zemlji je bio na 14 turneja i kad sve sabere tamo je proveo tri i po godine. Bio je i u prvoj postavi Bajaginih instruktora, snimio album "S druge strane jastuka", često putovao...
- Uvek sam se trudio da probam kulinarske specijalitete zemalja u kojima sam boravio jer je i ukus hrane neophodan da se doživi sredina u kojoj si. Degustirao sam brojna jela ruske, meksičke, indijske kuhinje.., ali mi se najviše dopada italijanska.
Kad je o kuvanju reč Rade je tu gotovo analfabeta. U šali kaže da su vrhunci njegovog kulinarskog umeća supa iz kesice, viršle iz vakuum pakovanja i jaje na oko. Zbog toga kao anegdotu priča kako je jednom prilikom rekao supruzi da je odlučio da počne da kuva, servirao joj gulaš sa kojim je ona bila oduševljena, ali je na njegovu nesreću pogledala u kantu za đubre, ugledala konzervu i štos mu je propao.
Sredinom osamdesetih naš sagovornik je postao stalan član Zabavnog ansambla RTB, komponovao melodije različitih žanrova, dobijao nagrade za dečju, pop muziku, gradske pesme...
- Kad je o zdravlju reč 1986. godine sam rešio da posle dvadesetogodišnjeg pušačkog staža ostavim cigarete. Tokom dana mi je to još nekako uspevalo, ali uveče sam imao krize. Na kraju sam uspeo ali moram da priznam da nije bilo lako!
Pitamo ga da li i muzika može da leči? Odgovara povrdno, ali uz ogradu da ima i one koja deluje sasvim suprotno. Pri tom misli na elektronsku, bez melodije i sa ritmom koji "razara". Kaže da je ona plod globalizacije, opšte uniformnosti i da joj je cilj da razvije bezosećajnost.
Vrhunac kompozitorske karijere našeg sagovornika zbio se 1992. godine kada je njegova melodija "Ljubim te pesmama" u izvođenju Ekstra Nene pobedila na domaćem takmičenju i bila poslednji predstavnik eks Jugoslavije na "Evroviziji". To mu je otvorilo brojna vrata i pružilo mogućnost da se iskaže znatno više nego pre. Proglašen je 1994. i 2000. godine za najuspešnijeg kompozitora, bio je umetnički direktor nekoliko značajnih muzičkih manifestacija, član žirija brojnih festivala u zemlji i inostranstvu. Sada je muzički urednik u televizijskom javnom servisu, komponuje, po malo svodi račune iz protekle četiri decenije rada povodom kojih će uskoro da se pojavi njegov drugi auroski kompakt disk i uživa u šestomesečnom unuku Vuku.
- Kad mu pustim neke pesme za decu iz moje arhive vidno reaguje. Po svoj prilici se u porodici Radivojević rodio još jedan muzičar.
Grupa građana
Kao instrumentalista Radivojević je sarađivao sa gotovo svim pevačima iz eks Jugoslavije, a kao kompozitor sa Ekstra Nenom, Majom Odžaklijevskom, Cecom Slavković, Borom Đorđevićem, Mirjanom Beširević, Bojanom Milanovićem, Filipom Žmaherom... Mnogima je pomogao da steknu afirmaciju i u inostrastvu jer je član žirija na brojnim muzičkim smotrama.
- Raznovrstan repertoar i izuzetna muzikalnost članova benda "Grupa građana" razlozi su što sam odlučio da im pomognem da se afirmišu. Produciraću njihov album prvenac koji će uskoro da se pojavi u izdanju PGP RTS i ubeđen sam da je pred njima lepa karijera - kaže Rade Radivojević.
Konjče za Ogija
Sa brojnih putovanja Rade je sinu Ognjenu uvek donosio po neki poklon. On više i nije bio tako mali kad ga je Rade pozvao iz Češke, gde je bio gost na premijeri predstave u lutkarskom pozorištu za koju je pisao muziku, i pitao šta da mu donese. U šali Ogi je odgovorio da želi drvenog konjića i škodu. Rade nije bio lenj, zamolio je ljude iz pozorišta da mu daju konjče iz predstave a kupio je i umanjen model poznatog češkog automobila.
|
|
|
|
Bilje
Pirinač
Zrnce da se lakše diše...
Dijabetes
Ječam i cikorija protiv insulina...
Čičoka
Neuništivi sunčani koren..
* * * * *
Zdravlje
Opasne masti
Podneblje kreira jelovnik...
Italijanska kuhinja
Sokovi, mirisi i boje...
Ojačajte imunitet
Kašika tera viruse...
Usporen rast
Geni kroje visinu...
|