|
 |
|
Pesma je misija mog života
|
Piše Jelena Matijević
-Život je radost i trebalo bi neprekidno da širimo optimizam i ljubav. Sastavni deo mog životnog puta je da pesmom i muzikom `pozdravim sve na ovom svetu`, da promovišem ljubav i pozitivnu energiju, da oraspoložim i zabavim ljude, da makar ta dva-tri sata na koncertu zaborave svakodnevne probleme. Zauzvrat, publika mi uzvraća dobrim vibracijama, energijom koja cirkuliše među nama i aplauzom koji je čaroban i nema cenu.
Ovako za `Bilje&Zdravlje` govori Zdravko Čolić, jedna od najvećih pop zvezda Balkana. Obožavani Sarajlija sa zvaničnom adresom u Beogradu, više od četiri decenije je nezaobilazan `stanovnik` gotovo svake kuće na prostorima bivše Jugoslavije. Jer, njegov moćan i raskošan glas i fantastično pevanje jednostavno teraju da se `malo pojača radio`, a pesme diraju najtananija osećanja, bude emocije i uspomene ili mame osmehe i donose dobro raspoloženje.
* I pored velike popularnosti ostali ste čvrsto na zemlji, kao da ste pronašli najbolju formulu ravnoteže između svakodnevnog života i slave.
- To je mnogo važno. Čovek se vremenom menja i postaje iskusnij, ali ako bi profesija i popularnost mogli da promene moj duh i suštinu bića, onda to ne bih bio ja i sigurno to ne bih mogao to da podnesem. Nikada ne bih izneverio to što sam ja, tu malu česticu koja je takva rođena i koja teži ka plemenosti i istinskim ljudskim vrednostima i uvek me kad pogrešim tera da grešku ispravim. Istovremeno, ono što jesmo rođenjem, vremenom oblikuju porodica i sredina u kojoj stasavamo. Srećom, odrastao sam u kući u kojoj se tačno znalo koliko vrede čast, poštenje i obraz i u gradu u kome nije bilo sramota biti skroman i nositi epitet `dobre raje`. Da sam se u međuvremenu mnogo promenio - umro bih od stida!
* Uvek ste dobro raspoloženi, a Vaša energija se lako i brzo prenosi i umnožava. Kako izgleda kada se naljutite?
- U suštini sam strog i prema sebi i prema drugima, pa se u nekim situacijama, kao i kod drugih, događa da povisim ton. Ali, nisam zao i volim da širim dobrotu i pozitivnu energiju i da pomažem ljudima koliko god mogu.
* Kako protiče jedan Vaš običan dan?
- Zavisi od aktivnosti i perioda u kome se nalazim. Ako je estradno-muzički dan, sa saradnicima ugovaram poslove, rešavamo različite probleme, imamo probe ili se pripremamo za putovanja. Kad nemam poslovne obaveze, ustanem do pola devet, obavezno popijem čašu vode i filter kafu s mlekom i malo šećera. Ukoliko nemam porodičnih obaveza koje zahtevaju brzo pokretanje, uz jutarnju kafu obično čitam ili sviram gitaru, a doručkujem oko 10.30. Volim da taj obrok bude lagan, naročito ako potom idem u šetnju ili na rekreaciju.
* Imate li vremena za rekreaciju?
- Pošto sam slobodan umetnik - imam, ali mislim da bi svako, bez obzira na profesiju, trebalo da izdvoji pola sata dnevno za neku fizičku aktivnost.
* Vežbate li u teretanama ili trčite?
- Devedesetih sam bio malo više nabildovan i odlazio sam u teretane na Košutnjaku. Sada, ako me ne spreče neodložne obaveze, radim neke anaerobne vežbe u kućnoj varijanti po programu Veska Draškovića. Traju 40 minuta, aktiviraju me od glave do pete, poboljšavaju cirkulaciju i odlično opuštaju. Ovom programu pridodao sam jutarnje ili šetnje u sumrak i brzo hodanje na Adi ciganliji. Ada je božanstvena i preporučujem je kao idealno mesto ne za trčanje, već za brzo hodanje sa promenom ritma.
* Kako se pripremate za velike koncerte koji su zahtevni i fizički i psihički?
- S obzirom na to da se na sceni mnogo krećem, pevam visoko i imam zahtevan raspon glasa, onda mi je kondicija važna. Mislim da dobroj formi doprinose svakodnevne šetnje, ali nekoliko nedelja pre koncerta sa ekipom se obično povlačim u svojevstan karantin, van grada.
* Da li `karantin` podrazumeva posebne vežbe i način ishrane?
- Vežbam, ali ne preterujem. Najvažnije su mi vežbe disanja. Kada je o ishrani reč, teška hrana ne dolazi u obzir, a na dan koncerta jedem laganu hranu, najčešće neku pastu, malo salate i komad ribe.
* Trpe li glasne žice alkohol?
- Volim da popijem pivo ili čašu vina. Ipak, za otvaranje glasnih žica i raspevavanje, najviše mi prija francuski konjak, koji se istovremeno odlično bori protiv polenske osetljivosti koju imam od 26. godine. Sada je mnogo blaža nego pre 10-15 godina, ali može da se dogodi da iziritira glasne žice i napravi problem.
* Koncert na Ušću je 25. juna. Preti li polenska alergija koncertu?
- Ne, jer se pred nastupe izolujem od izvora alergije. Ako je potrebno inhaliram se kapima eukaliptusa i lavande i koristim rastvor pantenola.
* Kako, inače, negujete glas?
- Ćutanje je najbolji lek i čuvar glasa, naročito posle premora ili protiv promuklosti. Dobra je i čaša rastvorenog kalcijuma, ali ako je neka bakterijska infekcija `hemija` je neizbežna.
* Imaju li ćerke Una (10) i Lara (5) tatin glas?
- Po jačini glasa imaju, i bolji od mene. Muzikalne su i, ako kasnije budu želele, omogućiću im muzičko obrazovanje. Ali nikada ne bih insistirao da muzika mora da im bude životno opredeljenje. Jedino ako u narednom periodu pokažu izrazito veliki talenat, pogotovo Lara koja, čini mi se, ima malo izražajniji glumačko-pevački dar i veliki je šarmer.
* Una se rodila kada ste imali 50 godina. Da li Vas je i koliko promenilo roditeljstvo?
- Apsolutno me uozbiljilo. Osim toga, muškarci koji dobiju decu u ozbiljnim godinama, mnogo su slabiji prema njima i manje autoritativni. Kod mene sve može! Možda to nije dobro, ali je, čini mi se, prirodno! Kao što naš narod kaže: `Imao-nemao, sve što imam dao bih za njih`. Mnogo drugačije sam živeo pre nego što sam postao otac, pomalo hedonistički ali u granicama pristojnosti. Čovek koji živi sam ne ponaša se kao onaj koji ima porodicu i obaveze prema dva nova divna bića i supruzi koja ne radi jer se potpuno posvetila deci i porodici.
* Supruga Aleksandra je, dakle, `glava` kuće?
- Naravno da jeste, kao što je moja majka. I mislim da žena treba da `komanduje` u kući - od načina spremanja, preko reda, discipline i ponašanja, do vaspitanja dece.
* Na čije ponašanje u kući ima najviše primedbi?
- Na moje, mada ni Una, koja je puna energije na mene, nije pošteđena maminih kritika. Sandra ima fantastičnu pedantnost u ponašanju i dobro je što je prenosi na decu.
* Sada kada uživate u porodici i deci, da li Vam je žao što u te vode niste uplivali ranije?
- Jeste, ali to je moja sudbina, dobar ili loš usud koji me pratio. Verujem da je životni put u Božjim rukama i da je bolje postati roditelj ikad nego nikad. Žao mi je što nije bilo ranije, ali kad se setim života u teškim vremenima shvatim da mi je bilo lakše da se kroz njih probijam sam. No, tako je kako jeste i sada o tome ne razmišljanjem. Mada, priznajem da muškarcima nikada ne bih preporučio da se mladi žene.
* Zašto?
- Zato što tek posle tridesete postaju ozbiljniji, životno iskusniji, stabilniji i materijalno i moralno odgovorniji prema porodici.
* Koliko su Vam žene bile važne?
- Počeli smo da sviramo da bi nas žene primetile i gledale (smeh). Uvek sam imao i širio pozitivnu energiju, eksponirao se kao dobar đak, sportista i jaran, ali sam u intimnim stvarima bio pomalo stidljiv. Stidljivost je prevaziđena time što sam hteo ženama da se dopadnem pa je i bavljenje muzikom na neki način proizašlo iz toga, ali ne da bude oružje za dopadanje nego je spontano postalo tako.
* Poslednji album nosi naziv `Kad pogledaš me preko ramena`. Šta ima u tom pogledu preko ramena?
- Nešto vrlo fino i skriveno. Kad spazite lepu ženu, nije pristojno da direktno gledate, ali pogledate nonšalantno preko ramena očima koje mnogo govore. Jednostavno, bacio si pogled, nisi se angažovao, a sve si shvatio i primetio.
* Da li je popularnost afrodizijak?
- Popularnost jeste magija, ali ne mislim da je afrodizijak. Postoji negde, ne možemo pobeći od toga i podložni su mu svi koji se bave istaknutim javnim poslom. Ipak, afrodizijačni deo slave, mnogo je manji kod nas koji ovaj posao radimo iz ljubavi i iz, prave su reči, jaranskog pristupa, nego kod onih koji gaje profesiju da bi se bavili popularnošću kao ličnim afrodizijakom.
Atletika u srcu
* U detinjstvu prvo Vas je interesovao sport, pa muzika.
- Ceo život sam nešto trčkarao. Prvo sam bio golman u juniorskom timu `Želje`. Imao sam dobre reflekse, skok, odraz i sve to što ide uz golmana i što me, istovremeno, preporučilo atletskim trenerima. Prešao sam u Atletski klub `Sarajevo`, trenirao trčanje i skok u dalj. Čak sam na mlađem Juniorskom prvenstvu u Zagrebu, skokom u dalj, osvojio treće mesto. Prvi je bio Nenad Stekić. Atletika mi je uvek bila u srcu, pa je i danas zastupljena u mojoj rekreaciji.
Čaj od lipe
* Da li ste se ikada lečili biljnim preparatima?
- Kako da ne. Majka nas je kao prava Hercegovka uvek lečila nekim svojim čajevima i uvek je u kući ukraj šporeta bilo čaja. Često je pripremala mešavinu od hajdučke trave, majčine dušice i malo komorača i govorila nam da ta `trojka` čisti organizam i jača imunitet. posebno je cenila hajdučku travu, a znam da su je i naši stari mnogo koristili. Ja, ipak, najviše volim čaj od lipe.
Dva načina ishrane
- Pre nekoliko godina zainteresovala me ishrana po krvnim grupama, jer ima mnogo istine u tome. Imam knjigu koja daje neke generalne savete za nas koji smo AB grupa i često ih primenjujem. Drugi put ishrane je da zaboravim na krvnu grupu i da jedem ono što u našoj sredini uspeva, našu hranu koju povremeno prošaram egzotičnom bilo da je reč o bilju bilo o mesu. |
|
|
|
Poznati o zdravlju
Zdravko Čolić, pevač
Nada Blam, glumica
Fitoterapija
Med i lincura najmoćniji
Rosopas leči ciste
Lipa smiruje i miriše
Pitajte travara
Muški sterilitet
Kad telo neće, medicina može
Izbor naočara za sunce
Bljesak otkriva falsifikat
Ruža
Mnogo više od ukrasa
Ordinacija
Nega obolelih od demencije
Selen
Prava mera najvažnija
Integralne žitarice
Celo zrno zdravlje čuva
Ishrana
Dijeta bez kvasca, leto bez muke
Deca
Lečenje oštećenog sluha
Samopotamnjivanje
Paprat u piluli štit od sunca
Nega dekoltea
Hladan tuš za čvrste grudi
Banje/Vrnjci
Kiselo-vruća voda leči celo telo
Adolscenti i trema
Znanje daje osećaj moći
Zabava
-Život u skladu sa Mesečevim menama
Zdrava hrana
Zaboravljena heljda
|
