|
 |
|
Najveća plantaža lavande u Srbiji
|
|
Profesor dr Branko Marinković
|
Piše:Vitomir Ćirić
Jedna od najvećih plantaža lavande u Evropi, a najveća u Srbiji nalazi se u podnožju Suve planine, nedaleko od Bele Palanke.
Zasadila je pre tri godine estradni menadžer Ljiljana Petrović, koja upravo ovih dana očekuje prvu berbu.
Kompleks veći od 30 hektara uredila je na posnoj, kamenitoj planinskoj zemlji, nedaleko od sela Crvena Reka i Bele Palanke, na levoj obali Nišave, gde je često boravila u svojoj vikendici.
- Sa velikim nestrpljnjem očekujem prvu berbu i nadam se da će rod sa godinama samo da se uvećava – kaže Ljiljana. - Odluci da se upustim u proizvodnju lekovitog bilja prethodila su ispitivanje kvaliteta zemljišta, saveti mnogobrojnih stručnjaka, a jedan od razloga da se opredelim baš za lavandu je i taj što je veoma tražena.
Plantaža ipak ovde nije zasađena samo zato što Ljiljana poznaje i voli ovaj kraj, već i zato što se ovaj prostor nalazi izmedju tri masiva Suve i Svrljiških planina, što stvara gotovo mediteransku klimu, koja pogoduje lavandi.
Osim što se često savetuje sa stručnjacima sa naših poljoprivrednih fakluteta, Ljiljana često posećuje i sajmove lekovitog bilja, gde se upoznaje sa novitetima u ovoj oblasti. Poslednji sajam na kom je nedavno bila je onaj u Hamburgu.
- Potražnja za lavandom u svim oblicima je zaista velika. Traže je i kao ulje, sušenu ili bilo kako prerađenu. Da bih odgovorila zahtevima tržišta, odlučila sam da podignem i mini pogon za preradu. Na oko 600 kvadrata biće smeštena postrojenja za sušenje, destilaciju i ekstrakciju, jer količina sirove lavande koju očekujem iz ove berbe ne može nigde da se transportuje – kaže ova preduzimljiva žena.
Ljiljanin saradnik i profesor dr Branko Marinković sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta tvrdi da je ova plantaža, osim po veličini, jedinstvena i po tome što se proizvodnja odvija bez upotrebe hemije.
- Ulaganja su tako velika zato što se mnogo toga radi ručno. Nadam se da će ova plantaža da ohrabri mnoge koji nameravaju da se bave proizvodnjom lekovitog bilja i da će postati centar za otkup i preradu – kaže Marinković.
Na ovakav zaključak ga upućuje činjenica da su u okolini već počeli da niču slični zasadi od po nekoliko hektara, na kojima se uzgajaju smilje i melisa.
ZELENA ISTORIJA
Kada su u 19.veku, evropski imigranti počeli sa osvajanjem i naseljavanjem Australije i Novog Zelanda, prva biljka koju su odneli u novi svet bila je lavanda-zapisali su mnogi hroničari tog doba, koji objašnjavaju i zašto je ova biljka osvojila novi i do tada nepoznati svet.
Lavanda jek korištena je ubogatom Rimu kao kupka, ali i kao sredstvo za dezinfekciju-tvrdio je grčki fizikus i botaničar (lekar) Diskorides, koji je ovu biljku u svopim tretmanima koristio i kao inhalator. Mnogo vekova kasnije, a samo nekih stotinjak godina pre nego što je dospela do dalekih prekookeanskih zemalja, obilato je korišćena tokom londonske kuge u 18.veku. Za vreme Prvog i Drugog svetskog rata koristila se kao dezinfekciono sredstvo na frontovima.
KRALJICA MEDITERANA
Neodoljiva gospodarica Mediterana i Francuske, lavanda (Lavandula officinalis) je dugovečan, razgranat grmić, prepoznatljiv po plavičastoljubičastim cvetovima vrlo prijatnog mirisa, aromatičnog i nagorkog ukusa.
Lavanda cveta u julu i avgustu, a za pripremanje lekovitih preparata beru se listovi i cvetovi pre nego što se otvore. Vrhovi stabljike sa cvetovima suše se u hladu na prozračnom mestu. Osušeni cvetovi su jakog mirisa i najčešće se koriste za pripremanje čajeva, biljnih kapi, etarskog ulja, kupki ili inhalacija. Ukoliko se gaji na plantažama, u prvoj godini prinos cveta je zanemarljiv, u drugoj oko 50 odsto, dok u trećoj godini lavanda ulazi u puni rod.
Cvet i list obiluju taninima i etarskim uljem, a sadrži i fenolne kiseline i flavonoide. Količina i sastav ulja zavise od varijeteta biljke, sezone, zemljišta, nadmorske visine i načina destilacije, pa se vrednosti nekih njegovih sastojaka kolebaju u vrlo širokim granicama. Lavanda blagotvorno deluje na želudac i matericu, smanjuje nadimanje, pospešuje izlučivanje mokraće, uređuje menstrualni ciklus, a zbog umirujućeg dejstva može i da olakša porođaj.
Preporučuje se i za lečenje bolesti mozga i nerava, protiv nervoznog lupanja srca, grčeva u crevima, migrene, neurastenije, histerije i sklonosti napadima nesvestice.
Osim toga, pokazala se i kao pravi prijatelj kože, jer daje dobre rezultate u borbi protiv akni, masne kože, dermatitisa, psorijaze, ekcema i atletskog stopala. Lavanda se koristi i protiv cistitisa, alergija, astme, bronhitisa, zapaljenja grla, infekcija usne duplje, kašlja, upala sinusa, konjuktivitisa, migrene, glavobolja, modrica, opekotina, posekotina, uznemirenosti, depresija, stresa, hipertenzije, bola u uvu, neprijatnog zadaha i teskoća s varenjem. S obzirom na to da ima snažno antiseptičko dejstvo, od ove čudesne biljke pripremaju se i obloge koje ublažavaju opekotine i rane i podstiču regeneraciju tkiva.
Etarsko ulje lavande je idealna prva pomoć, jer deluje kao alkohol, ali ne peče! Poput drugog lekovitog bilja i lavanda postiže bolje rezultate kada se pomeša sa kamilicom, ruzmarinom ili žalfijom, jer ove biljke pojačavaju njeno dejstvo.
J. M. |
|
|
|
Poznati o zdravlju
Ašhen Ataljanc
Dragoljub Ljubičić Mićko
Lečenje biljem
Origano kao antibiotik
Lavanda na 30 hektara
Masaža malinama
Pitajte travara
Leto
Najčešće tegobe
Koža bira kremu
Sladoled za zubobolju
Dijabetes
Ne zanemarujte ranicu na nozi
Deca i raspust
Bake meka srca
Poverenje širi krila
Seks
Razgovor budi strast
Tajni recept Šuljagića sa Murtenice
Žutotrn leči jetru
Vreme lavande
Pod Suvom planinom kao na Hvaru
Operacija na srcu
Posle reza 3 meseca opreza
|