|
 |
|
Leđima najviše prija kretanje
|
Okoštavanje kičme ili spondiloza je prirodan proces i posledica je starenja i trošenja međupršljenskih diskova. Osim što je karakteristično za starije, ranije okoštavanje kičme je učestala tegoba onih koji rade teške fizičke poslove, ali i svih čije zanimanje podrazumeva svakodnevno višečasovno sedenje. Nažalost, poslednjih godina, obolelih od spondiloze je sve više, pacijenti mogu da budu i mladi, pa ima lekara koji upozoravaju da je reč o tihoj epidemiji. O uzrocima, posledicama, prevenciji i lečenju spondiloze razgovarali smo sa dr Mirjanom Dejanović, specijalistom fizikalne medicine i rehabilitacije Doma zdravlja "Dr Ristić" u Beogradu.
- Diskusi između pršljenova kičme sadrže želatinozno i fibroznotkivo koje je zapravo "amortizer" jer kičmi obezbeđuje elastičnost, čvrstinu i pokretljivost. Starenjem, iz diskusa se gubi tečnost, sve više se sužavaju i pršljenovi se zato približavaju. Zbog približavanja pršljenova organizam kao odbrambeni mehanizam na njima stvara koštane trnove to jest osteofite koji pritiskaju nervne korenove, što izaziva bolno grčenje mišića na delovima kičme čiji su diskusi najviše propali. Ako je, pak, koštani trn toliko veliki da više pritiska nervni koren, bol nije lokalizovan samo u kičmi već može da se ispolji "od glave do pete" što zavisi od toga koji nervni koren je pritisnut - kaže naša sagovornica i naglašva da su degenerativne promene odnosno okoštavanja kičme najčešća na vratnoj i lumbalnoj (slabinskoj) kičmi.
- Ovi delovi kičme su najviše pokretljivi i najopterećeniji pre svega zbog mnogobrojnih zanimanja vezanih za sedenje koji, istina, ne podrazumevaju nošenje velikih tereta ali kičmu opterećuju neprirodnim i nefiziološkim položajem i izazivaju pojačan pritisak na diskuse, oštećuju ih i stvaraju uslove za nastanak koštanih trrnova. U vratnom delu kičme, osim što pritiskaju nervne korenove, osteofiti često mogu da pritiskaju i krvne sudove što izaziva:
* vrtoglavice
* zujanje u ušima
* glavobolje
* bolove u ramenima
* bolove u rukama
Kada je reč o okoštavanju slabinskog dela kičme, koji je po rečima dr Dejanović, danas nešto češći nego spondiloza vratnog dela, najčešći simptomi su:
* bol u lumbalnom delu kičme
* ukočenost
* smanjena pokretljivost
* bol duž jedne ili druge noge, u preponama i(li) stomaku
* trnjenje nogu sve do prstiju nogu
Prevencija
Koštano zglobni i mišićni sistem su, podseća naša sagovornica, stvoreni za kretanje i ono im odgovara.
- U samom pršljenu kao i u svakom drugom zglobu, osim preopterećenosti, i dugotrajna nepokretnost ili nedovoljna pokretljivost stvaraju nepovoljne metaboličke procese koji izazivaju gubiljenje tečnost iz hrskavice ili, u slučaju kičme iz diskusa. Oni stare i smanjuju se što, pak, podstiče stvaranje osteofita. Zato je kretanje jedna od prvih i osnovnih mera prevencije spondiloze. Primarna prevencija počinje još u dečjem uzrastu najpre pravilnim držanjem, kao i odgovarajućom fizičkom aktivnošću. Posle tridesete godine preporučljive su vežbe istezanja i za jačanje mišića, dok onima koji su zakoračili u petu deceniju najviše odgovaraju pilates, plivanje i neke aerobne vežbe - kaže dr Dejanović i preporučuje sve vežbe koje pomažu da pršljen ili zglob, osim što su pokretni dobiju i određenu čvrstinu.
Za prevenciju je po njenim rečima dovoljno:
* brže hodanje(ako je moguće) koje podrazumeva da se za sat pređe pet do pet i po kilometara
* svakodnevna šetnja, bar dva puta dnevno po pola sata
* 15-20 minuta kućnih vežbi za vratne mišiće, rameni pojas, leđa, grudi i stomak.
Onima koji ne mogu da odlaze na vežbe, dr Dejanović preporučuje da ih bar jednom pregleda fizijatar da bi na kineziterapiji naučili da osnovne vežbe svako jutro pravilno urade kod kuće.
Dijagnostika i lečenje
- Rendgenski snimak najbolje pokazuje promene na kičmenim pršljenovima i diskusima. Obolelima najpre propisujemo mišićne relaksanse i lekove protiv bolova i reume, jer je spondiloza u suštini degenerativni reumatizam. Ova terapija se primenjuje desetak dana, a ako rezultati nisu zadovoljavajući, propisuju se kortikosteroidna i vitaminska terapija - kaže dr Dejanović i naglašava da je fizikalna terapija nezamenljiva.
- Ukoliko ni posle ovih terapija nema boljitka, pacijentu preporučujemo pregled nuklearnom magnetnom rezonancom (NMR) ili skenerom i kao i elektromiografski (EMG) pregled neurologa koji je dobar za ispitivanje promena u mišićima i nervima - kaže naša sagovornica.
Voda čuva leđa
- Hrana koja čuva krvne sudove prija i zglobovima! Za prevenciju okoštavanja dobra je ishrana bogata voćem, povrćem i nezasićenim masnim kiselinama iz plave morske ribe i hladnoceđenih biljnih ulja. Osim toga, za očuvanje diskusa veoma je važno i da organizam dobije dovoljno vode, jer njen nedostatak kičma brzo oseti - poručuje dr Dejanović.
J. Matijević |
|
|
|
|
