|
 |
|
Lečenje sjeničkim sirom
|
|
Blagota Popadić
|
IAKO se odavno već odselio iz zavičaja i nastanio u pitomom Pomoravlju, šezedesetdvogodišnji Kraljevčanin Blagota Popadić, sada penzioner, još ljubomorno čuva i neguje tradiciju narodne medicine sa Golije i Pešterske visoravni na kojima je i ponikao.
Pamteći i primenjujući narodno iskustvo koje su mu prenosili majka Mileva i otac Čedomir, ali i mnogi drugi zavičajci iz sela Brnjice nadomak Sjenice, ovaj vitalni Pešterac je to svoje (sa)znanje, s godinama, samo proveravao i učvršćivao. Danas, u okviru sve popularnije kraljevačke škole naturoterapije čiji je rodonačelnik istaknuti biolog Živko Slavković, svoju medicinsku „nauku“ Blagota je već potpuno uobličio.
- Pošto su lekari i apotekari bili predaleko od našeg sela, a kad bi ko, u nedoba, još i oboleo, majka i otac lečili su nas kako su znali i umeli, i sami podučeni od svojih roditelja. Tako sam i ja od njih naučio dosta toga, ali to narodno saznanje i iskustvo, danas, u eri savremene medicine, nažalost, sve manje se pamti i prenosi – kaže Blagota, inače školovani trgovac kojeg je život naučio još i kovačkom, pa i građevinskom zanatu.
U obilju čiste vode, vazduha, trave, lekovitog bilja i četinarskih šuma, Pešterci nisu lako obolevali. Ali, kad bi ko i oboleo, lek je bio tu, nadohvat ruke – po livadama, u četinarskim šumama, u zdravoj hrani, a pre svega mleku i mlečnim proizvodima, i svemu što je nedirnuta priroda darivala. Tako su i nastali brojni lekoviti recepti od kojih su neki zasnovani na lekovitim travkama i četinarima, a neki na, danas najpoznatijem - sjeničkom siru.
Mladi i još nesoljeni sir od neobranog mleka, kojeg Pešterci zovu „žetica“, kako je vekovno iskustvo pokazalo, više nego uspešno leči anemiju i žuticu, a uz to regeneriše i jedan od najvažnijih unutarnjih organa – jetru, obolelu od prekomerne upotrebe lekova, alkohola, pa i droge!
- Ko ima takvih problema, samo neka svakog dana, na tašte, pojede bar dvesta grama žetice, odnosno mladog kravljeg, ovčeg ili kozjeg sira sa sve surutkom, koji je tada nalik kiselom mleku – savetuje Blagota. – Provereno, za tri do najviše šest meseci jetra će biti kao nova!
Osim ovoga, Blagota i ostali Pešterci žeticu koriste i za lečenje prehlade ili „skidanje“ visoke telesne temperature. Traka lanenog platna premaže se žeticom, previje preko grudi i ostavi da se osuši na telu.
- Posle nekoliko previjanja, temperatura pada na normalu, a prehlada se povlači. Sličan je postupak i kad udari sunčanica, ili kad oči gore od prehlade, pa i kad čovek gleda bez zaštite u zavarivački luk – objašnjava Blagota koji se i sam tako lečio kad ga „uhvati“ var.
Najbolje je, ipak, kada se mladi ili stari sjenički sir, svejedno, koristi za razne vrste pita – koturače ili razljevuše, naročito u kombinaciji sa inače lekovitim „travkama“ poput štirka i lobode, čemu su domaćice sa Pešterske visoravni veoma vične.
Osim za ishranu i lečenje, Pešterci znaju i da sve to što im je priroda na ovoj prelepoj, ali često i surovoj visoravni darivala, koriste i za lepotu. Tako su u narodu poznate mirisne kupke od četinarskih iglica – smrče, jele ili bora. Iglice se kuvaju do prvog ključa, pa procede, a dobijenim losionom se, posle kupanja, ispira i trlja celo telo koje potom odaje prirodni miris i svežinu četinarskih šuma.
Znaju Pešterci i za „rosne livade“ pune lekovitog bilja, koje takođe okrepljuju i dušu i telo. Leti, u rano jutro, kad je rosa najjača, najbolje je bosim nogama gaziti po travi ili, nakvašenim peškirom - umivati se rosom. Ima li šta zdravije i lepše?!
Recepti od pupoljaka četinara
Inhalacija
Protiv prehlade i kašlja dobro je inhalirati se čajem od pupoljaka smrče, jele ili bora. Pupoljci se kuvaju u vodi do ključanja, a potom se, pod peškirom, deset minuta inhalira punim udisajem, otvorenih usta, sve do znojenja.
Odlično deluje i čaj od četinarskih iglica (smrča, jela, bor). Iglice se kuvaju deset minuta u poklopljenoj posudi i potom procede. Čaj se pije dva do tri puta dnevno.
Losion protiv reume
Iglice i koru četinara (smrča, jela, bor) staviti u posudu s ljutom rakijom, da stoji dve do tri nedelje, na sobnoj temperaturi. Potom, bolne delove tela – kičmu i zglobove, masirati nekoliko puta dnevno. Radi lakše masaže, dobro je naizmenično koristiti kantarionovo ulje.
Melem za rane
U posudi istopiti jednu supenu kašiku sjeničkog kajmaka, potom dodati kašiku borove smole i kuvati dok se masa ne sjedini. U dobijenu smesu naliti kašiku čaja od hajdučke trave, pa sve dobro izmešati. Kad se ohladi, previjati na ranu – posekotinu ili čir.
Protiv modrica
Modrice i bolni uboji leče se i vodom iz močila (mali bazeni u zemlji) u kojima se konoplja kiselila najmanje tri nedelje. Na modrice i uboje, nekoliko puta dnevno, stavljaju se obloge umočene u ovu vodu, a najbolje je, ako je vreme toplo - kupati se u močilu. Na uboje dobro je priviti i sirovu ovčiju kožu, ili tek ošišanu i neopranu vunu.
Dušan Stojić |
|
|
|
|