|
 |
|
Sve više se smešim a manje smejem
|
Piše:Bratislava Laćarak
Kao Radojku, Radašinovu suprugu u seriji “Selo gori, a baba se češlja”, glumicu Ljiljanu Strjepanović zavolela je milionska publika. A zavolela je Radojku i Ljiljana, i priznaje da je nostalgična kada razmišlja o njoj, razmenile su brojna osećanja, doživele i muku i lepotu.
- Koliko sam ja njoj dala, kao liku, toliko je i ona meni – kaže u razgovoru za “Bilje i zdravlje” Ljilja Stjepa, kako je zovu mnoge kolege. - Mnogo mi nedostaje ekipa, prosto se čovek nekako srodi sa tekstom, ulogom i saradnicima i svi smo se nadali da Radoš neće stati, ali on je procenio da je bilo dosta.
Rođena Beograđanka lako se snašla “u koži” žene iz Petlovca, sa obale Morave. Što nije znala, lako je naučila. Recimo, nije znala da kosi, ali je, kada su joj pokazali kako se to radi, bez problema pokosila celu livadu.
- Samo jednom sam se uplašila kada smo snimali scenu u kojoj je trebalo da se oteli krava koja je zaista bila steona, ogromna, mislim da je imala 5.000 kila, a ja sam trebala da joj priđem i da je mazim. Jedva sam savladala strah i prišla sam joj kao detetu, tepala joj, mazila je i na kraju se ona celom telesinom naslonila na mene jer joj je prijala ta ljubav i nežnost.
BEATRIS
Novu pozorišnu sezonu u matičnom Pozorištu na Terazijama započela je premijerom tumačeći lik Beatris u predstavi “Grk Zorba”.
- Bila sam presrećna kada me je Miša Vukobratović pozvao i rekao da treba da igram ulogu Beatris. To je dama u godinama koja se igrom slučaja našla na Kritu, ostrvu slobodnog ponašanja, ostavaljena od svih, ali željna ljubavi. Ona se bavila najstarijim zanatom, bila je i kafanska pevačica, a mi smo je “očistili” i radili kao jednu izuzetno nežnu i suptilnu ženu. Trudim se da se svaka uloga razlikuje od prethodne, prosto mi je izazov da napravim nešto drugačije, mislim da svaki glumac tome teži. Jako bih volela da igram mušku ulogu, to mi je poseban izazov. Možda će se neko od reditelja prevariti i ponuditi mi tako nešto.
NAGRADA
Kao mala je maštala da postane učiteljica, otac je želeo da postane ekonomista, a sudbina joj je namenila glumački poziv. Da je krenula ispravnim putem potvrđuju brojne uloge koje je upečatljivo odigrala, (Spečena u “Boljem Životu”, Sida Pandurović u “Porodičnom blagu”...), ali i nagrade, među kojima i Nušićeva za životno delo.
- Kad su mi javili da sam dobila tu nagradu, malo sam se uplašila. Da li to znači da sam na kraju i da ljudi ne očekuju ništa više od mene? Onda sam shvatila da ne treba da stanem. Naprotiv, sad tražim nove izazove i vrlo rado bih se vratila Nušiću, našim komediografima, savremenim i klasicima, koje pomalo zaboravljamo. Bilo mi je strašno kada sam čula da je neka žena rekla da je Nušić “pase”, jer mislim da je Nušić svevremen i ako se desi da mi neko ponudi ulogu u njegovom komadu, bez obzira što sam u penziji, rado ću je prihvatiti.
KSENIJA
Iskustvo koje je stekla pred kamerama i na daskama koje za nju zaista život znače, jer kad igra zaboravlja na sve probleme, muke, bol i tragedije, podelila je sa unukom Ksenijom, koja je igrala u seriji “Selo gori” i u predstavi “Miris kiše na Balkanu”.
- Pokušavam da je naučim da ostane svoja, prirodna i normalna, i da joj gluma ne bude isključivi cilj u životu. Nikada nisam bila preterano ambiciozna, smatram da ko vredi kad-tad dobije priliku. Pokušavam da je naučim da ne treba da juri ni za čim u životu. Treba da se bori, naravno, ali ne da gazi preko leševa, kako to mnogi rade.
PISANJE
U slobodno vreme piše pesme, ponekad i prozu, zavisi od inspiracije. To je ispunjava, smiruje. Već je objavila knjigu pesama “Možda sanjam” a sada treba da se odštampa i knjiga pesama za decu koju je posvetila unuci Kseniji. U međuvremenu je završila i roman, ali misli da nije pravo vreme da zaživi.
- Pišem isključivo rukom u veliku svesku, kompjuter ne znam ni da uključim – priznaje naša sagovornica. - Prosto, naučila sam da to što mi je na duši delim sama sa sobom i sa papirom. Nekako bi mi izgledalo kao da me gleda neko treće oko kada bi radila za kompjuterom. Pišem uvek na kolenima dok ležim jer sam tada opuštena i mašta mi najbolje radi.
Sem pisanja uživa da gleda izloge, ali i da kupuje poklone za porodicu i prijatelje. Voli da se druži i da šeta sa prijateljicama, a najbolje je smiruje pranje prozora. Pre tri godine je promenila načinu ishrane i okrenula se zdravom načinu života.
ZDRAVLJE
- Pojavili su se neki simptomi, nije mi bilo dobro, a lekari su mi savetovali da promenim ishranu i ostavim cigarete. Počela sam da jedem lakšu hranu, piletinu, ribu, teletinu, salate u ogromnim količinama. Papriku obožavam i pojela sam čini mi se tonu pečene paprike začinjene sa malo sirćeta, a ponekad i uz dodatak belog luka. Od paprika mogu da se prave čudesne stvari - od ajvara, pinđura do ljutenice. Volim i slatkiše, ali sam dijabetičar, pa uzimam samo posebnu čokoladu za dijabetičare. Nikada ne gladujem, uvek moram da budem sita. Jedino mi je teško bilo da izbacim koka-kolu koju sam pila u enormnin količinama. Posle sam oslabila najmanje 20 kilograma, možda i više, nisam sigurna koliko tačno jer sam prestala da se merim kada je vaga pokazala da imam 85 kilograma.
ALTERNATIVA
Upoznala je brojne stručnjake, lekare koji su joj propisali terapiju i uz pomoć tableta šećer i pritisak drži pod kontrolom. Ali ne sumnja ni u moć alternativene medicine. Pristalica je homeopatije, hiropraktike, travarstva, melema...
- Čajeve nažalost ne volim, a kad moram onda su to mirišljavi voćni čajevi. Više volim kafu. Jutarnja kafa je deo rituala, tada sam sama sa sobom, i to mi puno znači. Uvek vučem kutiju nesa i mutim.
URANAK
- Imam vikendicu u Vinči i jezivo je kad odem sama tamo, jer je mrak stravičan, može da se seče makazama. Ali, zato se ujutru budim pre zore i gledam kako se sunce rađa, ništa lepše na svetu ne postoji od tog ranog uranka.
Komedijama je postigla nebrojene uspehe, nasmejala mnoge, a danas kaže da sve manje stvari može da je nasmeje, a sve je više onih zbog kojih se rasplače. Čak i kada se smeje, pusti suzu, pa ni sama ne može da razgraniči da li se zbog nečeg raduje ili je tužna.
- Najviše se radujem Kseniji, njenim peticama, to mi donosi veliku radost. Vidim da se trudi u petom razredu i tada mi se nasmeši duša. Sve više se smešim, a sve manje smejem. Najlakše me rasplače uspomena na roditelje koji nisu više sa mnom. To je tuga koja je neprolazna.
PESME
Ljiljana voli ljiljane, raskošnog cveta, jer joj ih deca kupuju za svaku premijeru. Omiljena boja joj je plava, a pesma Besame mučo.
– Volim ciganske, španske i meksičke pesme. Mislim da nekako idu uz moj temeprament i dušu. Ljudi misle da su ciganske vesele pesme, ali tek kada čovek sluša reči shvati koliko u njima ima tuge i nesreće, ali i nade i ljubavi. To me fascinira. Svaki mol koji se javlja u ciganskim pesmama je po jedna suza.
KNJIGA
– Nekoliko puta sam pročitala “Korene” Dobrice Ćosića koji me vežu za mladosti i odrastanje, za moje korene i zemlju. Volim i Šekspira, Čehova, Tolstoja, sve ruske klasike. Dostojevski mi je bio dosadan kada sam bila tinejdžerka, mislila sam šta ovaj detaljiše ovoliko? Prosto kada si mlad nemaš strpljenja da se udubljuješ. Zato sam se vraćala nekim knjigama, čak i više puta da bi svaka reč prošla kroz mene.
Među pesnicima uzori su mi bili Jovan Dučić, Jesenjin.
NOSTALGIJA
- Beograd mog detinjstva je bio mnogo mirniji, bezbedniji, i tada je bilo zabave za mlade, išli smo na igranke, u bioskop, pozorišta, operu. Bilo je i tuča i navijača ovog i onog tima, raznih bandi, ali su nekako i tuče bile muškije, poštenije.
Nostalgična sam za tim vremenom i za tom prelepom velikom zemljom koju smo tada, čini mi se, s ljubavlju svi delili i velika je tragedija što se ovo sve desilo. Volela bih da se rasturamo i delimo, bilo bi divno da se Evropa ujedini, samo kada bi ta ideja bila mnogo čistija. Nostalgična sam za bratstvom i jedinstvom, pogotovo za jedinstvom.
Slane kiflice sa šunkom
- nešto manje od kilograma brašna
- jaje
- 1 dl ulja
- 2,5 dl mleka
- 2,5 dl vode
- 2 kašičice šećera
- kvasac
- kašika soli
U vodu i mleko razmutiti šećer, ugrejati do razmutiti kvasac. Sipati u brašno u koje su dodati i ostali sastojci. Izmesiti testo i ostaviti da naraste. Testo podeliti na jufkice i svaku rastanjiti, ali ne na brašnu, nego na ulju. Treba da se razvije što tanje, a da se testo ne pokida. Iseći nožem na trouglove, u svaki staviti stišnjenu šunku ili neku salamu, saviti i ređati u blago podmazan pleh. Pre pečenja kiflice premazati sa umućenim jajetom i posuti susamom. |
|
|
|
Za "Bilje&Zdravlje" govore:
Ljiljana Stjepanović, glumica
Ana Tadić, pilot Vojske Srbije
Lečenje biljem
Verem trava živac obuzdava
Zoran Veselinović iz Guncata leči najteže bolesti
Na rak snagom 70 biljaka
Stresna kardiomiopatija
Slomio si mi srce...
Fizička aktivnost i zdravlje srca
Počnite da vežbate danas!
Reuma
Kad vreme zaboli
Alchajmerova bolest
Epidemija trećeg doba
U Oglednom dobru "Radmilovac"
Majstori za džem i medovaču
Bundeva
Kriška jeseni za svakoga
Meso
Važno za dobro zdravlje
Darovi prirode
Šipurak se pije, jede i maže
Biološka starost
Odaju nas ćelije
Dobra igračka
Lutka koja piše domaći!
Anoreksija
Kad stas postane opsesija
Otkazivanje bubrega
Pritisak loš znak
Akne u menopauzi
Šargarepa čisti lice
Nega kose
Smirite se da ne opada
Akvabik
Izvajajte figuru u vodi
Banja Junaković kod Apatina
Priziva rode i leči reumu
Alternativa
Lekovit krug u okolini Zaječara
Seksualna orijentacija
Usmereni još pre rođenja
|
