|
 |
|
Da li možemo da utičemo na dužinu života?
|
|
Treba se boriti za svaki novi dan
|
Piše: B.Laćarak
Da li ste se nekada zapitali ko ili šta određuje koliko dugo će neko da živi? Da li je sudbina zapisana u zvezdama ili u DNK kodu? Stručnjaci teže naučnom objašnjenju, a romantične duše navijaju za zvezde. Verovatno je da su i jedni i drugi u pravu, ali to ne znači da treba sedeti skrštenih ruku i čekati da se život jednostavno ugasi. Treba se boriti za svaki novi dan, a istraživanja pokazuju da itekako možemo da utičemo na dužinu života.
Prosečna starost stanovnika Srbije porasla je sa 40,2 godina u 2002. na 41,4 u 2010. godini. Prosečni životni vek produžen je u posmatranom periodu za 1,7 godinu, odnosno muškarcima sa 69,7 na 71,4 a ženama sa 75 na 76,6 godina. Stručnjaci ističu da je proces industrijalizacije i urbanizacije značajno uticao na promenu načina života, na prirodu zdravstvenih problema, a posledično i na dužinu života.
- Pre svega zbog pada nataliteta desile su se promene u starosnoj strukturi stanovništva, a istovremeno su bolji uslovi života smanjili rizik od obolevanja od visoko smrtonosnih bolesti, naročito odojčadi - objašnjava prim.dr Đurđa Kisin, načelnik Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Srbije "Batut". - Šira primena novih zdravstvenih tehnologija, pre svega vakcinacije, doveli su, zajedno sa promenom standarda života, do opadanja akutnih zaraznih bolesti.
RIZICI
Dužina života zavisi i od ponašanja svakog pojedinca, takozvanog stila života. Faktori rizika imaju danas možda čak i presudnu ulogu koliko će neko živeti, a među njima su svakako najznačajniji:
* pušenje
* nepravilna ishrana
* nedovoljna fizička aktivnost
Reč je o činiocima koji su odgovrni za pojavu većine hroničnih bolesti, a koje svaki pojedinac može da kontroliše.
- Poznato je da pušenje izaziva petinu svih kardiovaskularnih bolesti - napominje dr Kisin. Rizik je veći je ukoliko se sa pušenjem počelo pre 16. godine. Rizik raste sa godinama i viši je među ženama nego među muškarcima. Pa opet, procenjuje se da trećina odraslih puši. Ne zaboravite da svaka popušena cigareta skraćuje život za 15 minuta, a u proseku pušači žive 10 do 15 godina kraće od nepušača!
Smatra se da je nedovoljno uzimanje voća i povrća odgovorno za nastanak 20 odsto svih bolesti srca i krvnih sudova, a nepravilna ishrana jedan je od faktora rizika koji doprinosi nastanku gojaznosti, šećerne bolesti, povišenih masnoća u krvi, hipertenzije...
- Nedovoljna fizička aktivnost značajno doprinosi starenju krvnih sudova - kaže dr Katarina Boričić, spec. socijalne medicine u Centru za promociju zdravlja Instituta "Batut". - Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog udara za 18, a od moždanog udara za 11 odsto. Iako je fizička aktivnost za većinu bezbedna, potrebno je da osobe sa zdravstvenim problemima konsultuju lekara.
PREPORUKA
Temelj dugovečnosti počiva između ostalog i na dobrom zdravlju, o čemu bi trebalo da vodimo računa tokom celog života, od planiranja porodice, zaštite reproduktivnog zdravlja, rađanja zdravog potomstva pa nadalje.
- Izbor zdravih stilova života i redovne kontrole na preventivnim pregledima najznačajnije su mere u očuvanju zdravlja - ističe dr Boričić. - Ne treba zaboraviti da sa godinama i starošću raste rizik od razboljevanja i invaliditeta i zato ne treba odugovlačiti sa njihovom primenom.
Pravi recept za dugovečnost još niko nije otkrio, a najbliži su mu izgleda žitelji Japana gde je očekivano trajanje života 2010. godine bilo 86 godina za žene, a 79 godina za muškarce.
PET SAVETA KAKO DA PRODUŽITE ŽIVOT
1. Fizička aktivnost - povećava koncentraciju, psihičku stabilnost ličnosti i dobro raspoloženje.
- Uključite je u dnevni raspored aktivnosti, a obim, vrstu i intenzitet prilagodite godinama i zdravstvenom stanju - upozorava dr Jelena Gudelj Rakić, spec. ishrane Centra za promociju zdravlja Instituta "Batut". - Za šetnju, vožnju biciklom, plivanje i slične aktivnosti treba izdvojiti svega 30 minuta dnevno, a možete i da koristite stepenice umesto lifta, ili izađete iz autobusa nekoliko stanica ranije i pešačite do kuće.
2. Pravilna ishrana - treba da bude prilagođena godinama i usklađena sa nacionalnim i tradicionalnim navikama pojedinca. Obroke treba pripremati kod kuće i kad god je moguće izbegavati gotovu i brzu hranu.
- Jedite najmanje pet porcija voća i povrća dnevno i izbegavajte zasićene masti - savetuje dr Gudelj Rakić. - Oprez sa prerađenom hranom - često sadrži visok nivo soli.
3. Održavanje normalne telesne težine - gubitkom telesne težine i manjim dosoljavanjem hrane, snižava se krvni pritisak koji je faktor broj jedan za nastanak moždanog udara, a odgovoran je i za pojavu 50 odsto svih bolesti srca.
4. Život bez duvana (i u okruženju) - smanjuje rizik od nastanka bolesti srca i krvnih sudova.
5. Redovne zdravstvene kontrole - pomažu da se svaki pojedinac na vreme upozna sa ukupnim rizikom za zdravlje.
DODAJTE ŽIVOT GODINAMA
Slogan ovogodišnjeg svetskog dana zdravlja , koji se obeležava 7.aprila je "Dodajte život godinama", a posvećen je unapređenju zdravlja i kvaliteta života starijih. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu se:
- broj starijih od 60 godina udvostručio od 1980. godine
- broj starijih od 80 godina biće skoro četiri puta veći do 2050. godine i iznosiće 395 miliona
- u narednih pet godina broj starijih od 65 godina premašiće broj dece mlađe od 5 godina, a do 2050. godine i broj dece mlađe od 14 godina
- danas većina starijih živi u ekonomski slabo razvijenim i nerazvijenim zemljama, a do 2050. godine oni će činiti 80 odsto populacije |
|
|
|
Detoksikacija
Očistite telo iznutra
Antiperspiranti
Blokiraju znojenje
Šta utiče na dužinu života?
Dela pišu godine
Kamen u bubregu
Jači pol na meti
Bolesti u paru
Imaš pritisak - meri šećer!
|