|
|
Renata Ulmanski: Višak ljubavi ne može da škodi
|
|
Renata Ulmanski
|
Već godinama Renata Ulmanski (83), naša poznata glumica, ne daje intervjue. Zaćutala je, kaže, iz osećaja pristojnosti, a oni koji žele da je čuju i vide znaju gde mogu da je nađu - u pozorištu. Tu, na sceni, punih 65 godina, dočekuje publiku raširenih ruku, sa osmehom i harizmom svojstvenim majstorima glume. Za časopis "Bilje i zdravlje" pristala je da još jednom, zbog prijateljstva i prijatelja, pokloni delić srca i duše. Prepoznatljivim, zvonkim smehom od srca se smejala dok se prisećala anegdota iz prebogate životne riznice i zračila dostojanstvom i mirnoćom kada je govorila o ozbiljnim temama.
* Da li imate neki tajni napitak vitalnosti kad u 83. godini imate toliku energiju? - Nije to neka nenormalna snaga, već jedno sasvim normalno življenje. Nikada nisam radila nešto za šta sam bila sigurna da ne mogu. Jednostavno, imala sam sreću da radim posao koji volim i veliku porodicu koja mi je uvek bila veoma važna. Kijavica moje dece bila mi je važnija od premijere.
* Kako čuvate zdravlje? - Ne čuvam ništa, živim onako kako mislim da treba. Izuzetno volim prirodu i već 20 godina redovno odlazim na Adu. Tamo imam nešto što zovem vikendicom, a zapravo je pola kvadrata, gde imam tri stolice i primus. Tamo najčešće odlazim. Mislim da ko ne ume da se druži sa prirodom ima velikog prijatelja manje. Inače, verujem da se treba kretati. Volim da radim u kući, redovno plivam. Na Tašmajdanu tri puta nedeljno preplivam kilometar za sat vremena. Nikad ne gubim vreme. Da bih imala slobodnog vremena, nikad ga ne rasipam. Takođe, verujem u male korake, da nešto treba da se uradi postupno, ali čini mi se da mi nemamo smisla za to. Gledam generaciju mojih unuka, sve hoće ili odmah ili nikad.
* Koliko se život današnje omladine promenio u odnosu na Vaša vremena? - Moja mladost je bila specifična. Čak i kad danas pričam o njoj mnogi ne mogu da poveruju. Išla sam na radne akcije u Šamac, Sarajevo, Brčko, Banoviće, Novi Beograd, mešala beton, ali reč "ideali" je sada veoma smešna. Unuci me nekad pitaju zašto sam išla, a ja ne znam kako to da im objasim. Pripadala sam nekom vedrom veremnu.
* Kako su na Vas uticale te radne akcije? - Značajno. Unormalile su nas, naučili smo da radimo, a tamo smo se sretali i družili sa vršnjacima iz cele države. Bila sam đak glumačke škole i kada su nas poslali u Glamoč kao recitatore, opismenjavali smo devojke koje nisu umele da pišu. Spavala sam kod cure koja je imala tri suknje i svake nedelje onu najdonju stavi gore i to je bilo "pranje", jer se luftira za idući put. Ali, žao mi je što je vedrina tih vremena izgubljena. Mi smo umeli da se družimo.
* Osim što ste glumili, bavili ste se i prevođenjem? - To je bilo prinudno, jer sam iz porodičnih razloga morala da odem iz Beograda i četiri godine provedem u Budimpešti. Imala sam 30 godina, dobila prvu nagradu u Puli i mislila da je došlo vreme nekakve afirmacije. Međutim, morala sam toga da se odreknem, muž je dobio službu, pa sam upisala fakultet i studirala engleski jezik. A, prevodila sam samo drame i to sa nemačkog, jer mi je to maternji. Danas više ne bih smela to da uradim, ali u to vreme šezdesetih godina 20. veka mogli ste da budete svaštar. Imala sam prednost kao glumica, jer sam znala šta može dobro i lako da se kaže. Nema složenih rečenica, niti pogodbenog načina. Prevela sam oko 20 drama i uglavnom su sve izvođene u pozorištu.
* Da li maternji nemački govorite dobro kao i srpski? - Ne, odavno ne govorim. Majka mi je bila Austrijanka i ona me je naučila. Ali, sa druge strane, jezik sa kojim odrastate je lišen logike. Ne znam gramatiku, pravilo zašto nešto kažem tako kao što kažem, ali znam da ću tako reći pravilno. Imala sam inače sreće u životu, jer je za vreme okupacije kod nas stanovala Ruskinja, koja me je u pravo vreme naučila ruski.
* Za vreme okupacije naučili ste i prve glumačke korake? - Tokom cele okupacije na našem tavanu krio se divan reditelj, dr Erik Hecl, Jevrej. Bio je neverovatano obrazovan i iz dosade, dok se krio, učio me glumi. Sa ovim predznanjem sam otišla u glumačku školu. To nije bila akademija već dramski studio pri Narodnom pozorištu. Osnovan je 1945. godine sa ciljem da se iškoluje nova generacija. I čim smo završili, bili smo primljeni. Prvu premijeru sam imala 1947. godine, a jasno se sećam svega, mogu i tekst sada da izgovorim.
* Da li ste imali tremu? - Mlad čovek ne zna šta je trema, ali je zato sada imam. O, da.
* Da li se sećate prvog aplauza? - Aplauzi su čudo jedno. Za 60 godina pamtim tri aplauza. Nikada neću zaboraviti onaj od pre pet godina kada smo u JDP igrali "Skakavce" kad sam na premijeri, usred scene, dobila aplauz. Drugi je bio na Sterijinom pozorju, gde sam sa Ljubom Tadićem igrala "Korene" kada se stuštio aplauz. Treći sam dobila dok sam tumačila malu ulogu učiteljice u logoru. Mislim, ona je sa tom decom odvratna, jer se boji, treba samo da igraš njen strah. Decu ne znaš, nemoj da igraš na njih, igraj na svoju paniku. Ti si ugrožena i... dobijem aplauz. Bravo Renata.
* Da li ime Renata ima neko značenje? - Znači ponovo rođena. Bila sam drugo dete u porodici, posle sestre Ksenije.
* Od mame ste naučili nemački, ali i nasledili specijalni gen? - Majka je živela 98 godina, zato sam rekla jednom prilikom Jovanu Ćirilovu, koji ima fajl za svakog od nas: "Joco, za mene nemoj, meni neko treba da govori 2027, a tada tebe neće biti. Nemoj da se trudiš". Ali, sem što imam poštovanje za majku, imam i ljubav za oca. I to je nešto posebno. On me je naučio da višak ljubavi ne može da škodi.
* Koliko uloga ste odigrali za proteklih 65 godina? - Imala sma nepriliku pre dve godine kada sam pala i "sredila" jedan pršljen. Tada sam bila zaludna i sabirala nešto, ali sad ne znam šta sam sabrala. Znam sigurno da sam igrala u više od 2.000 predstava. Neku smo igrali manje ili više. Bilo je mnogo i televizije, serija, ko zna tačan broj.
* Koja vam je uloga najdraža? - Volite one koje ste odigrali dobro, a pamtite one koje ste odigrali loše. To sanjate. Neuspehe bih mogla bez zadrške da nabrojim, znam ih i u pola noći. Oni mnogo više bole.
ISHRANA * Da li vodite računa o ishrani? - Hranim se najnormalnije. Kada dođu preko leta deca iz Amerike spremam ono što vole da jedu. Ipak, smatram da nisam neki veliki majstor kulinarstva, a nisam imala ni ambicije ni potrebe da to postanem. Volela sam da primam goste i tada bi kuvanje bilo kao neka premijera. Inače je to najnormalnija kuhinja sa mnogo povrća i voća. Nikad nisam vozila kola, i sa pijace sam uvek sve donosila u rukama.
VREDNOSTI * Koje vrednosti u životu sa godinama postaju važnije? - Tokom života sam naučila važnost tolerancije i čini mi se da je to suština življenja. Mora onome ko živi do vas da bude udobno. Ne možete da uzmete za sebe veći prostor. Imam dva sina, dve snaje, četvoro unučadi. U osnovi moje sreće je što sam to načelo na vreme razumela.
Bratislava Laćarak |
|
|
|
Za "Bilje i Zdravlje" govore:
Renata Ulmanski Ana Štajdohar
Lečenje biljem Zelena salata i rukola Za laku noć i zdravo srce
Centar za hipertenziju Lek po meri pacijenta
Alternativa Zdravlje u čaju sa Midžora
Ojačajte imunitet Gorko za top formu
Integrativna medicina Pronađi lek u sebi
Glaukom Tihi ubica vida
Gorušica Požar u stomaku
Joga za oči Tri jednostavne vežbe
Anketa Šta biste žrtvovali zbog ljubavi?
Preduzetništvo Domaći sapuni
Kamfor Mirisne masaže
Selen Moćan štit od raka
Zelena salata i rukola Za laku noć i zdravo srce
-Žudnja za hranom -Žuč traži kiselo
Prolećna jela Zeleniš na 100 načina
Ishrana Kako do vitke linije
Alternativa Sirovo zdravlje čuva
Deca U roditeljskom krevetu
Konjuktivitis Uzrok bira lek
Adolescenti Pravo vreme za prvi seks
Retke bolesti/ Fridrihova ataksija Nema leka, ni slobode
Lepota Zaštita od sunca
Anticelulit tretmani Pokrenite cirkulaciju
Rekreacija Vežbe za ramena i ruke
Niška Banja Topla voda i leči i krepi
Preponska kila Rez je najbolje rešenje
Seks i godine -Želja nikad ne ugasne
|