|
 |
|
Dijabetes i fizička aktivnost
|
Piše:B.L.
I oboleli od šećerne bolesti mogu da se bave sportom, ali rekreativno. Lekari to čak i preporučuju, bar pola sata dnevno mada može i duže, da bi dijabetičari ojačali kondiciju i bili zadovoljniji. Naravno, vežbanje bi trebalo da bude umereno i do granice koju sami odrede da ne bi ugrozili ionako poljuljano zdravlje.
Fizička aktivnost
- Nezaobilazna terapija u lečenju šećerne bolesti je i fizička aktivnost, ali to ne mora da bude samo sport nego aktivnost poput umereno brzog hodanja – objašnjava akademik prof.dr Nebojša Lalić, načelnik Odeljenja za metaboličke poremećaje, intenzivirani tretman i ćelijsku terapiju dijabetesa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije i profesor Medicinskog fakutetu u Beogradu. - Ako dijabetičarima zdravlje i godine dozvoljavaju, trebalo bi svakodnevno da se posvete fizičkoj aktivnosti od 30 do 60 minuta. U slučaju da to nije moguće, moraju da vežbaju bar tri puta nedeljno. Jer, pokazalo se da rad mišića povećava potrošnju šećera u krvi i time, ne samo da umereno snižava njegov nivo u krvi, nego i obezbeđuje ravnomernije korišćenje glukoze u tkivima i značajno pomaže u lečenju dijabetesa.
Onima koji su skloni dijabetesu ili imaju povećan rizik da obole savetuje se dijeta i povećana fizička aktivnost. Ova kombinacija može sigurno da odloži ako ne i da spreči pojavu dijabetesa, a istraživanja su pokazala da se rizik da obolite od "šećera" na ovaj način smanjuje za 50 odsto!
Sport
Dijabetičari mogu da se bave i sportom, čak i ako su na terapiji insulinom. Ipak, lekari savetuju da to bude rekreativno, za telo i dušu, a ne takmičarsko, koje iziskuje velike napore.
- Dijabetes ne isključuje bavljenje sportom, ali u kontrolisanim uslovima. To praktično znači da treba izbegavati svako, a posebno nekontrolisano iscrpljivanje, kao i aktivnosti dok su visoke spoljašnje temperature jer u tim uslovima dolazi do velikog gubitka tečnosti. Dijabetičari mogu da se takmiče, ali moraju dobro da se pripreme i da kontrolišu zdravlje pre i posle treninga ili takmičenja. Pacijent mora da zna, posebno ako koristi insulin, koliko jedinica treba da primi tokom dana, koliko da jede i kako da se posle toga ponaša. U suprotnom ne preporučujem da se dijabetičar bavi takmičarskim sportom.
Osim toga pacijent mora da proveri da li postoje komplikacije, recimo promene na krvnim sudovima, očima ili nervima, koje ograničavaju bavljenje sportom. Važno je, takođe, da se napomene da sportom ili bilo kakvom fizičkom aktivnošću pacijenti koji primaju insulin ne bi trebalo da se bave u vreme najvećeg delovanja insulina, a to je obično do četiri sata posle obroka.
- Ovo vreme, istini za volju, zavisi od tipa insulina i vrste terapije, ali u svakom slučaju fizička aktivnost bi trebalo da se planira tako da bude posle obroka, ali ni toliko kasno, kada insulin najviše deluje. Ili se insulin adaptira, prilagodi doza da može bezbedno da se bavi spsortom.
Oprez
Dijabetičari ne bi trebalo da se bave sportom ili fizičkom aktivnošću ako je vrednost šećera u krvi viša od 15 milimola na litar i ukoliko se pojavi aceton u mokraći. Bilo da se javi jedan, drugi poremećaj, ili oba, treba prekinuti svaku fizičku aktivnost i što pre normalizovati stanje.
- Sportisti koji imaju šećernu bolest moraju da paze i ako koriste sredstva za jačanje mišićne snage ili nešto slično da postignu što bolje takmičarske rezultate. Jer, mnogi od tih preparata sadrže šećer ili hormone koji podižu nivo šećera u krvi, kao i supstance koje nisu pogodne za dijabetičare.
PRVA POMOĆ
Ako se oboleli od šećerne bolesti bavi sportom trebalo bi da pri ruci uvek da ima:
- aparat za određivanje šećera u krvi
- glukozne tablete, gel ili neki drudi slatkiš koji će uzeti ako se javi hipoglikemija
- ako je reč o sportovima koji iziskuju veliki napor, moraju da imaju pripremljenu dozu sa glukozom za vensko davanje, koju može da propiše samo medicinski radnik
- poželjno je da oni koji primaju insulin imaju kod sebe pribor za davanje glukagona, hormona koji podiže nivo šećera u krvi i može da pomogne ukoliko neko počne da gubi svest zbog hipoglikemije.
ZNACI
Kada dođe do naglog pada šećera u krvi javlja se drhtavica, preznojavanje, intenzivna glad, a ukoliko se na vreme ne reaguje, stanje dodatno može da oteža omaglica i gubitak svesti. |
|
|
|
Lečenje biljem
Oporo se na ranu privija
Dijabetes i sport
Vežbanje da, ali uz oprez
Terapija bola
Da postane podnošljiv
Karcinom dojke
Svaki čvorić pod lupu
Šljiva
Slatki antistres zalogaj
Konzervisanje paradajza
I u teglama kao svež
Deca i učenje
Upornost vodi do uspeha
Virusne bradavice
Ne čekajte da se prošire
Gamzigradska banja
Lek za vene na obali Timoka
Mesečarenje
Opasan zov svetla
|
