|
 |
|
Prava mera - 200 grama nedeljno
|
Nije lako reći koliko su suvomesnati proizvodi štetni, ali je sigurno da ne utiču povoljno na zdravlje - kaže za naš časopis dr Danijela Ristić-Medić, specijalista interne medicine, doktor medicinskih nauka iz oblasti ishrane, zaposlena u Centru izuzetnih vrednosti za istraživanje ishrane i metabolizma pri Institutu za Medicinska istraživanja.
- Ove proizvode ne možemo potpuno da izbacimo iz ishrane, ali nedeljno ne bi trebalo da pojedemo više od 200 grama - ističe dr Ristić-Medić.
Prema rečima naše sagovornice, ovo je opšta preporuka, ali potpuno zdravi ljudi koji se raznovsrno hrane mogu sebi da dozvole 60 grama kvalitetnih suvomesnatih proizvoda dnevno.
Ono što suvomesnate proizvode čini nepovoljnim po zdravlje je velika količina aditiva (poboljšivači ukusa i konzervansi), pogotovo polifosfata i natrijum nitrata. Oni nisu preporučljivi, posebno ne deci i trudnicama. Osim aditiva, suvomesnato sadrži i velike količine masti što dovodi do povećanja nivoa holesterola u krvi i gojaznosti. Veoma su slani, što je veliki rizik za povišenje krvnog pritiska, a sadrže i veliku količinu vode (iznad 40 procenata u viršlama), tako da se bakterije lakše razvijaju.
- Količine nitrita (E250) koje se dodaju za očuvanje boje mesa propisane su Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva - objašnjava dr Ristić-Medić. Veće količine ovog aditiva mogu da ometaju transport kiseonika u krvi i ćelijama. Ako svakodnevno jedemo suvomesnate proizvode u više dnevnih obroka to znači i preveliki unos nitrita. Takva ishrana kod manje otpornih stvara uslove za pojavu kancera. Zato se savetuje da se uz suvomesnate proizvode istovremeno uzima vitamin C. On sprečava prelazak nitrita u kancerogene nitrozoamine.
- Da ishrana koja obiluje suvomesnatim proizvodima direktno povećava predtumorna oštećenja, pre svega na debelom crevu, pokazalo je istraživanje grupe naučnika iz francuskog Instituta za agronomska istraživanja (INRA) u Tuluzu - ističe dr Ristić-Medić. - Rezultati ovog istraživanja značajni su, jer utiču na proizvođače da izmene postupke obrade mesa. To praktično znači kontrolisanje oksidacije mesa tokom prerade, konzerviranje u sredinama bez kiseonika i dodavanje antioksidanasa kao što je vitamin E.
Viršle i paštete su veoma popularne u ishrani, naročito dece. Ipak, činjenica je da nemaju preporuku za zdravu ishranu. Opšta nutricionistička preporuka je da viršle, paštete kao i bilo koje druge prerađevine od mesa ne treba davati deci mlađoj od dve godine, poželjno bi bilo i do četvrte godine. Osim nitrita u viršlama i paštetama ima i poboljšivača ukusa, a to su i proizvodi od iznutrica ili delova mesa koje nije vrhunskog kvaliteta.
- Svi mi, koji smo roditelji, suočeni smo sa problemom kako ubediti dete da namirnice koje oni najviše vole nisu poželjne za njihov doručak – podseća dr Ristić-Medić.- Dokazano je da deca svoje navike u ishrani formiraju do druge godine. Starijoj deci i adolescentima se savetuje da viršle i paštete jedu jednom nedeljno, ali u kombinaciji sa integralnim hlebom, jogurtom ili mladim sirom i povrćem (sveža parika bogata je vitaminom C. Spretne mame mogu da naprave i domaće paštete od belog mesa ili tunjevine, što može da bude veoma ukusno i hranljivo za njihovo dete – kaže naša sagovornica.
Suvomesnati proizvodi poput pršuta, pancete i vrata, gde je sastav mesa delimično vidljiv više se preporučuju od polutrajne salame. Tako da dva parčeta šunke tri do četiri puta nedeljno u senviču mogu da budu prihvatljiv obrok.
Roštilj
- U letnjem periodu meso i kobasice se često spremaju na roštilju. Smatra se da mast koja kaplje na usijani ugalj dovodi do nastanka kancerogene materije koja se sa isparavanjem masti sa vodom i dimom taloži na mesu, pa postoje proračuni da se na kilogram mesa nataloži ove štetne materije kao kada se popuši 600 cigareta. Ipak, roštilj jednom mesečno u prirodi uz kontrolisano sagorevanje drveta i pravilno pozicioniranje mesa je umerenost u ishrani koja neće toliko štetno da deluje na naše zdravlje - kaže dr Danijela Ristić-Medić.
Šta treba da znamo?
* Svi suvomesnati proizvodi nisu isti po sastavu i kvalitetu. Na primer, pravilnikom je određeno da, ako se proizvod deklariše kao parizer sme da sadrži samo proteine mesa, dok posebne kobasice (npr. alpska) mogu da sadrže i proteine drugog porekla (soje, glutena i kožice), pa su samim tim i jeftiniji proizvodi. Obratite pažnju na minimum sadržaja proteina u proizvodu!
* Pečenica ili suvi vrat jesu kvalitetniji, ali se zbog mnogo soli i dima ne preporučuju deci do četvrte godine, trudnicama, dijabetičarima, osobama sa visokim pritiskom, srčanim i bubrežnim bolesnicima, kao i kod oboljenja jetre i žučnih puteva.
* Od svih proizvoda, najmanje su štetna ćureća prsa, smatra se da imaju najmanje aditiva. Prava domaća šunka, pršuta i pečenica u domaćoj proizvodnji su namirnice koje su dozvoljene u pravilnoj ishrani ako se kao konzervans koriste adekvatne količine soli, beli luk, kao i ljuta paprika.
* Veoma je važna i cena proizvoda. Isuviše niska cena prerađevina od mesa otkriva da je u preradi korišćeno meso treće kategorije. Najskuplji predstavnici trajnih suvomesnatih proizvoda su pršuta, suvi vrat i suvi svinjski kare.
* Suvomesnate proizvode ne treba da uzimaju oni sa visokim krvnim pritiskom, povećanim vrednostima masnoća u krvi, dijabetičari i oni koji boluju od jetre i bubrega, trudnice i deca do druge godine.
Ivana Kovačić |
|
|
|
|
