|
Divlja ciklama
|
Božije čudo ili divlja ciklama? Kako god da se zove ova biljka, koja raste na obroncima Mojsinjskih planina, Jastrepca, ali i obližnjih planinskih masiva Kopaonika i Juhora, jedno je sigurno - prava je čudotvorka. Istovremeno je i otrovna i lekovita. Moć divlje ciklame dobro je bila znana pokojnom Ljubodragu Koziću, popularnom čika Ljupčetu iz Grad Stalaća, živopisnog sela podno „Male srpske svete gore“, kako zbog velikog broja crkava i crkvišta iz 14. veka nazivaju Mojsinjske planine.
Čika Ljupče je otišao na put bez povratka. Srećom, tajnu o “božijem čudu”, kako je on po svom uverenju nazivao divlju ciklamu, nije odneo u grob. Kako mu je sin decenije proveo na radu u Africi, Ljupče je svega mesec i po pre smrti pozvao svoga unuka:
- Saslušaj me, i nauči! Dok god budeš mogao, pomaži ljudima u nevolji! A Bog će tebi i tvojoj kući - posavetovao ga je deda.
Sve do tada su ukućani znali samo deo recepture za pripremu terapije protiv opakog kancera. Ljupče se, inače, istraživanjem bilja u svojoj okolini bavio skoro četiri decenije, dok je divljom ciklamom počeo da pomaže ljudima 1999. godine, u vreme NATO agresije. Nebrojeno ljudi, iz zemlje i sveta, dolazilo je u Grad Stalać, podno Kule Todora od Stalaća-Vojvode Prijezde, da od Ljupčeta Kozića potraže lek teškoj boljci. Mnoga pisma i reči duboke zahvalnosti i danas čuvaju njegovi potomci. Unuk naslednik, ljubazan, mlad, crnomanjasti čovek, po uzoru na svoga bliskog pretka, prihvatio je razgovor za “Bilje i zdravlje” baš u petak, ali pod uslovom da se njegovo ime ne navodi.
- To uverenje sam nasledio od dede, jer ni on nikada petkom ništa nije radio. Do pred samu njegovu smrt, mi ukućani nismo znali baš sve o “božijem čudu” i kako se priprema. Odmah da vam kažem da čaj i oblog od ove biljke nisu svemoćni. Zavisi u kojoj meri će oboleli organizam biljku da prihvati, ali i koliko je bolest uznapredovala. Dešava se da neki ljudi, posle primene terapije, i to u veoma kratkom roku, potpuno ozdrave. Nekima umanji bolove, ali, ima i onih, kod kojih je i “božije čudo” nemoćno. Vrlo je važno da se jave posle potvrđene dijagnoze, a pre početka terapije zračenjem. To na kom se mestu ili organu nalazi tumor, dobroćudni ili maligni, nema značaja. Mnogi su čuli da je biljka od koje se pripremaju lekoviti čaj i melem – otrovna. Pa, sve oko nas je otrovno, u izvesnoj meri. Dakle, mera je ovde prava reč – kaže potomak deda Ljupčeta.- Zbog toga u lečenju treba do tančina da se pridržavamo datog uputstva. Kako u primeni leka, tako i u načinu ishrane. Ne treba jesti svinjsko meso i mast, upošte masti životinjskog porekla, takođe ni jaja, niti svežu jabuku, od nje samo kompot ili sok.
Mladi Kozić ističe da recepte za pripremu melema od ciklame daju svakom ko ih zatraži, dajući nam zabelešku sa sastojcima za spravljanje melema i čaja. Ipak, retko ko zatraži recept, jer ljudi, uglavnom, nisu vični pripremi koja zahteva iskustvo.
- Terapija traje 21 dan, a uglavom, do potpunog izlečenja, treba i više puta da se ponovi. Biljka mora da bude sveža, da bi melem bio od koristi obolelom. Ljupčetovo “božije čudo”, ili divlja ciklama je šumska biljka, koja se razmnožava krtolom i rizomom, a njeno stanište su hrastove i grabove šume.
OD LEKA ZA SVETINJU
Pojedini ljudi pristignu, vide kuće, uređeno dvorište, i odmah pomisle kako smo se obogatili od divlje ciklame. Mnogi ne znaju, i ne trude se da čuju istinu. Recimo, da je moj otac tri decenije radio u Africi, da sam i ja nekoliko godina tamo sticao. Svi pitaju koliko melem košta, a mi odgovaramo – ništa. Ko želi, može da ostavi prilog za obnovu i izgradnju crkava. Nastavljamo dedinom stazom, jer Mojsinjske planine obiluju sa 77 crkava i crkvišta – kaže Ljupčetov unuk. - Deda Ljupče je iz pepela podigao hram posvećen Svetom Jovanu Glavoseku, pa Svetog Marka, a nama potpomcima je ostavio amanet da ga sledimo na tom putu – poverio nam je unuk Ljubodraga Ljupčeta Kozića.
CRVENA KNJIGA
Mojsinjske planine obiluju visokim rastinjem – bukvom, grabom i hrastom, pa i divljom, odnosno šumskom ciklamom od koje Kozići iz Grad Stalaća spravljaju lek protiv tumora. Zimzelenog drveća ima samo na pojedinim, višim vrhovima, kao što je Šiljegarnik. Nisko rastinje je raznovrsnije i često grupisano po vrstama. Priroda je netaknuta, vazduh čist, te čitave poljane, okićene lekovitim i samoniklim jestivim biljem, kao što su nana, kantarion, majčina dušica. Zavidan broj biljnih vrsta, koje su retkost Mojsinjskih planina, zaštićen je i uvršćen u Crvenu knjigu flore Srbije.
Zorica Avramović |
