Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 194
aktuelno izdanje
Slatko uvek traži još
Piše:Ivana Kovačić
Povećanje upotrebe šećera u ishrani poslednjih decenija je glavni razlog za stvaranje zubnog karijesa, prekomerne telesne mase i porasta obolevanja od šećerne bolesti, kaže na početku razgovora o pravilnoj ishrani slatkišima dr Danijela Ristić-Medić, spec. interne medicine, doktor medicinskih nauka iz oblasti ishrane, iz Centra izuzetnih vrednosti za istraživanje ishrane i metabolizma pri Institutu za Medicinska istraživanja.
- Ako je naša ishrana uravnotežena i balansirana, sa pet manjih obroka dnevno, od kojih su dva voćne užine i uz poseban osvrt na obavezan doručak, nećemo imati povećanu potrebu za slatkišima. Najčešće se stalna potreba za slatkišima javlja zbog neredovnih obroka, čestih slatkih zalogaja, a naročito kada se uveče jedu testo, hleb ili čokolada - objašnjava naša sagovornica.
Uravnotežena ishrana ne podrazumeva potpuno odricanje od šećera. Pogrešna je podela na zdrave i nezdrave namirnice, suština je samo u količini, odabiru i kombinaciji. U okviru uravnotežene ishrane, dakle, ima mesta i za poneki kolač, sladoled ili čokoladu. Bilo da šećer potiče iz jabuke ili čokolade, organizam ga brzo preobražava u glukozu, jednostavan šećer koji se nalazi u krvi i koji daje energiju ćelijama. Da bi se pankreas zaštitio od oscilacija u lučenju insulina, potrebno je ujutro unositi spore, odnosno složene šećere (integralni hleb ili cerealije), a ne brze, odnosno proste šećere (med, običan šećer, voće).
Potreba za slatkišima je prirodna i potiče još iz detinjstva, od prvih kapi majčinog mleka, koje ima blago slatkast ukus. Zato ljubav prema slatkom ostaje i kada odrastemo.
Usvojeno mišljenje da su pojedini ljudi “zavisnici“ od slatkiša , kaže dr Ristić-Medić, nije naučno potvrđeno: Kad se to kaže, obično se misli na one koji pojedu više od 200 grama čokolade na dan i nisu u stanju da se zadrže na malim količinama poslastica.
Slatkiši naravno imaju i svoju dobru stranu. Na zdravlje deluju povoljno jer daju energiju i izazivaju osećaj zadovoljstva. Među nepovoljne efekte sspada to što obiluju masnoćama i kalorijama i najbrži su put do viška kilograma. Mnogo je bolja hrana bogata prirodnim šećerima - voće i povrće (kukuruz,šargarepa, bundeva), jer ove namirnice osim šećera sadrže i vitamine, minerale i vlakna.
Naravno i u ishrani voćem i povrćem, koje sadrži fruktozu treba biti umeren.
- Mala količine fruktoze, koja se nalazi u povrću i voću je prihvatljiva. Na primer, kada pojedemo šolju seckanog paradajza unosimo u telo 2,5 grama fruktoze, dok mala konzerva gaziranog soka ima 23 grama fruktoze. Jetra ne uspeva dovoljno brzo da obradi fruktozu kako bi je telo iskoristilo kao šećer. Umesto toga, jetra od fruktoze počinje da stvara masti i šalje ih u krvotok u vidu triglicerida. To znači da oni sa povišenim trigliceridima, oboleli od dijabetesa, gojazni i oni koji imaju metabolički sindrom i masnu jetru, moraju da budu obazrivi sa slatkim. Smatra se da prekomerna ishrana fruktozom pospešuje apetit, što vodi u gojaznost.

U našoj zemlji, prema rečima dr Ristić-Medić, glavni izvori ishrane fruktozom su običan šećer i visokofruktozni kukuruzni sirup - zaslađivač prisutan u bezalkoholnim pićima, voćnim napicima, bombonama, kolačima, kečapu, sosovima i umacima, gotovim prelivima za salatu, voćnim jogurtima, slatkim štanglicama od žitarica, zamrznutoj hrani, konzervisanom voću i povrću i brojnim drugim konditorskim proizvodima.
- Istraživanja su pokazala datri čaše dnevno bezalkoholnih napitaka koji sadrže fruktozu tokom 10 nedelja dovodi do porasta triglicerida i štetnog holesterola u krvi, što vodi ka povećanom riziku za nastanak srčanih oboljenja - iznosi podatke dr Ristić-Medić.
Istraživanja koja govore o tome da fruktoza podstiče rast malignih ćelija takođe opravdavaju apele da se jede što manje slatkiša.Naravno, potrebno je još dodatnih istraživanja koja će da objasne veentualnu vezu. Do tada o sastavu namirnicama možemo da se informišemo samo preko etiketa, kao i da biramo one koje ne sadrže ogromne količine šećera.

ZA DECU

* Deci nije potrebno više od dve čaše voćnog soka dnevno. Dokazano je da deca često razvijaju blaži oblik zavisnosti od slatkih napitaka, što stvara povećani rizik od gojaznosti, a po nekim istraživanjima i hiperaktivnosti.

* 25 grama čokolade dnevno je dovoljno za energiju deteta. Preterano uzimanje šećera dovodi do neravnoteže u organizmu, tromosti, bezvoljnosti i stalne potrebe da se šećer uzme u što većoj količini.

* Mala konzerva "koka-kole" sadrži devet i po kašičica rafinisanog šećera, a naša deca to piju za užinu u školama.

ZA ODRASLE

* Smatra se da se medenjaci pripremljeni sa medom i integralnim brašnom predstavljaju zdrav slatkiš jer daju organizmu B -vitamine i magnezijum. Slatkiši sa orašastim plodovima, ovsenim pahuljicama i cimetom su takodje preporuka, bogati su fosforom, bakrom i gvoždjem pa ih često nazivamo hranom za mozak. Pravite sopstvene slatkiše tako ćete tačno znati količinu šećera i sadržaj onoga što jedete.
* Kao zamenu za beli šećer koristite malteks (ječmeni slad), prirodni med, sušeno voće, (grožđe, šljive, smokve, kajsije, urme), rogač i smeđi šećer ili žuti šećer.
* Umesto par čokoladica, jedite slatke suve smokve. Smanjite količinu šećera za trećinu kada spremate kolače ili tortu za svoju porodicu u odnosu na propisanu recepturu.
* Smatra se da su idelne vrste slatkiša crna čokolada, integralni keks sa čokoladom ili sušenim voćem, voćni jogurt, badem, lešnik, suve smokve, voćna salata sa šlagom od slatke pavlake, ali samo ako se jedu u vreme između 16 i 18 časova.
* Bezalkoholne napitke, voćne sokove, zaslađenu limunadu i ledeni čaj zamenite vodom, sokovima od povrća i nezasladjenim čajem.

Broj 194
Poznati za „Bilje i zdravlje“:
Bora Đorđević
Tanja Peternek


Lečenje biljem
Čajevi regulišu pritisak


Giht
Bolest kraljeva i gurmana


Naočare
Nikad sa ulice


Ishrana
Slatko uvek traži još


Kiropraktika
Dodir spasava koleno


Pušačko stopalo
Alergija napada krvne sudove


Navlake ili fasete
Ne brusite zdrave zube

Paprika
Četiri puta  jača od
pomorandže

Sedam napitaka za jačanje organizma
Čaša zdravlja svakog dana


Otrovi iz kupatila
Jao, pojeo je sapun


Kriza srednjih godina
Ne dajte  životu da
vas slomi

Masaža toplim drvetom
Otvorite prozore ka nebu

Seks
Ko brine gubi moć

Prolom Banja
Zdravlje pod Radanom

Lepota
Crveni zraci brišu godine