Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 207
aktuelno izdanje
Srpski san u Bazelu
Dr Konstantin Gugleta

Piše: Bratislava Laćarak Pre nepunih 15 godina Konstantin Gugleta (44) otisnuo se u svet samo sa jednim ciljem - da proširi znanje o glaukomu i da se vrati kući. Ali, kupio je kartu samo u jednom pravcu. U Univerzitetsku bolnicu u Bazelu u Švajcarskoj otišao je 1997. godine kao naučni saradnik, sveže diplomirani specijalista, a danas je ugledni oftalmolog - hirurg, koji se u državi okruženoj Alpima, i danas, sa melanholijom seća Beograda.
Zbog toga ne propušta priliku da, kad god može, dođe u rodni grad i sa kolegama razmeni iskustva. Na nedavno održanom Simpozijumu oftalmologa u Centru `Sava` održao je predavanje kako terapija glaukoma utiče na površinska oboljenja oka i šta može da se uradi da bi se smanjio loš efekat terapije.
- Nisam doneo neke specijalne novosti iz Švajcarske, samo iskustvo i informacije o lekovima koji se koriste za lečenje glaukoma - uz veliki osmeh priča dr Konstantin Gugleta. - Suština je da već desetak godina nema novih supstanci, pa industrija ima vremena i mogućnosti da se bavi poboljšavanjem postojećih.

Kada uporedite oftalmologiju u Švajcarskoj i ovde, da li ima razlike?
- Iako sam dugo tamo nisam primetio da ovde postoji bilo kakav zaostatak kada je reč o najnovijim dostignućima. Mislim da se u Srbiji sa velikim interesovanjima prate svi kongresi.

Zbog čega ste otišli u Švajcarsku?
- Kada sam diplomirao u Beogradu, interesovalo me je da saznam još nešto o glaukomu i pojavila se mogućnost da provedem godinu dana u Bazelu, kod čuvenog glaukomatologa prof.dr Jozefa Flamera, šefa Očne klinike. Otišao sam kao naučni saradnik, a ostao kao gastarbajter. Prosto, sa profesorom sam se nekako `našao`, to se godinama produbljivalo, pa sam sa nauke prešao i na kliniku.

Da li, kao i većina `gastarbajtera`, osećate nostalgiju za kućom?
- Drma me i danas, ali nemam puno izbora. A u Bazelu radim od jutra do mraka, tako da malo vremena ostaje za melanholiju. Naravno, sada tamo imam i porodicu, pa mi povratak iz Beograda više ne pada teško kao u prve godine. Nekada je to bila bolna nostalgija, a sada me obuzima fina melanholija.

FILMOFIL

Kako najradije provodite vreme da porodicom?

- Kad je lepo vreme vozimo se biciklima, a kada je loše gledamo neki film koji odgovara svim uzrastima, jer smo ćerke i ja filmofili. Nekad pravimo izlete kolima, obožavam da vozim po okolini i gledam predele. Nažalost nisam navikao decu da sede pozadi i uživaju sa mnom. Njima je to apsolutno dosadno, ali se nadam da ćemo, kada one budu mogle da voze kola, možda zameniti uloge.


Šta vas je u Švajcarskoj očaralo što biste preporučili i drugima da vide?
- Prirodu i ljude, koji se po emocionalnom sklopu drastično razlikuju od nas, ali način na koji se odnose prema prirodi je fantastičan. Te kulise koje stvaraju planine Alpi su izuzetne. I inače sam oduvek voleo planine, ali ovo je nešto sasvim drugo, priroda je zaista božanstvena.

Šta biste iz Švajcarske preselili u Srbiju?
- Red, disciplinu i tišinu. Tamo se puno radi, ali se to ne manifestuje grajom, podizanjem tonova prilikom diskusije, nego unutrašnjom hektikom.

A iz Srbije u Švajcarsku?
- Emocije, emocije, emocije. Nisu oni hladni, ali recimo kada se uveče prošetate gradom, radnim danom ili vikendom, nema nigde nikoga, svi su kod kuće sa porodicom i spremaju se za nove radne pobede. To je jednostavno drugačiji mentalitet. Uklopio sam se u to, verovatno mi je to od starta nekako odgovaralo, ali je činjenica da geni, poreklo i odrastanje u Beogradu imaju uticaj, pa mi definitivno nedostaje ta živost, malo više emocija.

Kako savladavate stres?
- Spavanjem. Opuštanje dolazi u obzir tek kod kuće, uz suprugu Teodoru, koja je takođe iz Beograda i ćerke, koje su rođene u Švajcarskoj - Alisu (12) i Katarinu (7). Nemam vremena, a ni volje da se bavim nekim specijalnim hobijem, ali vozim bicikl i već 15 godina svaki dan tako odlazim na posao i vraćam se kući. Vožnja traje svega 8-10 minuta, nema uzbrdica ni drugih prepreka, ali me savršeno zagreva za posao i odmora na povratku kući. Sa druge strane, ne moram da mislim gde ću da se parkiram jer je to u Bazelu ogroman problem.

Da li posle 15 godina nemački govorite tečno kao maternji?
- U nemačkom delu Švajcarske se priča dijalektom koji je izuzeno težak. To nije pisani jezik, nego samo govorni i ne postoji samo jedan dijalekat, nego svaki region ima svoj. Zvaničan jezik je nemački i svi ga govore. Ćerke u školi i u vrtiću pričaju na dijalektu, mada sam se nadao da ću uz njih malo da profitiram, ali to nije uspelo. Tri i po godine sam se u Bazelu sporazumevao na engleskom, onda sam propričao. Ali, nemački još nisam savladao, i u pisanju i u govoru se oseća razlika u odnosu na rođene Nemce.

Da li se srećete sa zemljacima?
- Samo kada mi vreme to dozvoljava. Mi stariji uglavnom insistiramo na okupljanjima kad su rođendani, pa proslavljamo u dobrom raspoloženju, ali ne kao kod nas uz mnogo jela i pića. Uopšte tamo je ishrana potpuno drugačija i sigurno je to jedan je od razloga što ljudi tamo duže žive.

Šta biste nam preporučili da menjamo na meniju?
- Treba manje da se jede uopšteno, meso smanjiti na apsolutni minimum, a masti izabciti i zabraniti pekare. Da se ne lažemo, pekare obožavam, ali tamo ih nema, a zna se i zašto. U drugim zemljama su i ranije shvatili da nije sve u hrani i da treba insistirati na što više voća i povrća.

Kada ste u Srbiji da li svratite u pekaru?
- Naravno, i tada obavezno kupim burek. Nije važno da li je prazan, sa sirom, mesom...



SIR I ČOKOLADA

Kako pored švajcarske čokolade uspevate da održite dobru liniju?

- Nije sve tako kao što na prvi pogled izgleda. U Švajcarsku sam otišao sa 118 kilograma, a već nakon godinu i po dana dogurao sam do 150! Glavni krivci za to su bili - čokolada i sir. Odjednom sam se našao sam, daleko od mamine i bakine kuhinje i tražio nešto što je ukusno, a jednostavno. I gle čuda, bio sam u Švajcarskoj, a šta je tu em dobro em ukusno - čokolada i sir. To je naravno dovelo do katastrofe. Pre 6-7 godina sam se silom prilika prepolovio, zdravstveni problemi su mi to nametnuli. Sada imam oko stotke.




Broj 207
Detoksikacija
Očistite telo iznutra


Antiperspiranti
Blokiraju znojenje



Šta utiče na dužinu života?
Dela pišu godine


Kamen u bubregu
Jači pol na meti



Bolesti u paru
Imaš pritisak - meri šećer!