|
 |
|
Bakterija izaziva rak debelog creva?
|
|
Dr Aleksandar Kostić
|
Piše:B.L.
Fusobakterija koja je uobičajeni "stanovnik" završnog dela digestivnog trakta možda je krivac za nastanak kolorektalnog kancera! Do ovog podatka istovremeno su došli severoamerički stručnjaci iz Kanade i SAD. Tim Metjua Mejersona sa Harvarda, u kome je i naš stručnjak dr Aleksandar Kostić, analizirao je integralni genom kolorektalnih karcinoma i došao do zaključka da je fusobakterija prisutna u znatno većem broju kod pacijenata koji imaju rak debelog creva. Ekskluzivano za časopis "Bilje i zdravlje" Kostić objašnjava:
- Naši rezultati pokazuju da postoji veza između fusobakterije i raka debelog creva, što navodi na pretpostavku da je možda ona okidač nastanka kanceroznog tkiva. Moguće je i da se fusobakterija tu nagomilava kasnije, kada je tumor već prisutan.
Koliko je istraživanje trajalo?
- Veoma kratko. Počeli smo sa radom u oktobru 2010. a završili u junu 2011. godine.
Šta ste tražili u uzorcima i odakle ste uzimali materijal?
- Istraživanja su rađena na uzorcima koji su hirurški odstranjeni pacijentima koji su imali rak debelog creva. Analizirali smo tkivo koje je zahvaćeno kancerom i ono koje je ostalo netaknuto. Izdvojili smo sekvence DNK iz bolesnog i zdravog tkiva od istog pacijenta kako bismo utvrdili koje bakterije su tu prisutne. Ove bakterijske sekvence pomogle su nam da odredimo relativne proporcije svih tipova bakterija prisutnih u obolelom tkivu u odnosu na normalno tkivo. Rezultati su pokazali da je mikrobiološki sastav tumorom zahvaćenog i normalnog tkiva debelog creva veoma sličan, ali rod "Fusobacterium" je znatno koncentrovaniji u obolelom tkivu. Ovo je zapaženo analizom materijala devet pacijenata, a kasnije je potvrđeno istraživanjem tkiva još 95 pacijenata.
Šta Vas je navelo da započnete jedno ovakvo istraživanje?
- Fokus našeg rada je da pronađemo nove patogene koji izazivaju bolesti i mada nismo ograničeni na neku određenu oblast, uglavnom se bavimo kancerima. U početku smo razmišljali da li da započnemo potragu za atogenima koji su prisutni kod raka debelog creva, jer tu ima mnogo bakterija i teško je precizirati koje su bakterije loše, a koje korisne. S obzirom na to da smo utvrdili da je u tkivu debelog creva koje je zahvaćeno kancerom prisutno znatno više fusobakterija, sasvim je moguće je su upravo one patogene i da izazivaju rak debelog creva.
Da li ste na početku imali viziju šta treba da tražite i da li ste zadovoljni dosadašnjim rezultatima?
- Na početku smo očekivali da ćemo možda otkriti neke opšte mikrobiološke trendove koji su povezani sa tumorima debelog creva (na primer, možda tumori imaju tendenciju da imaju više anaerobnih bakterija), ali nismo očekivali da pronađemo poseban rod koji je u "tesnoj vezi" sa tumorima. Bili smo veoma iznenađeni i zadovoljni ovim rezultatom!
Koji je zaključak istraživanja?
- Istraživanje pokazuje da su tumori debelog creva povezani sa fusobakterijom, što ukazuje da ona možda ima značajnu ulogu u razvoju tumora. Ovo je važno jer je prvi put rak debelog creva povezan sa određenim mikroorganizmom.
Na koji način rezultati istraživanje mogu da se primene u lečenju pacijenata?
- Pokazali smo da je fusobakterija povezana sa tumorom debelog creva, što bi moglo da omogući da se dijagnoza raka postavi na osnovu povećane koncentracije fusobakterije u uzorku stolice ili biopsijom uzetom tkivu. Ciljanom vakcinacijom kojom bi se ljudi zaštitili od nekontrolisanog razmnožavanja fusobakterije možda bi mogla da se spreči pojava bolesti a razvojem antibiotika koji bi delovali na ovaj mikroorganizam da se utiče na kvalitet lečenje već obolelih od kancera debelog creva. Ipak, naše istraživanje ne ukazuje da li je fusobakterija uzrok raka debelog creva, ili je posledica ove bolesti. Zato, da bi istraživanje moglo da donese boljitak u ranom otkrivanju i lečenju raka debelog creva potrebna su nova istraživanja fusobakterije.
Da li se istraživanje nastavlja?
- Naravno da nastavljamo sa istraživanjima i to svim silama. Moramo da odgovorimo na pitanje da li fusobakterija može da izazove rak debelog creva i već se rade testiranja u laboratoriji na miševima.
NAŠE GORE LIST
Doktor Aleksandar Kostić rođen je u Beogradu, odakle se sa tri godine preselio se u Čikago, SAD. Diplomu je stekao na odseku Molekularne biologije Univerziteta u Torontu, a doktorirao je na Medicinskom fakultetu Harvard. Trenutno živi u Bostonu, država Masačusets.
POTVRDA IZ KANADE
I kolege iz Kanade su nekako istovremeno došle do sličnih podataka.
Nismo sarađivali sa stručnjacima u Kanadi i bili smo veoma iznenađeni kada smo saznali da su i oni otkrili mnoštvo fusobakterija u tumorom zahvaćenom tkivu debelog creva. Kolege iz Kanade su koristile drugačije metode ispitivanja, a materijal za analizu dobili su od svojih sunarodnika, dok smo mi imali na raspolaganju tkivo pacijenata iz SAD, Španije, i Vijetnama. Nastavićemo da radimo odvojena istraživanja ali ćemo biti u kontaktu kako bismo razmenjivali rezultate. |
|
|
|
Poznati za "Bilje i Zdravlje":
Ivana Popović, glumica
-Žika Nikolić, TV novinar
Uz hemoterapiju
Eliksir života od 27 trava
Lečenje biljem
Udahnite miris zdravlja
Melemi iz Ivanjice
Lekovito pečeno bilje
Ekskluzivno sa Harvarda
Bakterija izaziva rak?
Biosimilari
Kao prirodni,
ali jevtiniji
Grip
Vreme je za vakcinu
Jesenje super namirnice
Sedam čuvara zdravlja
Anketa
Da li igrate igre na sreću?
Alergije disajnih puteva
Bez kašlja i kijavice
Darovi prirode
Jesen stiže kesten miriše
Fitoterapija/Prof. dr Milić Matović preporučuje
Samoniklo bilje najbolje
Jesenji specijaliteti
Od paštete do kolača
Porodično iskustvo
Sebi i pekar i lekar
Odrastanje beba
Kada i šta treba da znaju
Psihologija
Šta je normalna roditeljska briga
Dijabetes
Ključna procena rizika
Nega stopala
Za lake i zdrave korake
Ples pet ritmova
Pokreni telo, smiri duh
Sokobanja
Puna pluća kiseonika
Turšija
Porcija zimskog zdravlja
Nove tehnologije
Skrining raka grlića materice
Higijena
Ekološka kućna hemija
|