Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 190
aktuelno izdanje
Kad dim blokira udah
Hronična opstruktivna bolest pluća
Ilustracija

Pise B.L.

Čak je i pušačima jasno da su cigarete pogubne za zdravlje. Ipak, istrajavamo u ovoj navici, i to vrlo uspešno, jer smo po broju pušača, prema evidenciji SZO na trećem mestu u Evropi. U Srbiji se dnevno ispali 73 miliona cigareta. Podaci Ministarstva zdravlja pokazuju da svaki treći stanovnik naše zemlje puši, a gotovo 50 odsto je izloženo uticaju duvanskog dima. Koliko je to loša navika, za pušače ali i okolinu, govori i podatak da je upravo uticaj duvanskog dima jedan od glavnih faktora za nastanak hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP).
Ovo oboljenje karakteriše ograničen, odnosno smanjen protok vazduha kroz disajne puteve. Opstrukcija (blokada) u disajnim putevima samo delimično može da se otkloni lekovima za razliku od astme, gde lekovi dovode do potpunog normalizovanja disanja. Pacijentima sa HOBP manji su otvori disajnih puteva. U njih ulazi manje vazduha, jer su zidovi ovih puteva zadebljali i otečeni, stisnuti pod uticajem malih mišića koji ih okružuju i u njima se stvara sluz koju bolesnik iskašljava. Većina bolesnika sa HOBP ima više od 40 godina, ali mogu da obole i mlađi ljudi.
- Pušenje cigareta glavni je faktor rizika za obolevanje, ali su na udaru i bivši pušači i nepušači koji žive sa pušačima – objašnjava dr Ana Stojanović, pulmolog KBC "Bežanijska kosa" u Beogradu. - Značajan faktor obolevanja je udisanje prašine i hemikalija na radnom mestu i aerozagađenje. Česte ponovljene infekcije disajnih puteva mogu takođe da uslove pojavu ograničenog protoka vazduha kroz disajne puteve.

SIMPTOMI
Osnovni simptomi bolesti su:
* kašalj
* iskašljavanje
* nedostatak vazduha
* često "sviranje" u grudima
- Ograničenje u fizičkoj aktivnosti nastupa postepeno i posledica je gubitka u telesnoj težini i smanjenja mišićne mase – ističe dr Stojanović. - Ovo su takozvani sistemski efekti bolesti i pokazuju da HOBP nije samo bolest disajnih puteva, već se promene dešavaju u celom organizmu.

DIJAGNOZA
Sumnja na HOBP postavlja se na osnovu simptoma bolesti, a definitivna potvrda dijagnoze pomoću testova plućne funkcije - spirometrije. Bolest postoji samo onda kada se ovim testom izmeri smanjeni protok vazduha u disajnim putevima.
- Na osnovu vrednosti forsiranog ekspiratornog volumena (FEV1 ) radi se stepenovanje težine bolesti, i što je ova vrednost manja reč je o težem stepenu bolesti – naglašava dr Stojanović. - Raniji svetski konsenzusi za dijagnostiku i lečenje ovog oboljenja definisali su i takozvani nulti stadijum bolesti, koji obuhvata pušače, koji kašlju i iskašljavaju, ali još nemaju merljivo smanjenje protoka vazduha kroz disajne puteve. Njima se preporučuje prestanak pušenja i uzimanje antioksidanata, vitamina C i E, selena, koenzima Q10 koji mogu da utiču da se smanji oksidativni stres koji pušenje uzrokuje.

LEČENJE
U slučaju HOBP, kao i za sve ostale bolesti, bolje je sprečiti nego lečiti. Ukoliko do bolesti ipak dođe sledi uporno, doživotno lečenje koje omogućava samo delimično smanjenje tegoba, ali ne i izlečenje.
- Nekoliko grupa lekova dovodi do širenja disajnih puteva a pojedini smanjuju inflamaciju (zapaljenje) u disajnim putevima. Lekovi su uglavnom u obliku različitih sprejeva koji se ubrizgavaju kroz usta odmah deluju na sluznicu disajnih puteva. Neophodna je obuka pacijenta za primenu leka na ovaj način. Takođe treba pravilno lečiti infekciju, ukoliko do nje dođe. Lekovi za iskašljavanje dodatno su pomoćno sredstvo u terapiji, a sličan efekat ostvaruje se i pojačanim uzimanjem tečnosti. Rehabilitacija bolesnika omogućuje poboljšanje mišićne snage i lakše iskašljavanje sekreta koji se pojačano stvara.
Terapija kiseonikom ili oksigenoterapija, potrebna je pacijentima u odmaklom stadijumu bolesti kod kojih, uprkos lečenju, postoji poremećaj u gasnoj razmeni.

ALARM
HOBP je peti vodeći uzrok oboljevanja i četvrti uzrok smrnosti u svetu, odmah posle bolesti srca, šloga i zapaljenja pluća. Procenjuje se da od nje godišnje umre oko tri miliona ljudi.

TEGOBE
Oboleli od HOBP žale se na kašalj i iskašljavanje sluzavog ili "prljavog" ispljuvka, otežano dišu, guše se, ostaju bez daha prilikom fizičkog napora i duže se oporavljaju nakon prehlade. Kako bolest napreduje, tegobe su sve izraženije. Većina pacijenata se kasno javlja lekaru jer smatra da je kašalj uobičajeni pratilac pušenja.

SKRAĆENICA
Hronična – bolest se ne povlači
Opstruktivna – delimično je blokiran protok vazduha u disajnim putevima
Bolest – oboljenje
Pluća – dešava se u plućima

Broj 190
Pitajte travara
30



Lečenje biljem
Korov truje gljivice
12

Aptovina protiv psorijaze
22

Kupina čistač krvi
30

Vezana creva(Ileus)
Kobno odlaganje operacije
10


Novine u lečenju dijabetesa
Insulin dvaput nedeljno?
14

Urinarne infekcije
Pomažu sokovi od borovnice
20


Dijeta
Za top kondiciju ispod suncobrana



Deca i ishrana
Kako do proteina
42

Zajedno za stolom 20 minuta
44


Rekreacija

Joga spušta pritisak
52

Lečilišta

Igalsko blato
jače od
svake reume
54


Usamljenost
Svako traži srodnu dušu
56


Vaginoplastika
Rez za uživanje
58


Poklon

Vikend u Igalu



Burjan (aptovina )
Izlečite psorijazu čajem



Genetika
Otkud meni riđa kosa



Poznati o zdravlju

Mirjana Karanović


Biljana Krstić