|
 |
|
Nema šminke koja krije tugu
|
|
Mirjana Karanović
|
Pise Bratislava Laćarak
Od Petrije 1980. godine do Žanke Stokić, nagrade koja joj je uručena ove godine za “stvaralački doprinos pozorišnom i filmskom životu Srbije” glumica Mirjana Karanović ostavila je dubok i neizbrisiv trag u vremenu. Prva uloga postavila je visok standard koji je posle stalno morala da opravdava. I uspela je. Ostaće upamćena po izuzetnim rolama u više od 80 filmova i brojnim pozorišnim predstavama – Sena u “Ocu na službenom putu”, Vera Popara u “Podzemlju”, Natalija u “Buretu baruta”...
- Kada se osvrnem unazad, mislim da sam mnogo uradila – kaže u razgovoru za “Bilje i zdravlje” Mirjana Karanović. - Ali, dok živiš taj život i karijeru, često pomisliš da nije dovoljno, da treba još. Ima uloga za koje znam da ih neću igrati, jer su prošle neke godine i neki put mi bude krivo, a neki put kažem
„Pa šta, nije to ni najgora stvar koja je mogla da se desi u životu”. Nešto moraš da promašiš, a nešto da pogodiš, nemoguće je sve pogađati. Lepo je biti prvi i na vrhu sveta, ali onda moraš i da siđeš, pa opet da se penješ. To je tako.
*Iskustvo ste pretočili u lekcije i već 16 godina predajete na Akademiji umetnosti u Beogradu. Da li ste strog profesor?
– Kako kad. Mislim da sam zahtevan profesor. Ali umem i da razumem, da prihvatim da postoji proces do tog visokog zahteva i mogu da oprostim ukoliko se do toga ne stigne baš u roku koji je predviđen. Znam da svako ima lični ritam kojim stiže do nekog cilja. To nije neko opšte pravilo.
* Koje osobine treba da ima neko ko želi da se bavi glumom?
– Ima raznih glumaca i to je dobro. Važno je šta si sposoban da uradiš na sceni. Ljudi koji nisu komunikativni i ne uživaju u tome da se eksponiraju pred drugima ne mogu ni da opstanu kao glumci. Sam sebe izbaciš iz toga ako nisi spreman da se daš publici, da pronađeš svoju publiku, jer to je najvažnije. Da pronađeš svoj prostor. Nije lako biti glumac na sceni, to je veliko iskušenje za samopouzdanje.
* Volite da čitate, a da li razmišljate da napišete knjigu, recimo autobiografiju?
– Volim da budem u knjižarama, gledam gde će da me zaustavi neka knjiga, čini mi se kao da me pozove. Ali, ne razmišljam o tome da napišem autobiografiju. Tek pre nekog vremena sam počela da se oslobađam straha od pisanja i od kompleksa da zapravo ne umem da pišem. Borim se sa tim glasom u sebi koji govori “Ovo što si napisala ništa ne valja”. Počela sam da pišem manje tekstove i uvek sam fascinirana kad otkucam jednu stranicu, tako da sumnjam da bih imala snage da napišem knjigu. Ali, koliko sam se promenila od mladosti do sada, možda ipak imam vremena da se promenim i u tom smislu do kraja života.
* Koje Vam je omiljeno doba dana?
– Jutro. Volim ranije da ustanem, da imam vremena da se izležavam, napravim doručak, pijem čaj, čitam novine, knjige. Uopšte, volim da radim ujutru. Recimo, ako uveče imam neke goste, sve sudove ostavim i tek ujutru ih spremim. Nisam baš noćna osoba, iako sam dobar deo života noći provodila napolju. Ali, kad sada gledam na taj period, mislim da je to bilo bežanje od problema, od stvarnosti koja mi se nije dopadala. Ne kažem da i danas stvarnost nije za kritiku. Naprotiv. Ali, čini mi se da sam tada bila više tužna, očajna, depresivna, a sada sam češće ljuta zbog raznih stvari koje vidim i koje se dešavaju. Čini mi se sam 90-ih godina bila mnogo nemoćnija u odnosu na veličinu svega što se dešavalo, a sada, iako ne mogu da utičem na globalne događaje, mogu da učinim da imam kvaliteteniji život. To je ono što je različito. Danas se nekako bolje osećam.
* Koliko vodite računa o zdravlju?
- Svaki dan u novinama pročitate neko novo upozorenje o strašnoj opasnosti koja vreba iza ćoška, ali mislim da je dobro imati neki balans. Nemam problema sa zdravljem, pa ne moram striktno da se pridržavam nekih određenih načina ishrane ili života. Još sam zdrava i mogu sebi da dozvolim i prekršaj.
* Zbog čega ste 1992. godine odlučili da se priklonite vegetarijanskom načinu ishrane?
- Nikada nisam volela meso. U detinjstvu su me mama i tata gnjavili da ga jedem, a ja sam to mrzela. Dugo sam živela na mesnoj ishrani, koja mi uopšte nije prijala. Ali, kad snimaš negde, donesu ti u lepinji neku pljeskavicu, to pojedeš pa ideš dalje. Onda sam 1992. godine sticajem okolnosti otkrila vegetarijansku ishranu, i to sam zadržala, jer se dobro osećam. Od Nove godine uvela sam i makrobiotiku. Ne pridržavam se striktno pravila jer često putujem, ali kad sam kod kuće i imam vremena, pripremim makrobiotički obrok. To je ishrana koja traži vreme, poseban način pripreme, zahteva određeni trening.
* Da li uživate u kuvanju?
– Uglavnom uživam. Ali, ima dana kada bih volela da to neko drugi uradi za mene.
* Da li obavezno doručkujete?
- Prvi obrok nikad ne preskačem. Otkad sam prestala da pušim i promenila ritam života, ranije idem na spavanje i ranije ustajem, doručak mi je postao veoma važan.
* Koliko vremena posvećujete izgledu?
- Koliko mogu. Dosadno je stalno misliti na to kako izgledaš. Ima dana kada prosto ne želiš ni da te neko gleda i svejedno ti je kako izgledaš. Verujem da uvek izgledamo onako kakvi smo iznutra. Kad sam dobro raspoložena, onda nije veliki problem da dobro izgledam, ali kada smo nesrećni, tužni ili pesimistični, onda nikakva šminka to ne može da popravi.
* Na koji način “popravljate” loše raspoloženje?
- Razgovorom. I kad ne želim ni sa kim da se vidim i pričam, nateram sebe da okrenem neku prijateljicu ili prijatelja. Čak i ne moram da ispričam problem, nego samo da razgovaram. Mislim da ima mnogo trenutaka kada preuveličavam loše stvari. Kad je čovek sam sve je nekako mnogo strašnije i veće. Kada ispričaš problem prijatelju ili nekome ko hoće da sasluša, shvatiš da to i nije neka velika tragedija, samo treba da prođe, da prespavaš, da se nekako stvari reše.
* Da li nekada poželite da predstava duže traje, da se odalji trenutak povratka u stvarnost?
– To je kao kod svake mašte, voleli bi da traje duže. Čini mi se da kada igram ili gledam dobru predstavu ili neki film, pročitam dobru knjigu, realnost u kojoj živim mi je lakša i lepša. Uopšte, umetnost čini moj život mnogo lepšim.
*Šta Vas nervira?
– Tipičan sam stanovnik ove zemlje, stalno se nerviram. U stvari, imam velike zahteve prema sebi i ljudima iz okoline i zapravo je to osnova da se brzo iznervirate. Polako učim da budem tolerantnija. U toj lepezi uzroka nerviranja još nisam odlučila šta ću da zadržim, a čega ću da se odreknem.
* Šta može lako da vas oraspoloži?
- Neka dobra muzika, duhovit film, lepota. Mislim da su to razne vrste lepote koja se na razne načine pojavljuje u životu. Nije to neka fizička lepota, nego neka koja te iznenadi, iza ćoška, koja se čak i zove na razne načine – slatko, simpatično, ljupko, fascinantno. Ima raznih stvari, detalja, koje čovek gleda oko sebe i može da uživa.
* U kojoj meri Vas je popularnost promenila?
- Brzo sam postala prepoznatljiva i ne znam kako bi mi život izgledao da nije tako. Često bih volela da ne budem popularna, jer nije baš zabavno, ako je stalno sa vama. Postane naporno. Popularnost te natera da budeš obazriv sa ljudima, češće sam u nekakvom gardu i mnogo puta pogrešim zato što pomislim da od nekoga preti opasnost, a zapravo nije tako.
KNJIGA ZA LETO
* Koju knjigu biste preporučili za čitanje na plaži?
– Obožavam celu ediciju knjiga Aleksandra Mekol Smita “Prva damska detektivska agencija”. Prešas Ramocve je glavni lik i ako niste čitali, to je idealna literatura za leto, plažu, odmor.
PUTOVANJA
* Šta prvo spakujete u kofer?
– Ne mogu negde da odem, a da ne ponesem bar jednu knjigu i laptop, koji mi omogućava najlakšu i najbolju komunikaciju sa prijateljima. U kupovini knjiga sam megaloman, iz knjižare uglavnom izlazim sa punom kesom. Imam neke koje sam kupila, ali nisam stigla da ih pročitam, tako da ću da proberem na polici one koje čekaju na red. Ne znam kad ću na godišnji odmor, moram da radim, ali ću pokušati da spojim nekako jedno i drugo. Najbolji odmor je u mojoj kući. Danas su putovanja postala naporna. |
|
|
|
Pitajte travara
30
Lečenje biljem
Korov truje gljivice
12
Aptovina protiv psorijaze
22
Kupina čistač krvi
30
Vezana creva(Ileus)
Kobno odlaganje operacije
10
Novine u lečenju dijabetesa
Insulin dvaput nedeljno?
14
Urinarne infekcije
Pomažu sokovi od borovnice
20
Dijeta
Za top kondiciju ispod suncobrana
Deca i ishrana
Kako do proteina
42
Zajedno za stolom 20 minuta
44
Rekreacija
Joga spušta pritisak
52
Lečilišta
Igalsko blato
jače od
svake reume
54
Usamljenost
Svako traži srodnu dušu
56
Vaginoplastika
Rez za uživanje
58
Poklon
Vikend u Igalu
Burjan (aptovina )
Izlečite psorijazu čajem
Genetika
Otkud meni riđa kosa
Poznati o zdravlju
Mirjana Karanović
Biljana Krstić
|