Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 181
aktuelno izdanje
Infarkt vreba mrguda
Piše: Bratislava Laćarak
Bes, gnev, ljutnja, strah, ljubomora... Emocije o koje se gotovo svakodnevno saplićemo i koje, ako pređu u hronične pratioce života, mogu da dovedu i do telesnih bolesti. Koliko puta ste čuli da se neko na sastanku na poslu jako potresao, iznervirao, naljutio, pa je doživeo infarkt ili se šlogirao? Ili da je neka žena ili mlađi muškarac posle većeg stresnog događaja dobio dijabetes ili visok pritisak? Čak i od silne ljubavi može da se oboli!
- Negativne, a ponekad i preterane pozitivne emocije i euforija, mogu da ozazovu bolest vitalnih organa – kaže dr Nataša Šikanić, psihijatar, šef Odseka za psihosomatiku Bolnice za psihijatriju KBC “Dr Dragiša Mišović – Dedinje”. - Pioniri psihosomatske medicine su u ove bolesti ubrajali „Aleksanderovih svetih sedam“ bolesti:

Hipertenziju (visok pritisak)

Šećernu bolest

Oboljenja štitne žlezde,

Bronhijalnu astmu

Čir

Reumatoidni artritis

Dermatitis


Danas se, međutim, uz sva nova dostignuća, psihosomatskim bolestima mogu smatrati gotovo sve.
Po teoriji biopsihosocijalnog trijasa, telesno oboljenje ne može da nastane ako ne postoji i neka psihološka priča, uticaj emocija na pojavu i ispoljavanje bolesti. Međutim, da bi se neka bolest ispoljila, mora da postoji i genetska predispozicija. Mi ne nasleđujemo bolest, ali na DNK lutriji nasleđujemo predispoziciju, a da bi se bolest razvila moraju da postoje, lična, psihološka, traumatska iskustva i neki negativni stresori iz socijalne sredine. To su stvari koje ne možemo da izbegnemo, ali možemo da naučimo kako da se nosimo sa stresom, a ne da reakcije potiskujemo, gutamo, ili da burno reagujemo.
Strah. Podsvesni strah je u osnovi mnogih bolesti. I to strah - od vezivanja, odbacivanja, za egzistenciju, koji je povezan sa detinjstvom i nekim traumama koje smo tada doživeli i spakovali u fijoke. Oni se kasnije tokom života ispolje kada se nađemo u nekim sličnim situacijama.

Depresija. Takođe veoma česta emocija - depresija uvrštena je u faktore rizika za nastanak koronarne bolesti, jer su otkriveni mehanizmi kojima ona utiče na oštećenje krvnih sudova.

Gotovo svaka grana medicine ima neko značajno polje koje se preklapa sa psihosomatikom:

Kardiologija i interna medicina. Anksiozna i depresivna stanja su ili uzrok ili posledica bolesti. Recimo, ako neko ima visok krvni pritisak, odlazi kod lekara, pridržava se uputstava i sve pije kako treba ,a taj pritisak je i dalje visok, ili povremeno skače, to je automastki signal da psihološki faktor značajno utiče na bolest. Neretko se dešava da takvi ljudi dođu kod psihijatra, započnemo lečenje, pritisak se stabilizuje i ukoliko je psihološki faktor dominantan, posle izvesnog vremena, mi ukinemo lekove za pritisak.
Ranije se smatralo da je infarkt menadžerska bolest i da od njega najčešće oboljevaju menadžeri, direktori, uglavnom muškarci, dinamični, na neki način agresivni ljudi, stalno u trci sa vremenom, koji ne mogu da završe planirane aktivnosti. To danas više ne važi, jer na svakom odeljenju kardiologije leži pet žena, domaćica, sa infarktom. Zato se smatra da je hostilnost (narogušeni ljudi, neprijatni prema svima, stalno u nekom odbrambenom stavu, neprijateljski raspoloženi prema okolini) jedna od osobina koja utiče na oboljevanje od infarkta srca.

Gastroeneterologija. I vrapci znaju da čir izaziva stres. Sigurno ste čuli da je neko doživeo ozbiljan stres (na primer ostao je bez posla) i dobio takozvani stres ulkus, kao posledicu akutnog stanja. Postoji i druga grupa pacijenata - “gutači besa” koji hroničnim nereagovanjem na određene situacije, neodgovarajućim pražnjenjem ljutnje i besa, dobijaju čir.

Neurologija. Depresija je prateća pojava mnogih neuroloških oboljenja, posebno obolelih od Parkinsonove bolesti i posle šloga. I brojni pacijenti koji pate zbog bolova izazvanih oboljenjima kičmenog stuba u velikom procentu zapravo na taj način ispoljavaju depresiju ili neka anksiozna stanja.

Endokrine bolesti. Negativna osećanja uzrokuju i dijabetes, bolesti štitaste žlezde - hiper i hipotireozu.

Savet

Kako nakupljanje negativnih emocija dokazano može da naruši zdravlje potrebno je da se one povremeno prazne, da se čovek resetuje i krene od nule. To može da se učini na razne načine: kroz hobije, vežbanja i sve one aktivnosti koje čine da se čovek opusti, odmori, rastereti. Međutim, često na to zaboravimo.

- Mi ne možemo u svakom trenutku da kontrolišemo emocije, niti možemo da predvidimo šta će se u narednom trenutku desiti što može da izazove neku negativnu emociju. Ali, zato moramo da ih praznimo kasnije.

Aleksitimija
Aleksitimija je pojam koji označava ljude koji ne umeju da opišu svoje emocije niti da ih prepoznaju. Oni ne govore da su besni već kažu “boli me glava” ili “boli me stomak” i time izražavaju emociju kroz telo. To je neka vrsta govora tela, koja je svima svojstvena, jer su duša i telo nerazdvojiva celina.
- Kaže se “pući će mi srce od ljubavi”, jer smo ljubav stavili u srce, a ona je zapravo u mozgu. Ljutnja i bes povezuju se uglavnom sa stomakom. Međutim, kad neko u tome pretera, kao što su psihosomatski pacijenti učimo ih psihoterapijom da prepoznaju emocije i da ne izlivaju emocija direktno u organe. Ranije su o ovom fenomenu govorilo kao o “žrtvovanju organa”. Ali, kome će koji organ da strada ipak je individualno, genetski.

Mehanizam
Svaka emocija ima neku propratnu telesnu reakciju vegetativnog nervnog sistema i svaka emocija je praćena nekim promenama. Međutim, problem nisu trenutne reakcije, već one, koje postaju hronične. Tada gnev, bes, strah, depresila i druge, mogu da dovedu do vazokonstrikcije, koja dalje izaziva usporavanje krvotoka, ovo do pojačanja taloženja masti, stvaranja tromba...

Broj 181
Maslačak
Melemi za žuč, jetrui pankreas

Naturoterapija
Napravite sok od pšenice

Za „Bilje i zdravlje“ govore:
Radmila Živković, Tijana Čurović, Milan Gutović, Zdravko Šotra
Mina Lazarević, Oliver Njego, dr Nada Macura, Ivon Jafali

Lečenje biljem
-Žalfija čuva osmeh i zube

Pitajte travara

Dekubitus
Nega u krevetu

Poremećaji spavanja
Beži, beži nesanice

Ljubav na daljinu
Čar iščekivanja sreće

Tetovaže
Neizbrisav trag

Hepatitis
Čuvajte jetru od virusa

Jermenski recepti
Slano sa suvim voćem

Rekreacija i hrana
Mišići vole proteine

Mataruška Banja
Voda koja rađa bebe