|
 |
|
Povodljivost kod mladih
|
|
Podvodljivost
|
Piše:Željka Radulović
Ako dete odrasta uz obilje roditeljske bezuslovne ljubavi i poverenja, nema razloga za strah da će krenuti za nekim jačim „vođom“ na stranputicu. Povodljiva deca uskraćena su za ove blagodeti u porodičnom domu i zato postaju nesigurna i brzo prihvataju tuđa mišljenja i autoritete, čak i one destruktivne.
Povodljivost je zapravo vrsta imitativnog ponašanja – analizira za naš časopis Vesna Brzev Ćurčić, psiholog i psihoanalitičar.
Mala deca imitiraju odrasle i tako i uče obrasce ponašanja koji važe u datom društvu. Nakon toga počinju da imitiraju vršnjake, a polako neke osobe dobijaju veći značaj u njihovom životu. Što je neko nezrelije strukture ličnosti, nedovoljno jasnih granica u ponašanju, nesigurniji, to će lakše oponašati druge ili pristati na to da ga na nešto nagovore.
Kako da svoju decu učinimo sigurnijom i manje povodljivom?
Za sigurnost u životu je važno bazično poverenje koje se formira u prvim mesecima života u interakciji između majke ili njene zamene i deteta. Ako je ta veza postojana, bezuslovna i jaka, dete će se osećati sigurno u svojim stavovima, željama, odlukama, osećanjima. Ako nije, biće vrlo lak plen za različite vrste manipulacija. Ovo je naročito važno u adolescenciji kada mladi imaju potrebu da budu vođe ili da budu vođeni.
Mladi koji su odrastali u nesigurne ljude, biraće „jake“ vođe, čak i kada su destruktivni. Tada lako skliznu i u područje nedozvoljenih radnji, sukobe sa zakonom ne shvatajući da je to bila potreba da budu uz nekog moćnog kako bi se i sami osećali moćnije.
Kako roditelji da prepoznaju ovu generalno negativnu dečju osobinu ?
- Povodljivost je reč sa lošom konotacijom, ali deca mogu da se povedu i za dobrim učenicima, marljivom decom, kreativnim planovima, dakle nije apriori loša osobina. Najčešći model za decu su roditelji. Mislite o tome!
U kom uzrastu je povodljivost najopasnija i kako se sve manifestuje počev od predškolskog doba, pa nadalje?
- Kad je opasna, opasna je bez obzira na uzrast. Ako neko dete u obdaništu neće da spava, a drugi ga oponašaju, to je opasnost. Ako prvačić neće da radi zadatke, a drugi ga oponašaju, to je opasno takođe. Ako adolescent beži iz škole i povuče deo razreda za sobom, to je opasnost. Dakle, sve što je imitacija neželjenog ponašanja je opasnost bez obzira na uzrast.
Da li je period puberteta rizičan zbog izazova koja se pred mlada bića nameću u tom periodu?
- Pubertet je period razvoja koji traje najkraće, dve do tri godine, a onda počinje adolescencija koja ima četiri faze i predstavlja ključnu i kritičnu tačku razvoja pojedinca. Pubertet se često izjednačava sa adolescencijom, ali sam po sebi je, bar za roditelje, a za adolescente svakako, manje rizičan, bolan i traumatičan.
Ako se ova osobina naslućuje kao potencijalno žarište, šta treba uraditi da dete izraste u ličnost sa čvrsto izgrađenim stavom?
- Nema povodljive dece, ima dece i odraslih koji ponekad u svom životu krenu za nekim. Sa decom mora da postoji uzajamno poverenje, bezuslovna ljubav koja isključuje vređanje i nipodaštavanje, a uključuje i ljutnju i kaznu, postavljanje granica. Svako od nas se nekad za nekim poneo, zar ne? Setimo se samo raznih muzičkih grupa, sportista... Da nemamo modele i uzore, u šta bismo izrasli? Druga su priča loši modeli, ali je to priča o tome kako smo podizali decu, a ne o tome šta su birali.
Na koji način bi trebalo škola i socijalna zajednica da pomognu ovakvoj deci?
- Ako pričamo o deci koja se priključuju agresivnim grupama, narkomanima, bandama, onda to ne mora da bude uvek povodljivost nego način na koji je neko formiran. Škola je ustanova koja ima i vaspitni karakter, ali se to često zaboravlja. Zajednica je porodica na širem nivou. Ne možemo od dece da tražimo besprekornost, a da se mi odrasli ponašamo ovako kako vidimo da činimo svakodnevno. Dakle, svako prvo da se usaglasi sa sobom a onda da deli savete deci. Obrnuto ne važi.
ULOGA AUTORITETA
Koliku štetu može da nanese brzo prihvatanje autoriteta?
- Mladi, naprotiv, ne prihvataju lako autoritete. Čini se čak i da im je „osnovni zadatak“ da se protiv autoriteta bore. Ova borba im pomaže da se odvoje od roditelja koje su do tada doživljavali kao najbolje, najpametnije, svemoćne i da na sebe preuzmu neku od tih uloga. Mladi imaju utisak da o svemu znaju više i bolje i teško ih je ubediti u suprotno. Skloni su buntovnom ponašanju, ali je ono prolaznog karaktera. Vršnjaci imaju veću moć nad grupom zbog toga što su na adolescentnom uzrastu oni adolescentima važniji od roditelja. Grupa vršnjaka kreira svoje odnose, svoj stil, bira svoju muziku, način odevanja, školu. To nije i ne mora da bude destruktivno. Mladi su, u principu, najkreativniji deo jednog naroda.
Kako roditelj treba da se odnosi prema društvu svoje dece?
Što roditelj više „ratuje“ protiv vršnjaka svog deteta, to će dete više braniti svoje vršnjake. To prerasta u porodični rat. Napad na prijatelje adolescenta je napad na njega samog, pa nije ni čudo što ih brani. Razgovor, poznavanje društva, poznavanje svog deteta je najbolja prevencija protiv nezgoda koje može da donese ono što zovemo “lošim“ društvom. |
|
|
|
Poznati o zdravlju
Novak Đoković, teniser
Jelena Jovičić, glumica
...........................
Lečenje biljem
Vodopija za lak korak
Melemi za kožne bolesti
Pitajte travara
............................
Tanoreksija
Zavisni od bakarnog tena
Insulinska rezistencija
Širok struk znak za uzbunu
Tuberkuloza
Nikad ne zanemarujte kašalj!
Ishrana
Zeleno za oštar vid
Diskus hernija
Ruka leči najbolje
Depresija žena
Tužne zbog hormona
Snovi
Signali tajnog prijatelja
Deca
Hoću da jedem sam!
Povodljivost kod mladih
Infekcija hlamidijom
Zaraza bez simptoma
Anticelulit tretmani
Upornost pravi lek
Banja Piešćani
Lek za reumatičare
Bolesti desni
Napad na kapiju zdravlja
|