|
 |
|
Pišem samom nadom
|
|
Milovan Vitezović
|
Istoriju Srba prošao sam "peške” na svoj način – rukopisom. Znam da smo u istoriji imali i teških vremena. Prikazao sam ta vremena u knjigama, dokumentarnim filmovima i TV serijama. Ovo je vreme teškog tučanog pesimizma. Svet je u depresiji. Ni ja ne mogu mimo sveta. Ako sam i pesimista, onaj sam koji se nada da mu se teška predviđanja neće ostvariti. Može se čak reći da pišem samom nadom! I to kao neko ko zna, voli i poštuje vrednosti svoga naroda, ne skrivajući ni njegove mane. Uostalom, sam taj narod kaže: "Ni drveta bez grana, ni čoveka bez mana”. Takav smo narod među narodima.
Ovako za "Bilje&Zravlje" govori Milovan Vitezović, književnik, dramaturg, profesor, "otac" profesora Vujića. Pisac je mnogobrojnih omiljenih dela koja već decenijama lako nalaze put do čitalaca svih uzrasta, Vukov sledbenik, književnik čije se rečenice pamte i često i rado citiraju. Napisana prepoznatljivim, jednostavnim jezikom, Vitezovićeva dela mnoge su nasmejala, oraspoložila, učila, prosvetila, podstakla da bolje razmisle, činjenicama treznila... Romani, aforizmi, poezija za decu, televizijske drame i serije, filmski scenariji, tekstovi za pozorište samo su deo onoga što je "spustio" na papir. Nabrajati njegova dela, jezike na koje su prevođena kao i književna priznanja kojima je ovenčan, bio bi dugotrajan posao. Ipak, pamti ovaj vitez srpskih pisaca i teža vremena kada ga je zbog britkog pera, "narodna" vlast uzela na zub.
*Doživeli ste da Vaša zbirka aforizama "Srce me je otkucalo" u prvom izdanju bude zabranjivana i, čak, spaljivana. Ima li nešto što biste danas napisali, a ne bi bilo objavljeno?
- Danas na sudbinu prvog izdanja svoje knjige aforizama "Srce me je otkucalo", i na zabranu i na spaljivanje, gledam sa nekom dragošću, mada sam onda bio očajan. Taj slučaj me pokazuje hrabrim i u mojim očima. Bez toga bi moja biografija bila siromašnija i dosadnija. Iz ove perspektive, ako danas ima ikakve perspektive, imam i neke nostalgije za vremenom zabrana, jer su i one oštrile misli... Naravno, nisam za zabrane!
*Mogu li reč, misao, film... da budu zabranjeni?
- Ne verujem da bi se danas uopšte moglo nešto zabraniti... Reč? Nema pravih reči! Misao? Nema značajnih misli! Na šta se srozala filozofija! ... Film? Zar mislite da bi cenzura zabranjivala pljuvanje srpskog naroda... Ja čak mislim da negdašnji cenzori i njihovi duhovni potomci to finansiraju i nagrađuju!
*Šta nam u takvim uslovima pomaže da opstanemo?
– Veliko poštovanje života. Svoga, i života drugih. Prvo najbližih. Rastao sam u porodici čije se rodoslovlje zna bar za trideset kolena. Nas je održalo i držalo veliko poštovanje. Otkad znam za sebe, što bi se reklo od malih nogu, ja sam u porodici bio poštovan kao čovek. Onako kako to peva Duško Radović: "Dete je čovek u odelu čoveka”. Ništa od mene nije skrivano, ni od kakvih istina nisam bio "štićen”. Iz toga poštovanja sam po svojoj savesti poštovao sve članove porodice i delio njihovu odgovornost za svakog. To poštovanje se prenosilo i na druge porodice, pa time i na poimanje naroda i na odgovornost za bitisanje i opstajanje. U najkraćem: Poštovanje potomaka najviši je stepen poštovanja predaka. To je tekovina, oblikovana u vekovima, u prilikama i neprilikama, sačuvana u veri, u običajima i u svetinji bratstva, životnim nazorima i u kolektivnoj svesti. Tako svestan narod ne može propasti. Sačuvaj nas, Bože, pomračenja svesti!
*"Lajanje na zvezde", omiljena je knjiga i današnje omladine. Smatrate li da je određeni sistem vrednosti univerzalan?
– "Lajanje ne zvezde" je prvo pisano i objavljivano u nastavcima, u listu "Mladost", kao vedro svedočenje o mojoj generaciji. Kad je objavljeno kao knjiga, postalo je bestseler i knjiga svih generacija druge polovine dvadesetog veka. To je i film potvrdio. Po svoj prilici, biće to i knjiga i film i za generacije barem prve polovine dvadeset prvog veka. Neodoljivost mladosti, nepresušni romantizam generacija – to je valjda tajna univerzalnosti. Dakle, karakter mladosti.
*A da li se čovek s godinama suštinski menja?
– Ne verujem. Ako ga neka muka ne natera.
*Kakve su Vam životne navike?
– Radim po nekoliko poslova u isto vreme, predajem studentima, ulazim u neke dogovorene scenarističke i književne poduhvate, pišem za svoju dušu, pa su mi takve i radne navike.
*Ustajete li rano, pišete li i čitate do kasno u noć, pijete li mnogo kafe...?
- I ustajem rano i ležem kasno. Za radnim stolom sam bar pet sati. Ničega se nisam odrekao, ali ne preterujem... Nisam više veliki kafopija, otkad sam još u tridesetoj prestao da pušim.
*Danas se mnogo priča o zdravom načinu života. Šta o ovome kaže Vaše iskustvo?
– Nekada se živelo prirodno i kako se imalo. Radilo se prema godišnjim dobima i prema njima se i jelo. Priroda je kontrolisala ishranu. A vera je postovima podržavala prirodu. Onda je došlo do vremena prežderavanja svim što je postalo na dohvat ruke u samoposlugama. Ivo Andrić je zapisao ulično dovikivanje jednog jako ugojenog čoveka: "Takav ti je Srbin. Dok ima, on jede dok ne pukne, a kad nema, on trpi dok ne crkne!” Kad je došlo do toga "dok ne pukne”, počeli smo da pričamo o zdravom načinu života, pravilnoj ishrani i rekreaciji... Lično nemam iskustva sa prežderavanjem, a i pravilno me hrane... Primećujem: proja i kačamak su bili simbol sirotinjske hrane, a sad su luksuz!
*Odrasli ste na selu, u prirodi. Verujete li u moć, pa i onu lekovitu, prirode?
– Ne mislim da je Bog priroda. Ali mislim da nas je Bog sa prirodom u prirodi stvorio. Kako nas je stvorio po svome liku, mora da je u njoj uživao, pre nego što nam ju je prepustio. Profesor Uroš Martinović mi je jednom rekao: "Priroda je uništila dinosauruse jer su postali nerentabilni. Priroda ispravlja svoje greške. Bojim se da čovek sve čini da postane greška prirode!”
*Da li ste se ikada lečili lekovitim biljem po narodnim receptima?
– Sigurno. Skidali su mi vatre, bradavice, vidali uboje. Ja sam tek u srednjoj školi prešao u nadležnost lekara i zdravstvenih ustanova. U našoj porodici, kao što se sakupljala letina, sakupljalo se svake godine lekovito bilje i sušilo na pajanti - strehi vajata, da se vidi, da je pri ruci. Najviše je bilo onog koje se pominje u Pelagićevom "Narodnom učitelju", a koje je on sa nečijih usta zapisao. Ja sam prvu mladost proveo u izvornoj mitologiji bilja. I pod ovim smetnim snegom moj brat u Vitezovićima tačno zna gde da razgrne da bi došao do svežih listova bokvice.
*Uvreženo je mišljenje da su pisci individualci. Imate li prijatelje?
– Pisac kad piše u glavi je sam, makar pisao u vozu. Imam prijatelja koliko nađem vremena za prijateljstva.
*A može li da opstane bez ljubavi?
– Ljubav nije sve. Ali ništa nije sve bez ljubavi!
ŠEŠIR PROFESORA KOSTE VUJIĆA
*Nedavno je bila premijera filma "Šešir profesora Koste Vujića". Kako doživljavate kritike i reakcije publike ?
– Kako smo dobro znali šta radimo, mislim na Zdravka Šotru, producente Zorana Jankovića i Slobodana Terzića, i svoju malenkost, uspeh je sasvim očekivan. Ovaj film, i serija koja će uslediti, pripremani su dvanaest godina. Jedan od razloga je prva ekranizacija. Drugi su pare. Uspeh je pun, kako je i planiran. Hvale je mnogo, a biće je i više. Film je izazvao veliko radovanje naroda i razvedrio je Srbiju. Pri tome smo imponovali moralnom odgovornošću. Što se kritike tiče, one mogu samo da gode, ma koliko da su očekivane. Mene uspeh upućuje na misli kako pod njegovim utiskom odmah ekranizovati još neki od mojih bestseler romana. Tu prvo mislim na katarzičnu priču Čarape kralja Petra. Potom na Hajduk Veljka, po kome je već urađen scenario u vestern dragamturgiji Buča Kesidija i Sandens Kida. Svaki od mojih dvanaest romana zaslužuje da bude filmovan, i da se takmiče između sebe. "Simfonija Vinaver" bi sigurno bila neviđena serija – za pametne i duševne.
NIJE IM LAKO
*Bili ste urednik igranih serija Televizije Beograd i glavni urednik Umetničkog programa RTS. Jeste li danas zadovoljni radom Javnog servisa?
– Znam koliko im nije lako, jer pamtim koliko mi je bilo teško. Da bih direktno odgovorio na vaše pitanje, morao bih da poredim sadašnje programe sa programima iz svoga vremena. A nije moje da sebe ocenjujem.
Jelena Matijević |
|
|
|
Poznati za "Bilje i Zdravlje":
Ivana Zarić
Milovan Vitezović
..................
Lečenje biljem
Vrba bela nazeb tera
12
Alternativa
Rusa leči rak želuca
Fitoterapija
Uva uvek sa sodom
...............
Hladnoća i povišen pritisak
Spavajte u toploj sobi
Povećani trigliceridi
Pazite na obim struka!
Zašto se ileus ponavlja?
Priraslice vežu creva
Najotrovnije biljke u Srbiji
Jedić ujeda kao zmija
Starenje
Deko, uvo ti je veliko!
Primenjena kineziologija
Mišići te odaju!
Cink
Moćan i protiv depresije
Praziluk
Čisti telo
Gljive
Lekovi iz šešira
Cigarete i zdravlje
Pušenje zaista ubija
Ishrana
"Lajt" nije uvek bolje
Povišena temperatura
Kada kod lekara?
Ordinacija/Maskirana depresija
Boluje duša,
a boli telo
Retke bolesti/Sarkoidoza
Napada sve, pluća najviše
Pojačana dlakavost(hirzutizam)
Lek, pa laser
Nega kože
Sapun i krema
Ishrana i nega kože
Lepši od crne čokolade
Velnes centri/ Apatinska banja "Junaković"
Kao nov u sedam koraka
Zavisnost od seksa
Osveta zbog trauma
|