|
 |
|
Lečenje dobrim raspoloženjem
Zdravlje - Psihosomastke bolesti |
Određena duševna stanja mogu da dovedu do poremećaja telesnih funkcija, čak i do pravih organskih bolesti. U svakodnevnom životu one se nazivaju oboljenjima "na nervnoj bazi", a u medicini psihosomatskim bolestima.
Mnoge psihosomatske teorije polaze od pretpostavke da su emocije glavni krivac za nastanak bolesti jer su posrednik između psihe i tela. Sve što osećamo; radost, tugu, strah ili gnev, manifestuje se kroz rad srca, organe za varenje, mišiće, kožu, sastav krvi, remeteći prirodni tok i funkciju. S druge strane, u psihologiji se tvrdi da su emocije važne za izlečenje, čak i onih bolesti koje nisu psihosomatske. Da raspoloženje može da potpomogne izlečenju.
Kratkotrajne emocionalne reakcije, ma kako neprijatne i intenzivne, retko dovode do psihosomatskih poremećaja. Samo dugotrajne i neadekvatne emocionalne reakcije opterećuju psihu i telo, čineći organizam manje otpornim. "Prva dama psihsomatike" Flandres Danbar, dokazala je da specifičan psihološki sklop predodređuje neke psihosomatske bolesti. Opisala je: koronarnu, ulkusnu, dijabetičarsku i traumatofilnu ličnost, a dala je dokaze da postoje i osobe sklone da obole od kardiovaskularnih smetnji, pogotovu bolesti srca. To su ambiciozni ljudi koji mnogo vremena provode u poslu, teško podnose neuspeh i skloni su da se nadmeću sa drugima i da pritom budu nemilosrdni.
Često ne možemo da izbegnemo stresne situacije. Prisiljeni smo da se suočimo sa njima i pokušavamo da ih nadvladamo. Pojedinci se razlikuju u strategijama suočavanja sa stresom. Američki psiholog Ričard Lazarus, tvorac kognitivne teorije stresa, razlikuje dve osnovne grupe strategija tog suočavanja, koje polaze od procene značaja promene koja se odigrava u okolini i procene mogućnosti da se izborimo sa tom promenom. Kada osoba proceni da može uspešno da kontroliŠe situaciju, koristi aktivne, na problem usmerene strategije. U protivnom okreće se strategijama koje su usmerene na emocije, koje služe smanjenju stresnog doživljaja.
Po zdravlje je najgore izbegavanje suočavanja, što dugoročno povećava doživljaj stresa i utiče na razvoj bolesti.
Psihosomatske bolesti mogu da zahvate različite organske sisteme. Najpoznatije su: visok pritisak, bolesti srca, čir na dvanaestopalačnom crevu, spastički i ulcerozni kolitis, bronhijalna astma, spastički bronhitis, šećerna bolest, hipertireoza, menstrualni poremećaji, reumatoidni artritis, neke vrste glavobolja.
Pogrešno bi bilo zaključiti da jedino stres uslovljava nastanak i pogoršanje ovih bolesti. Značajnu ulogu imaju nasledni i činioci sredine, koji određeni deo tela čine osetljivijim na delovanje stresa. Istraživanja su pokazala da izbor odgovarajućih strategija suočavanja sa stresom, značajno produžava život obolelih od malignih bolesti i skraćuje period oporavka kod težih bolesti i povreda.
Istraživanja u medicini šire krug poremećaja na koje značajno utiču mentalna stanja. Zanimljiva su saznanja o psihosomatskom sterilitetu, koja okreću smer od hormona, ka psihičkim manifestacijama koje se podrazumevaju.
Na hormonalno stanje mogu odlučno da utiču i psihički činioci. Pod uticajem dubljih konflikata u životu žene, pravac delovanja hormona na psihu može da se izmeni tako da psihički činioci postanu bitniji od bioloških, unoseći bitne smetnje u mogućnosti za oplođenje
Psihička odbrana žene od zatrudnjivanja odvija se na telesnom planu, posredno preko hormona ili nervnog sistema. Tako je moguć spazam jajovoda, vraćanje sperme nazad preko vaginalnih mišićnih spazama, hemijske promene vaginalnog sekreta, a sve to pod uticajem samo psihičkih činilaca. Svaka od ovih funkcionalnih smetnji, ako dugo traje, dovodi do psihosomatskog steriliteta. A postoji i funkcionalni sterilitet kod muškaraca. Pod uticajem psihičkih činilaca, kvalitet semena može da uzrokuje neplodnost.
ROKFELER OKREĆE LIST
Psihologija se pdugo kretala u pravcu otkrivanja negativnih uticaja na mentalno zdravlje i takvog delovanja na telesne simptome. U poslednje vreme postaju interesantna traganja na planu takozvanog pozitivnog pogleda na mentalno zdravlje. Zaključci su da postojanje smisla života i osećaja ličnog razvoja, imaju značajan uticaj na telesno zdravlje. Navodi se primer Džona Rokfelera. Ilustruju se loše posledice koje su na njegovo zdravlje imala negativna mentalna stanja. Telesno se osećao veoma loše, dobio je alopeciju (opadanje kose), patio je od lošeg varenja i nesanice... U pedeset trećoj godini lekari su rekli da će živeti još oko godinu dana. Tada je promenio svoj način života i postavio druge životne ciljeve. Počeo je da razmišlja i o drugima. Organizovao je dobro osmišljen humanitarni program koji je realizovao u narednih četrdeset pet godina. Preokret od nemilosrdne pohlepe ka čovekoljublju, rezultirao je fiziološkim promenama. Bio je u stanju da normalno jede i da duboko spava, osećao se kao ponovo rođen. -Živeo je do devedeset osme godine!
-Život Rokfelera ilustruje opšti trend pozitivne spirale. Kako izmenjen način života, promoviše pozitivne telesne odgovore, koji podstiču dalje pozitivno ponašanje. Negativna spirala je okrenuta redefinisanjem smisla života, što je imalo velike posledice ne druge ljude, ali i na vlastito telesno stanje.
Dovoljne su i male promene. Krilatica "U zdravom telu zdrav duh", može da se okrene i istovremeno ostane jednako istinita. |
|
|
|
Avokado jači od raka
List breze čuva bubrege
Azuki melem za pankreas
Ovas za blistav ten
Samomasaža
Dodir vraća kosu
Metereopatija
Dijagnoza kao vremenska prognoza
Pred 8. mart
Cvetom da ti kažem...
Za "Bilje&Zdravlje" govore i:
Georgij Nazarov, naturolog
Žitarice su rudnik energije
Dr Dejan Jonev, pedijatar
Vitaminima protiv alergije
|
