|
 |
|
Na krilcima trulih zabluda!
|
|
Zorica Tomić
|
Piše: Ž. Štrbo
Obično se kaže da su lepi ljudi, po pravilu i arogantni, što se za ovu izuzetno prijatnu ženu nikako ne bi moglo reći. Ulazeći u kafeteriju "tu na ćošku", punu uobičajenog popodnevnog žamora, kao da je delom svoje aure unela svetlost i sve se na trnutak utišalo.
Pored profesorkog angažmana, doktorku Zoricu Tomić ovdašnja javnost prepoznaje i kao člana brojnih redakcija časopisa, učesnicu mnogih tribina, okruglih stolova... Ali i kao "polovinu sestara Bobić". Diplomirala je i doktorirala na Filozofskom, radi na Filološkom fakultetu na katedri za kulturologiju i komunikologiju. Danas živi sa 13-godišnjom ćerkom Katarinom, i trudi se da bude udaljena od onoga što bi se moglo nazvati džet-setom tajkunske Srbije.
- Sebe bih ukratko opisala kao: zahtevnu, razmaženu, senzibilnu ženu, koja preferira nenormalno duhovitog, fleksibilnog, intelektualno radoznalog i muževnog muškarca - priča naša sagovornica uz šoljicu čaja na početku našeg razgovora. - Više volim one smirene nego nervčike, a muževnost, čak i na prvu loptu, za mene nema nikakve veze sa fizičkim izgledom. Muškarca muževnim čini ono što poseduje iznutra, njegov odnos prema svetu, način na koji komunicira.
Objašnjava dalje da je ženi koja ima integritet, sistem vrednosti i u najboljem mogućem smislu shvata pojam lične slobode, vrlo je teško da nađe adekvatnog muškarca. Oni su danas nenormalno uplašeni, jer su izloženi pritisku. Ono što današnjeg muškarca u Srbiji određuje je kulturni imperativ koji glasi: bavi se čim hoćeš, makar i najglupljim stvarima na svetu, samo nemoj da izgledaš kao gubitnik. A izgledaće kao gubitnik i bude li našao devojku s kojom će se ozbiljno zabavljati, jer to prosto danas više nije moderno.
- Bombardovani smo porukama tipa da je interes u osnovi svega. Dovoljno je pogledati šta nameću mediji. Više nemate priču da je prijateljstvo stvar koja bi mogla da se dogodi izmeđ dvoje ljudi, nego se banka predstavlja kao najbolji prijatelj. Tako se ni pouzdanost, koja takođe karakteriše ljudske odnose, više ne vezuje za druge osobe, nego za uloške sa krilcima!
Najgorom svojom osobinom smatra to što ume lako da plane, a da to ne pokazuje. Zato bi volela da nauči da bude mirnija. A najbolje u sebi čini joj se to što ima savršenu mešavinu fleksibilnosti i odrešitosti. Taj balans bi želela da sačuva. Njeni erotski simboli su kosa, gusta i dugačka, osmeh, štikle i negovana stopala. A kod muškarca, osmeh i šake.
- Ne prepoznajem se u odrednici "tipična srpska domaćica", jer sam, kada je reč o kuhinji, prava Amerikanka. Izgubila sam kuvarski drajv, hranu često naručujem, a i kada je pravim, volim da fantaziram. Spremam, na primer, lažnu patku. Iz svežeg pileta izvučem sve kosti i koščice, napunim ga raznim stvarima i spljoštim da bi ličilo na patku. Tako spremljena stoji u pacu od crnog vina kako bi dobila crvenkastu boju patke.
Odrasla sam na maminoj domaćoj i zdravoj hrani, pa se i danas pridržavam tog recepta. Biram kvalitetne namirnice i izbegavam masnu hranu. U našoj kući se uvek vodilo računa o tome šta se jede. Mama Radmila je pravi ekspert za kuvanje. I danas se nedeljom obavezno okupimo kod nje na ručku i svaki put nas iznenadi po nekim novim specijalitetom. Ali meni uvek iznova zamiriše njena rindflajš supa sa domaćim rezancima i sosom od mirođije i rena...
U svojoj kuhinji Zorica fura uglavnom mediteranski fazon; riba, plodovi mora, špageti, školjke... Mnogo povrća i voća, naravno, uglavnom domaćeg, poput najobičnijih baštenskih šljiva, jagoda i grožđa. A tu je i njen, Pepeljuga specijalitet - čorba od bundeve!
- U odevanju volim da eksperimentišem i da se maskiram, da imam potpuno različit izgled tokom dana i da ponekad delujem kostimirano, što sve zavisi od raspoloženja i trenutka. Imam razne stvari, ali je najposebnija jedna Gotjeova haljina. Univerzalna je, može da se nosi i leti i zimi, i preko dana i uveče, ide na bež i riđe, a pozadi je od platna i izgleda totalno suludo. Imam i jedan parfem koji čuvam samo za specijalne prilike, zove se "Agent Provocateur". A volim i muškarce koji lepo mirišu. I volim da dobijam cveće.
Za nju, tipičan ljubavnik u Srbiji živi u uverenju da mora da izgleda kao Džems Bond, da ima ne zna se koliko para u novčaniku. Kako je to nemoguće, mladi momci se napirlitaju i vise u kafićima maštajući da uprkos bazičnoj inferiornosti ipak urade nešto. Oni koji imaju para, već su oženjeni, i to na najgrđi malograđanski način. Svoje žene drže u kući sa decom, kao u srednjem veku, a oni uveče izlaze da jure ženske. Tipični srpski ljubavnik zato je neviđeno nesrećan i umoran.
- Trendovi traže od njega da stalno izlazi u akciju, i to je neviđeni pritisak. Na kraju, sve se svodi na latentnu homoseksualnu utopiju, jer se muškarci više ne takmiče za žene nego se međusobno odmeravaju. Oni ne pokazuju svoje ljubavničke sposobnosti pred ženama, nego pred anonimnim turistkinjama u svom životu, što je karakteristično za tajkune u povoju, u siromašnoj zemlji u tranziciji.
Za svet u kome živimo, kaže da se nije promenio. On je muški u svim aspektima. Bavljenje telom i dostizanje ideala u telesnom smislu, postoji koliko i čovek, samo se razlikuju kulturni ali i psihološki aspekti tog problema. Telo je postalo predmet i roba!
- Stručnjaci različitih profila, različito gledaju na ovaj fenomen, ali u jednom se slažu - reč je o velikom biznisu. Otuda i toliko interesovanje za izbore lepotica. To je upliv dominantnog zapadnog kulturnog modela - narcističke kulture. Kod nas je taj model kulture nekritički prihvaćen. Stereotip muškarca koji je jak, i stereotip žene koja je telesno savršena i predstavlja odmor za muške oči. U tradicionalnim društvima postojala je težnja da se žena dobro uda, a u modernim - da se dobro proda! Najveću odgovornost za takvo nekritično prihvatanje zapadne kulture ima televizija. Prethodni period u kojem smo živeli je do te mere ugrožavao sve što je normalno, pa ne čudi što mladi ljudi misle da se sve može postići bez znanja, truda i strpljenja. Jer ako na televiziji vidite bogataše koji su polupismeni, koji su pljačkom došli do bogatstva, onda ne čudi što naša omladina želi laku zaradu.
Političari u Srbiji žele da predstavljaju replikaciju estradnih zvezda i nastupaju u svim televizijskim emisijama bez ikakve selektivnosti težeći da poprave rejting. Nisu pasulj, kiseli kupus i Guča, problemi i izvori primitivizma, jer i druge zemlje imaju slične pojave. Kod nas je problem to što smo država u kojoj su mnogi političari slučajni turisti na političkom nebu, koji permanentno estradizuju politiku. Sama estrada takođe nije problem, nego je stvar u tome što je ona postala modus vivedni ili modus operandi za izražavanje javnih političkih stavova.
- Većina mladih u Srbiji nije se poljubila sa partnerom više od godinu dana, pokazalo je moje istraživanje među beogradskim studentima. To je posledica kriza kroz koje je zemlja u poslednjih 15 godina prolazila, ali i novih vrednosti koje je savremena kultura nametnula. Da bi došli do poljupca, potrebna im je komunikacija, a te spone nema jer mladi u Srbiji u startu jedni od drugih imaju različita očekivanja. Mladići od devojaka očekuju da se ponašaju kao sponzoruše, i žive u uverenju da one od njih očekuju da se ponašaju kao pijani milijarderi i krimosi.
Ljudi su suočeni s nekom vrstom društvene pustinje, koja ne favorizuje bliskost, već distancu. Ljubav je izgubila onu auru čarobnosti sa kojom smo mi rasli i školovali se, kroz literaturu, filmove i dr. Takođe i odsustvo stvarne bliskosti, za kojom intimno težimo, a nismo u stanju da je ostvarimo. Govor mržnje nikako ne izlazi iz mode, što samo govori da smo još uvek neplivači u vodama demokratije. To da neko drugačije misli, nužno ne proizvodi ništa drugo do simboličko odstranjivanje takve osobe. Taj govor mržnje, kad pogledate naše medije, je ono što determiniše javni prostor.
Veruje da je potreba za bliskošću ono što nas čini ljudima. A da je Beograd danas pun doteranih, obrazovanih i vaspitanih devojaka i mladića koji se više bave pisanjem SMS poruka, nego preduzimanjem stvarnih "osvajačkih" inicijativa.
- Globalno, romantika je posustala pod naletom interesa, koji je postao osnova svih naših komunikativnih praksi. Društva u tranziciji dramatičnije prolaze i kroz promene koje se tiču svakodnevne komunikacije. Romantični muškarci, školovani na zanosnoj tradiciji francuskih ili italijanskih filmova, izgleda da su otišli u penziju. Rekla bih da je ovde, više nego ma gde drugo, življi model beskrupuloznog manevrisanja Vol Strita, koji otelovljuje domaću viziju uspeha. Ono što je ostalo, nekada u manjem, nekada u većem intenzitetu, je humor. Dakle, sposobnost da sa humorističkom distancom posmatramo stvari, što može da ulije optimizam i da se ustanovi kao brend.
Nije slučajno što se kod nas pojavio fenomen sponzoruše, koji sada zamenjuje termin "splavuša", jer u svim društvima u tranziciji vlada logika kapitala. Sponzoruša je trgovački ekspert, ona je hodajuća manekenka kapitala, promoterka nove ravnodušnosti. Kao pravi agent tranzicije, ona uteruje strah u kosti gde god da se pojavi. Ako je ljubav kapitulirala pred prometnom vrednošću, onda ono što danas plaši normalne devojke i mladiće, nije strah od neuspeha, već strah od kapitala koji preti da ih slomi iznutra.
MOJ RECEPT
Morski rižoto
- 1 pakovanje plodova mora
- 1/4 kg pirinča
- 1/2 cnog luka
- 1 čen belog luka
- 1 dl belog suvog vina
- 1 konzerva paradajza u komadima
- list lorbera, ruzmarin, biozačin
- puter
- maslinovo ulje
U većoj šerpi na maslinovom ulju i puteru propržiti luk, dodati u što više voda opran pirinač,naliti belim vinom i kuvati na tihoj vatri dok ne uvri na pola, dodati paradajz u komadima i začine pa kratko dokuvati. Servirati uz zelenu salatu začinjenu maslinovim uljem i limunom.
KUĆNA MEDICINA
- Zahvaljujući maminim narodnim metodama lečenja, mogu slobodno reći da kao deca nismo videli lekara. Uvek je imala domaće čajeve za sve prilike, temperaturu nam je skidala preznojavanjem i oblozima od komove rakije koji se stavljaju na noge... Ponekad acetisal, i to je bilo sve. Slično i ja radim danas, samo što sam unela i neke novine. Zapravo se može reći da sam veliki pobornik svih alternativnih metoda lečenja. Od su đok masaže dlanova i lica, do homeopatije i drevih tehnika čišćenja organizma.
RADOST ŽIVOTA
Svako jutro kad otvorim oči ja sam zahvalna Bogu na još jednom divnom danu, ma kakav on na prvi pogled izgledao. A onda se trudim da mi ništa ne bude teško ni mrsko. Ta radost života je od izuzetne važnosti i za zdravlje. Optimizam čuva čoveka i njegov organizam. Mislim da se tu krije tajna zdravlja. Zato koristim svaku priliku da budem srećna. Recimo, dok obavljam svakodnevne poslove po kući, ja obavezno đuskam uz muziku!
ČAROBNI ŠTAPIĆ
Redovno idem na jogu i tenis, ali najviše volim da šetam. To donosi sasvim prirodnu kondiciju i vitalnost. A za jačanje i čišćenje organizma redovno pijem glinu. Ta kura traje tri nedelje. Kao univerzalni lek, a naročito zimi pijem čaj od đumbira. Koristim i mali čarobni štapić - reč je o magnetnoj kašici za jonizaciju, koju koristim za vodu i ostale napitke.
PROTIV KIJAVICE
Kad nas sustigne kakva prehlada i kijavica, kćerka i ja to lečimo starom indijskom metodom ispiranja nosa slanom vodom. Reč je o keramičkoj posudi u kojoj se mešaju voda i morska so, a zatim se kroz posebnu cev vrši ispiranje nosa i sinusa. Ovo se pokazalo kao izuzetno efikasan način lečenja. |
|
|
|
Banana smiruje PMS
Bura u AD kapima
Šljiva budi migrenu
NEGA KOŽE
Mandarina vadi fleke
UMESTO HEMIJE
Pomorandžom ubijte moljce
MEKSIČKA KUHINJA
Vatromet boja, ukusa i mirisa
MAKROBIOTIKA
Organ gneva vreba nemir
Za "Bilje&Zdravlje" govore i:
Dr Zorica Tomić
Na krilcima trulih zabluda
Georgij Nazarov:
Belančevine u temelju zdravlja
|