|
 |
|
Biljni citostatici
|
Piše: Sofija Babović
Onkološki pacijenti neretko pribegavaju alterantivnoj medinici i neprovererenim terapijama lekovitim biljem. Priroda jeste dala dragocen repertoar lekova na koji se možemo osloniti, ali njihova upotreba mora strogo da se kontroliše. U prirodi još nije otkriven klasičan lek za karcinom, ali u grupi biljnih alkaloida ipak postoji značajan spektar biljnih citostatika čija svojstva mogu da pomognu u lečenju onkoloških bolesti. Međutim, alkaloidi su u osnovi toksični, tako da bilo kakva upotreba ili rad sa njima ne mogu da se zamisle bez konsultacije sa stručnjakom.
- Klasična terapija, operacije, saveti onkologa, pretpostavljeni su biljnoj terapiji u lečenju karcinoma. Uspešnost lečenja biljnim citostostatika izvesno zavisi od stadijuma i vrste karcionoma i iznag svega, pravilne upotrebe biljnog leka – navodi za „Bilje i zdravlje“ dr Ljubinka Stojković, fitoterapeut, od koje saznajemo detalje o najpoznatijim prirodnim citostaticima našeg podneblja.
Danas je u svetu poznato oko 5.000 alkaloida viših biljaka, od kojih 3.500 imapoznatu hemijsku strukturu.
U biljnim ćelijama alkaloidi se retko nalaze u slobodnoj formi. Najčešći oblik alkaloida jesu soli, koje su vezane za organske kiseline kao što su mlečna, jabučna, sirćetna ili za neorganske kiseline-sumpornu i fosfornu.
Biljke koje sadrže alkaloide čine oko 10 posto svetske flore. U zavisnosti od stepena zastupljenosti alkaloidnih vrsta biljaka familije se dele u tri grupe:
1.klasu čine visokoalkaloidne familije koje imaju više od 20 posto rodova sa alkaloidnim vrstama
2.klasi pripadaju srednjealkaloidne familije čijih 10 do 20 posto rodova sadrži alkaloidne vrste
3.klasa su maloalkaloidne fmailije čijih jedan do deset odsto rodova ima vrsta bogate alkaloidima.
Najvažniji biljni citostatici koji rastu u našim krajevima su Petrov krst, rosopas i divlja ciklama.
PETROV KRST - PARIS QUADRIFOLIA L.
To je prirodni afrodizijak, antidot, antispazmatik, hemolitik.
U narodu je poznat i kao vranino oko.
Iz duge podzemne stabljike raste kao kratak nadzemni deo sa četiri ovalna lista. U sredini listova razvija se cvet zelene boje iz kojega nastaje tamnomodra boba. U bobi ima više semenki.
Raste na vlažnim senovitim i kamenitim šumskim mestima, bogatim humusom. Bere se nadzemni deo biljke te suši na toplom i osvetljenom mestu. U narodnoj medicini koristi se sok koji se dobija ceđenjem sveže biljke.
ROSOPAS CHELIDONIUM MAJUS L.
To je prirodni antibakterik, antifungal, anestetik, diaforetik, hepatik, hemolitik, holagog, fungocid, laksativ, narkotik, purgativ, resolvens i sedativ. Narod ovu biljku zna kao krvavo zelje, rusu travu, rosopas obični, lastavičinu trava, travu od žutice, zmijino mleko.
Bogat je lekovitim sadržajem kojeg čine alkaloidi, saponini, smole, flavonoidi, jabučna kiselina,limunska, antarna, helidoninska, vitamin C, karotin. Cveta od aprila do avusta. Raste na zapuštenim mestima kraj ruševina, zidova, puta, kuća, ograda, živica, u blizini kamenja.
Bere se cela biljka za vreme cvetanje, koja se suši na toplom mestu. Bere se i koren, ali pre cvetanja. Sušenjem gubimo oko 70 posto soka te se sveži sok cedi iz sveže biljke i meša sa medom u razmeru 1:1 ili 2:1(meda:sok)
Koristi se kod tegoba sa želucem i crevima(kod raka želuca jede se samo pšenica i pije čaj od rosopasa ili čajna mešavina). Koristi se za lečenje gastritisa, gastrointestinalnih parazita i tegoba, katara creva. Pojačava rad crevne peristaltike, zaustavlja i smanjuje krvarenje hemoroida, smiruje razne grčeve(creva, žuluca, naročito žuči, grčeve materice ). Leči plućne bolesti(astmu, tuberkulozu). Dobar je za lečenje reume i artritisa, srčanih tegoba(angina pektoris,nervoza srca, zabrinutost). Savetuje se i za neuroze i depresije( smiruje opušta).
DIVLJA CIKLAMA(CYCLAMEN PURPURASCENS)
Najkorisnij deo ove biljke koji nazivamo i šumska ciklama je koren. Travari ga rado uzgajaju(posebno su u Srbiji poznati travari kod Stalaća, koji od divlje ciklame prave čaj).
I ovaj koren je veoma otrovan i može da se koristi samo uz nadzor stručnjaka.
MRAZOVAC I KOKAIN
Među najpoznatijim biljnim rezervoarima alkoloida su opijum, kolhicim, kokain. Za opijum se zna da sadrži više od 20 alkaloida od koji su neki prisutni kao slobodni, dok su drugi vezani za sumpornu ili mekonsku kiselinu. Najveću primenu našla su četiri alkaloida opijuma (morfin, kodein, papverin, narkotin).
Kolhicin se dobija i iz biljke mrazovac (Colchicum autumnale) i koristi se u medicini još od 1763. godine kada je prvi put upotrebljen za lečenje artritisa. Izolovan ima izgled bledožutog praška koji na svetlosti potamni i skoro je bez mirisa. Slabo je rastvorljiv u vodi, a dobro se rastvara u hloroformu i etanolu.
To jeste citostatik, jer u određenoj količini zaustavlja mitozu ćelija tako što sprečava obrazovanje deobnog vretena. Poznata su i druga njegova dejstva (snižavanje telesne temperature, smanjivanje zapaljenske reakcije u zglobovima koje su posledica taloženja mokraćne kiseline - giht, delovanje na aktivnost sistema za varenje i centra za disanje).
Kokain se dobija iz lišća biljke Erythroxylum coca koja raste u Peruu i Boliviji, mada ga ima i u drugim biljkama. Izolovan je u obliku bezbojnog ili belog kristalnog praška rastvorljivog u vodi koji je bez mirisa i gorkog ukusa. Urođenicima iz Južne Amerike je od davnina poznato dejstvo ove biljke čije lišće žvaću i time ublažavaju osećaj gladi i povećavaju izdržljivost. |
|
|
|
Maslačak
Melemi za žuč, jetrui pankreas
Naturoterapija
Napravite sok od pšenice
Za „Bilje i zdravlje“ govore:
Radmila Živković, Tijana Čurović, Milan Gutović, Zdravko Šotra
Mina Lazarević, Oliver Njego, dr Nada Macura, Ivon Jafali
Lečenje biljem
-Žalfija čuva osmeh i zube
Pitajte travara
Dekubitus
Nega u krevetu
Poremećaji spavanja
Beži, beži nesanice
Ljubav na daljinu
Čar iščekivanja sreće
Tetovaže
Neizbrisav trag
Hepatitis
Čuvajte jetru od virusa
Jermenski recepti
Slano sa suvim voćem
Rekreacija i hrana
Mišići vole proteine
Mataruška Banja
Voda koja rađa bebe
|
