Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 197
aktuelno izdanje
Psihologij:Šta je normalna roditeljska briga
Piše:Ž. Radulović
Zašto roditelji ne mogu da prihvate osamostaljenje svog odraslog potomka i u čemu najčešće greše gušeći njegovu zrelost?
- Majka ili otac ponosno izjavljuju da je njihovo dete smisao njihovog života. Problem nastaje kada dete odraste i pokušava da se “otrgne” i zaživi samostalno. Kad u tome uspe, život roditelja više nema smisla, pa postaju depresivni. Sa jedne strane stimulišu dete da se osamostali, a sa druge mu psihološki zabranjuju da se od njih odvoji – prvi je komentar na ovu temu dr med. Zorana Milivojevića, psihoterapeuta.
Naš sagovornik podseća da nisu retke situacije u kojima triodesetogodišnji sin pokušava da se odvoji od roditelja tako što će da iznajmi stan, a oni ozbiljno pitaju u čemu su pogrešili, da li se zbog nečega uvredio.
- Deca koja vole svoje roditelje dobro znaju da će, ako se odvoje, bar majci ili ocu da „slome srce”. Zato nastavljaju da žive sa roditeljima ili ako su odvojeni, dozvoljavaju im da se previše mešaju u njihov život. Roditelj koji se na prvi pogled žrtvuje za dete u stvari nije dobar roditelj. Dobar roditelj priprema dete na samostalni život u ljudskom društvu i svom odraslom potomku pomaže da se odvoji, ne samo fizički, već i psihološki – kaže dr Milivojević i skreće pažnju na nekoliko segmenata vezanih za ovaj veoma čest problem u našim porodicama.

EMOCIONALNI INCEST
- Prema definiciji UNICEF, dete je svaka osoba mlađa od osamnaest godina. To znači da su zavisna od roditelja, da ne mogu samostalno da žive, ne samo ekonomski, već mentalno i emotivno. A kada odraste podrazumeva se da postoji distanca, da roditelji i njihovo odraslo dete više nisu u veoma bliskom odnosu, da je to odnos dve odrasle osobe koje povezuje ljubav i poštovanje, ali koje su veoma različite. Nedavno se pojavila knjiga “Emocionalni incest”, koja govori o tome kako neki roditlji emocionalno zloupotrebljavaju decu pokušavajući od njih da naprave najbolje prijatelje.
Jedan od dobrih načina da se izmeri distanca, odnosno zavisnost je koliko često posećuju dete koje se odvojilo, odnosno koliko često se čuju telefonom. Neki su na vezi sa svojim roditeljima i po nekoliko puta u toku dana. To je svakako znak preterane vezanosti i neke vrste emocionalne zavisnosti – objašnjava dr Milivojević.

ZNAK ZRELOSTI
- Važno je da odrasla deca prestanu da dokazuju roditeljima da su odrasla, jer je upravo postupak dokazivanja u stvari dokaz da nisu odrasli. Zreli su onda kada im više nije tako važno šta o tome misle njihovi roditelji. Tek onda će biti prihvaćeni kao zaista odrasli. Kod nas to često ide kroz konflikt i svađu.

TOKSIČNE PORUKE
Zadatak roditelja je da nauče decu da brinu sama o sebi, a ne da konstantno brinu o njima. Roditelj koji nastavlja da brine i onda kada to nije više potrebno šalje dve veoma toskične, otrovne psihološke poruke svom odraslom detetu. Prva je da je ono nesposobno i da ne može samo, ne može bez roditeljske pomoći, dakle nije samostalno i odraslo. Druga je da je ovaj svet jedno veoma opasno mesto na kome vrebaju najrazličitije opasnosti. A upravo je u našem podneblju veoma razvijeno brkanje ljubavi i zabrinutosti, tako da roditelji misle da moraju da brinu kako bi pokazali i dokazali da vole. I zato se kaže: “Ne dao ti bog ono što ti majka misli, a dao ti ono što ti žena misli”.

KOČNICE I POSLEDICE
Dete kome se kroz čitavo detinjstvo ponavlja da je nesposobno, da ne može samo, da je ovaj svet opasan, da mora uz pomoć nekog drugog ili da neko drugi mora da obavlja stvari umesto njega, postaje pasivno. To je neka vrsta naučene bespomoćnosti u kojoj svaki put kada bi dete pokazalo neku inicijativu, sledila bi bujica sugestija da ono za to nije sposobno. Ovakva deca su pasivna, ne usuđuju se da preduzmu bilo kakvu aktivnost na ovom svetu jer je on tako opasan, a ona tako nesposobna. Druga posledica je da, kako su uverena da nikako ne mogu sama da izađu na kraj sa životnim prolemima, traže nekog dominantnog partnera koji će brinuti o njima kako je to nekada činila mama ili možda tata – tumači naš sagovornik.

PRENESENI MODEL
Deca koji su roditelji previše vezivali za sebe misle da su nesposobna, često se plaše da imaju svoju decu, jer je to za njih velika odgovornost i preveliki zadatak. Kojim pravcem će osećanja da ih vode u velikoj meri zavisi od njihovog partnera.Iz uverenja da je svet opasan, istu formulu primenjuju na svoju decu. Međutim, ako se njihov partner suprotstavi i potpomku upućuje suprotne poruke, dete može da izraste u sasvim funkcionalnu osobu.

NAMETLJIVI, A PONOSNI
Roditelji ponosni na svoju brigu ne javljaju se lekaru. Pomoć obično traže njihova deca kojima je odnos roditelja smetao, kad primete da model prenose na svoju decu. Tada im objasnimo šta je zabrinutost, koje su njene negativne posledice na detetovu sliku o sebi i o svetu i kada treba da prestanu da brinu. Razdvajamo ljubav od zabrinutosti. Nekada je potrebno raditi i na dubljem uzroku ako roditelj vidi u brizi za odraslo dete i njegovu sudbinu odnosno smisao svog života. To je briga koja guši, a takav način vaspitanja se naziva invazivno vaspitanje.

ZAŠTO MAMA NE SPAVA?
Majka koja danonoćno bdi nad životom odraslog deteta misli da to što radi treba da radi svaka dobra majka. Poručio bih potomku da odbije odgovornost za mamina osećanja, da mamino ponašanje prepozna kao oblik emocionalnog iznuđivanja, kao “nabijanje” osećanja krivice, odgovornosti, zahvalnosti i pokušaj zabrane da odraste i prizna pravo da sam brine o sebi. Kada prestane da se javlja na stalno zivkanje telefonom i mama će, nakon par meseci, prestati da brine.

Broj 197
Poznati za "Bilje i Zdravlje":

Ivana Popović, glumica

-Žika Nikolić, TV novinar


Uz hemoterapiju
Eliksir života od 27 trava

Lečenje biljem
Udahnite miris zdravlja

Melemi iz Ivanjice
Lekovito pečeno bilje

Ekskluzivno sa Harvarda
Bakterija izaziva rak?

Biosimilari

Kao prirodni,
ali jevtiniji

Grip
Vreme je za vakcinu

Jesenje super namirnice
Sedam čuvara zdravlja

Anketa
Da li igrate igre na sreću?

Alergije disajnih puteva
Bez kašlja i kijavice

Darovi prirode
Jesen stiže kesten miriše

Fitoterapija/Prof. dr Milić Matović preporučuje
Samoniklo bilje najbolje

Jesenji specijaliteti
Od paštete do kolača

Porodično iskustvo
Sebi i pekar i lekar

Odrastanje beba
Kada i šta treba da znaju

Psihologija
Šta je normalna roditeljska briga

Dijabetes
Ključna procena rizika

Nega stopala
Za lake i zdrave korake

Ples pet ritmova
Pokreni telo, smiri duh

Sokobanja
Puna pluća kiseonika

Turšija
Porcija zimskog zdravlja

Nove tehnologije
Skrining raka grlića materice

Higijena
Ekološka kućna hemija