|
|
Alarm posle 5. godine
|
|
Umokravanje
|
Prema podacima iz svetske literature, u uzrastu od pet godina svako četvrto dete ima enurezu. Pri polasku u školu svako deseto, a u svakom razredu osnovne škole 2-3 deteta se noću umokrava. Sa uzastom se broj dece sa enurezom smanjuje. U uzrastu od 10 godina sedam odsto dece ima ovaj problem. Prema poslednjem istraživanju, enurezu ima oko 150.000 dece na teritoriji uže Srbije i Vojvodine, a samo u Beogradu oko 18.000 hiljada - kaže za „Bilje i zdravlje“ prof. dr Mirjana Kostić, pedijatar-nefrolog u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu.
Prema rečima profesorke Kostić, primarno noćno umokravanje znači da dete nikada nije prestalo noću da se umokrava bar dva puta nedeljno. Kod malog broja dece nastaje kao posledica urođenog ili tokom života stečenog oštećenja ili oboljenja:
- nervih struktura odgovornih za pravilno funkcionisanje mokraćne bešike - mokraćne bešike i mokraćnih kanala - mišića
Sekundarno noćno umokravanje najčešće se javlja posle nekog stresnog događaja u životu deteta ili je posledica poremećaja u funkciji mokraćne bešike.
Noćno umokravanje nastaje kao posledica razvojnih poremećaja nervne i psihološke kontrole mokrenja: - funkcionalnih poremećaja mokrenja - enureze
Kod dece sa funkcionalnim poremećajima, noćno umokravanje nastaje kao posledica poremećaja u funkciji mokraćne bešike i oni obično imaju i probleme sa mokrenjem tokom dana, "lenja su da mokre" ili "trčakaju svaki čas u toalet“ i često imaju problema sa mokraćnim infekcijama.
Deca sa enurezom imaju funkciju mokraćne bešike potpuno normalnu, ali se dešava, mimo volje deteta u snu da se umokre. Tokom dana, u budnom stanju dete je suvo i nikada nema problema sa mokraćnim infekcijama. Povremeno umokravanje noću do pete godine ne smatra se poremećajem, ali ukoliko dete nastavi i posle pete godine, treba potražiti pomoć pedijatra.
Govoreći o razlozima za nastanak enureze, dr Mirjana Kostić izdvaja porodične, odnosno genske faktore, čvrst san i povećano stvaranje mokraće u snu.
- Ukoliko su se oba roditelja noću umokravala kao deca verovatnoća da će se i njihovo dete imati isti problem je 75 odsto, dok jedan roditelj donosi 25 odsto šanse da ga dete „nasledi“ - pobjašnjava naša sagovornica. - Identifikovano je nekoliko gena za nastanak enureze: povećano stvaranje mokraće koje nastaje kao posledica poremećaja u ritmu lučenja jednog neuropeptida, vazopresina, koji se luči u mozgu i koji na nivou bubrega reguliše količinu i gustinu stvorene mokraće. Kod dece sa enurezom smanjeno je njihovo lučenje tokom noći, te se stvara veća količina mokraće, koju mokraćna bešika ne može da zadrži te se dete nevoljno noću umokri.
Među najčešćim zabludama vezanim za enurezu su:
- Da je posledica psiholoških problema ili psihološkog profila deteta. Deca sa enurezom imaju psihološke, emotivne i sociološke poremećaje, ali oni su uvek posledica, a ne uzrok enureze.
- Da enureza ne može da se izleči ili da ne treba da se leči, jer će sama da prestane. Lečenje je neophodno, jer ako se problem ne rešava, takva deca imaju osećaj krivice, povlače se u sebe, postaju nesigurna, izbegavaju kontakte sa vršnjacima. Samopoštovanje ovakve dece je sniženo. Ohrabruje da ukoliko se sa terapijom krene na vreme detetu se pruža mogućnost da odraste u psihički zdravu i sociološki dobro adaptiranu osobu.
- Enureza nije posledica svesne reakcije deteta, njegovog bunta ili pokušaja da izvrši pritisak na roditelje zbog nekog cilja. Roditelji greše što zbog toga kažnjavaju decu, ali i što im povlađivaju. Uspešnost lečenja zavisi od motivisanosti deteta i porodice, kao i izgrađenog poverenja na relaciji dete-roditelj-pedijatar-dete.
TERAPIJA Po rečima prof. dr Mirjane Kostić prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije i Internacionalnog društva za inkontinenciju, lek za lečenje enureze je dezmopresin koji nadoknađuje nedostatak vazopresina tokom noći i time reguliše količinu i gustinu mokraće koja se noću stvara.
- Kod dece sa smanjenim kapacitetom mokraćne bešike, lečenje se sprovodi primenom enureza alarma, koji nakon detekcije umokravanja proizvodi zvuk sa ciljem da probudi dete, da bi otišlo do toaleta. Terapije dezmopresinom i enureza alarmom kod neke dece može da se mogu sprovoditi istovremeno. Lečenje obično traje šest meseci, a po potrebi i duže.
Ž. Radulović |
|
|
|
|