|
 |
|
Strah i od straha
Zdravlje - Dr Ivana Aleksić, psihijatar |
Iracionalni strahovi kreću iz podsvesno-nesvesnog dela ličnosti, onaj ko ih oseća ne razume o čemu se radi i ima utisak da na njih ne može da utiče, pa se javlja i strah i od straha.
Svedoci smo da mediji vrve od alarmantnih upozorenja kako smo nacija depresivnih, da smo po razdražljivosti, sklonosti stresu i psihosomatskim oboljenja u svetskom vrhu. Šta možemo da učinimo da olakšamo svakodnevnu tenziju i stres? To pitamo doktorku Ivanu Aleksić, psihijatra sa dugogodišnjim kliničkim iskustvom.
- Ma kako to na prvi pogled neobično zvučalo stres i tenzija su u velikoj meri posledica subjektivnog doživljaja! Jer, za nekog je stres ono što je za drugog - izazov! Prema tome doživljaj ugroženosti, to jest stres, najvećim delom zavisi od tipa ličnosti, njegove emocionalne zrelosti, odnosno sposobnosti da stvari ne shvati lično, već da sagleda širu perspektivu datih okolnosti. Naravno da se stres izazvan nepogodama ili nesrećama, u koje možemo da ubrojimo i egzistencijalnu ugroženost koja je duže naša svakodnevica, ne može da se smatra subjektivnim.
* Kako prosečan čovek sa niskom platom i brojinim problemima može da zaključi da li je samo uobičajeno nervozan ili mu je potreban psihijatar?
- Nije toliko bitan uzrok nervoze već da li se neko oseća bespomoćno ili će situaciju da doživi kao podsticaj da traži rešenje. Od toga i zavisi da li je potrebna psihijatrijska ili pomoć lekovima.
* Često se koristi izraz "depresivan" da se opiše nečije stanje. Koji su simptomi depresije? Da li postoje lakši i teži oblici i koji od njih zahtevaju lečenje?
- Mnogi autori danas prepoznaju depresiju i mnoge njene maskirane ili somatske forme kao dominantnu psihološku pojavu na globalnom planu. Uveden je i entitet "realne depresije", u smislu prirodnog odgovora na ugrožavajuće životne događaje i okolnosti (gubici članova porodice, hronične bolesti, socijalna nestabilnost...). Najčešći simptomi su u sferi volje (bezvoljnost, umor) ili poremećaja spavanja ("bežanje u san", nesanica, noćna buđenja). Pored toga može da se poremeti apetit(u oba smisla), da se izgube interesovanje za socijalne kontakte i motiv za učenjem, ojača osećaj nesigurnosti i nezadovoljstva sobom koje se projektuje na taj način što nas "ugrožavaju" drugi ljudi ili okolnosti... Sve su ovo stanja u kojima se neki opredeljuju za "samolečenje" (alkohol, tablete, kocka, droge) dok je cilj da se psihoaktivnim supstancama ili adrenalinom odagnaju "crne misli". To se privremeno i postiže ali su posledice nesagledive, a mogu da budu čak i transgeneracijske.
* Kako roditelji mogu da prepoznaju simptome takvog ponašanja dece i kada se pali crvena lampica kao alarm da je vreme za konsultaciju sa psihijatrom ?
- Dobro pitanje, ali može i da se obrne! Kako da deca prepoznaju alarmantne simptome u ponašanju roditelja? Više od 10 godina sam bila član stručnog tima Centra za porodičnu terapiju alkoholizma i znam da nema problematičnog deteta iz neproblematične porodice! Dete je najčešće najslabiji i najzavisniji član porodičnog sistema i njegovi problemi odražavaju poremećaje celine. Iza problema deteta su po pravilu mnogo dugotrajniji i dublji individualni ili problemi u roditeljskom odnosu. Često može da se prepozna i takozvana "transgeneracijska transmisija modela". To znači da su u porodičnu dinamiku pasivno, a češće aktivno, uključeni i članovi prethodnih generacija sa svojim problemima.
Ali, da se, ipak, vratim na vaše pitanje. Alarm se za roditelje uključuje kada dete počne da se povlači od vršnjaka ili "ne ulazi u kuću", gubi interesovanje za školu, beži sa nastave, ne mari zbog loših ocena, napeto je, svađa se ili plače. Nije to baš uvek samo pubertet i loše drustvo. Zbog toga bi roditelji trebalo da preispitaju svoje ponašanje i da se potrude da prepoznaju svoj doprinos za stanje deteta. Jer, roditelji mogu da prezaštite dete i ugroze njegovo osamostaljivanje, da utiču na njega međusobnim konfliktima, problemima vezanim za alkohol, radoholizmom kao i vanporodičnim prioritetima. Sve su to stvari koje izazivaju stanje nesigurnosti i osećanje "nebitnosti". Postavlja se i pitanje kako da dete sa tim izađe na kraj, a kao vrhunac ironije je kad ga roditelji dovedu kod psihijatra, jer sa njim nešto nije u redu?!
* U poslednje vreme sve više se pominje nasilje u porodici pri čemu je žena najčešće ta koja trpi. Šta da uradi ako je "zarobljena" u lošem braku i ako agresivan suprug odbija lečenje ili odlazak u psihološko savetovalište?
- Trebalo bi najpre da se definiše pojam "zarobljena" u lošem braku. Jer, brak je, ipak, institucija izbora. Čini mi se da oblast porodičnog zlostavljanja konačno dobija potrebnu pažnju, ali se i stvaraju mogućnosti da se reši u institucijama i ustanovama - službama za žene i decu žrtve nasilja, skloništima, savetovalištima za porodicu, preko SOS telefona... Preduslov za rešavanje problema je, međutim, da žena poveruje da ne mora da se oseća bespomoćno, da takav život nije "sudbina" i da je prirodno da problem reši ili lečenjem ili razvodom.
* Poznato je da je najteže da se alkoholičari, zavisnici od droge ili pripadnici sekti nateraju na psihijatrijsko lečenje. Postoji li neki oblik ponašanja članova porodice koji može da donese uspeh?
- Alkoholizam, narkomanija i sekte su vidovi autodestruktivnog ponašanja ili životnog scenarija zasnovanog na emocionalnoj zavisnosti, potrebi za pripadanjem ali i na problemima odvajanja i osamostaljivanja. Američki autori smatraju da bilo koji oblik hemijske zavisnosti kod mladih ukazuje na probleme individuacije i separacije u porodičnom sistemu. A, često se događa da članovi porodice nesvesno pristaju na neadekvatna ponašanja člana - ili ga opravdavaju ili se ljute na njega, ucenjuju ga... Na taj način pristaju na obećanja i pokajanja, a, u stvari, pokušavaju da kontrolišu odnos. To se ubrzo pretvara u tužnu igru u kojoj se svi osećaju bespomoćno i pritom ne shvataju da postaju saučesnici u propadanju onoga ko ima problem.
Jedini konstruktivan način je da se prepozna doprinos u održavanju problema i da se više ne pristane na to. Trebalo bi jednostavno da se kaže:"stalo mi je do tebe, više neću da učestvujem u tvom samouništenju i, znaj, da to nije samo tvoja lična stvar"! Naravno, onaj ko ima problem zavisnosti pokušaće da brani svoju poziciju i "pravo" na svoje ponašanje. Zbog toga je porodici potrebna upornost, motivisanost, doslednost i rešenost da se uz pomoć stručnjaka problem okonča. Dakle, ništa bez stučne pomoći jer je hemijska zavisnost samo vrh ledenog brega problema.
* Živimo u vremenu naglašene agresivnosti. Kako da se prepozna granica između "normalne" i "patološke"?
- Ako problem pojednostavimo do krajnjih granica "normalna" agresivnost bi mogla da se definiše kao energija ovladavanja životnim okolnostima sa proaktivnom i zaštitnom funkcijom. A, "patološka" je destruktivna na ličnom, interpersonalnom i šire socijalnom planu. Može da se kaže da je pogrešna percepcija realnosti često u osnovi destruktivnosti bez obzira na to da li se radi o doživljaju lične ugroženosti ili se ona proširuje na socijalnu grupu, pa čak i državu. Trebalo bi, takođe, da se naglasi da se ovaj vid agresivnosti često i kulturološki "neguje", ali i da mnoge psihoaktivne supstance olakšavaju ili izazivaju agresivna ponašanja i reakcije. Zbog toga bi bilo korisno da se razmisli o široj edukaciji na temu nenasilne komunikacije, potrebe za međusobnim uvažavanjem, poštovanjem prava na različitosti i razvijanjem i negovanjem saosećanja za sebe i druge.
* Kako da se borimo protiv iracionalnih strahova i da li su oni pokazatelji ozbiljnijeg oboljenja. Da li je neophodno da se potraži pomoć psihijatra u tom slučaju ?
- Iracionalni strahovi su do te mere neprijatni i preplavljujući da će oni koji ih osećaju samoinicijativno da potraže pomoć jer ne uspevaju da sa njima izađu na kraj. Ono sto im je zajedničko je da kreću iz podsvesno/nesvesnog dela ličnosti, pa onaj ko ih oseća ne razume o čemu se radi i ima utisak da na njih ne može da utiče. To stvara strah od straha i polako ali sigurno utiče na kvalitet života. Uzroci i dubina tih strahova mogu da budu različiti i najbolje je da se u tom slučaju potraži stručnu pomoć.
* Gubici dragih osoba i tuga koja to prati je normalna pojava ali ima onih koji tuguju godinama.O čemu se radi?
- Smatra se da "rad tuge" posle emocionalno značajnog gubitka traje oko godinu dana. To, naravno, nije pravilo, već se pokazalo da najveći broj ljudi u tom periodu izađe na kraj sa tugom. Međutim, varijacije su brojne, jer gubitak aktivira brojne konfliktne i/ili negativne emocije iz perioda pre gubitka. Ako su one ostale nerazrešene i "žive" može da dođe do depresivnih reagovanja i depresije, što ne podleže vremenskom ograničenju.
* Može li i kod kojih stanja neki alternativni oblik lečenja da zameni klasičnu pomoć psihijatra?
- Uzgred, i psihoterapija spada u alternativne oblike lečenja. A, ako ste mislili na homeopatski tretman ili akupunkturu ja verujem da i te metode mogu da daju pozitivne rezultate jer deluju na hemijsku i energetsku ravnotežu tela i duše. Međutim, da bi alternativne metode bile efikasne potrebno je i vreme i saradnja pacijenta. U klasičnoj psihijatriji efekti ponekad moraju brzo da se postignu, što je moguće samo medikamentima.
* Da li interesovanje za parapsihološke fenomene normalna pojava ili oblik prikrivenog oboljenja?
- Ta interesovanja postoje od kad je sveta i veka i nisu kriterijum "normalnosti" u smislu - ko ih ima sa njim nešto nije u redu.
* Da li smo i u kolikoj meri izloženi mentalnoj manipulaciji društva i medija?
- Mnogo toga u našoj svakodnevnici je deo svesno osmišljenje mentalne manipulacije. Počev od marketinga, propagande, inforamcija, vaspitanja i obrazovanja. A, od psihološke konstitucije svakog od nas zavisi da li će neko i u kolikoj meri da bude podložan manipulaciji. Jake ličnosti imaju bolji filter za sve što dolazi spolja, uključujući i mogućnost da prepoznaju šta je za njih dobro a šta nije.
Jasminka Holclajtner |
|
|
|
U ovom broju:
Bilje
BILJNA AZBUKA
Čestoslavica, čičak, šipak...
ORGANSKA POLJOPRIVREDA
Ricinus tera krtice...
ŠKOLA MAKROBIOTIKE
Paradajz hrani depresiju...
Zdravlje
RUSKA NARODNA MEDICINA
Lečenje pčelinjim ubodom ...
ISHRANA
Bakalar do egzotike...
REUMATSKE BOLESTI
Šake na meti artritisa...
REČ PSIHIJATRA
Strah i od straha...
RASPALI LIBIDO
Od plamička do plamena...
|