Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 179
aktuelno izdanje
Beograd je pun foliranata
Predrag Smiljković

Piše: B.Laćarak

Šešir i brkovi, naravno uz izuzetan talenat, bili su dovoljni da Predrag Pepi Smiljković, glumac leskovačkog pozorišta, za potrebe serije "Porodično blago" stvori upečatljiv lik Tihomira Stojkovića zvanog Tika Špic iz sela Stajkovce kod Leskovca. Više od 10 godina ovaj uspešni "bizmismen", uveseljava gledaoce, a da li će sa završetkom serije "Bela lađa" Tika Špic otići u istoriju, odlučiće idejni tvorci i publika.
Ispod maske srčanog, ali naivnog poslovnog čoveka, sa specifičnim akcentom i govorom, krije se zanimljiv četrdesetogodišnjak dopadljivih plavih očiju, koji ne voli mnogo da priča o sebi. U svet filma stigao je, kaže, na biciklu. Slučajno, mada smatra da ništa u životu nije slučajno. Kao klinac od 7-8 godina vozio je bicikl čaršijom, kada je u Vlasotincu, te 1978-79. godine, snimana serija "Vruć vetar". Zvali su ga da prođe biciklom kroz kadar, i tako je, kaže, sve počelo.
- Slučajno su me našli na ulici i odveli u KUD "Siniša Janjić" u Vlasotincu da igram nekog malog debelog Nemca – otkriva u razgovoru za "Bilje i zdravlje" Predrag Pepi Smiljković, glumac. – Trebalo je da kažem jednu rečenicu, ali sam bio veoma uverljiv, nisam imao nikakvih problema sa tekstom, i verovatno tada, kada je u nos ušao miris kostima i atmosfere koja tamo vlada, bez toga nisam mogao. Od onda sam stalno tražio neko pribežište u glumi. To su bile prevrtljive i teške 90. godine, i kad god sam imao neki problem, kad nisam znao ni šta ću, ni gde ću, bežao sam tamo, da bih igrao u nekoj predstavi i sklonio se. Ta profesija je zapravo mene izabrala, pa sam onda ja nju. Zadovoljan sam, jer kada se spoji lepo i korisno, i kada radite nešto što volite onda vas to apsolutno ispunjava.
Nameravao je da postane profesor biologije, jer voli prirodu, ali nikada nije održao nijedan čas đacima. Nije završio započete studije u Kragujevcu, ali je sa druge strane, putujući na fakultet auto-stopom, naučio školu života.
- Uvek se nudi neka škola i neko obrazovanje, ko ume da gleda. Putovao sam da bih nešto učio, išao sam stopom u Grčku, prošao celo naše primorje, Hrvatsku, Sloveniju... Od malih nogu sam naučio da svet posmatram kroz šoferšajbnu. Ili sam stajao pored šofera i gledao kako vozi ili sam još kao klinac počeo da kradem kola od oca ili prijatelja koji dođu kod nas u goste, pa kad izađu napolje, nema kola. Živeo sam u malom mestu, nije bilo saobraćaja, tako da su se ovi moji izleti srećom uvek završavali uspešno. Nisam pokupio do sada nijednu banderu, možda neku mačku ili kuče. A godišnje automobilom pređem oko 100.000 kilometara.
Trudi se da mu dan nikada ne prođe uzalud, makar ceo dan proveo u kući, a omiljeno doba dana mu je jutro, kada uživa i hrani dušu.
- Usvojio sam crnogorski ritual buđenja iako, za čudo, nemam nikakve veze sa Crnogorcima. Budim se između 7 i 8 sati, stisnem dugme na aparatu koji mi iscedi ukusnu kafu, uzmem sok i odmah legnem na kauč, kako bih se odmorio od spavanja. Legnem i gledam jutarnje programe svih televizija, čak i italijanski RAI Uno, koji je dosta šaren. Tako pripremljen, oko 9-10 sati doručkujem i izlazim iż kuće, u susret novom danu.
Od malena je voleo da se bavi sportom, a najviše da vozi bicikl. Do 20 godine vozio je bicikl aktivno, a u međuvremenu i motokros, što je bila velika ljubav njegovog brata.
- Voleo sam odbojku u školi, mislim da je to pravi sport. I danas volim da gledam žensku odbojku. Upravo dok posmatram umetničko klizanje i odbojku shvatam da je Bog stvorio ženu da bi joj se muškarci divili. Ja se divim ženama. Sigurno se zbog toga do sada nisam ni oženio.
Veliki je gurman, a dosta jela zna da zgotovi, jer već 7-8 godina živi sam. Ipak, najviše voli da jede pohovane lignje, uvaljane samo u brašno, bez jajeta, koje spremaju u ribarnici na Kalenić pijaci u Beogradu.
- Volim da jedem i burek, ribe, a kada spremam hranu za prijatelje, uglavnom kombinujem juneće i svinjske šnicle koje posebno začinim origanom i još nekim začinima pa imaju ukus grčkog girosa.
Odrastajući uz Monti Pajtonovce do danas mu je ostalo to da apsurd i ono što na njega podesća može da ga nasmeje. Sa druge strane, jako ga ljute neiskrenost i foliranje. A Beograd je, smatra, prepun toga.
- Čini mi se da je Beograd, koji teži da loše kopira Zapad, veliki problem naše zemlje. Ta loša kopija Zapada, generisala je neki mentalitet koji je apsolutno izveštačen. Siniša Pavić je napisao u "Beloj lađi": Srpski je prevaziđen, mi moramo da ličimo na sve, samo ne na sebe." Mislim da je to apsolutno istina. Mene to ljuti i to mi smeta i zbog toga sam nesrećan i tužan.
Smatra da je najvažnije u životu biti zdrav, iskren i pošten čovek. A to je teško u današnje vreme.
- Treba biti i ostati zdrav, iskren, prirodan, upravo onakav kakav si rođen, kako te je Gospod stvorio. Ali, on te nije stvorio sa tetovažama, minđušama i devijantnim ponašanjem. Ja nisam ušao u tu priču, a mogao sam. Mene niko nije vaspitavao i čuvao. Najveći uticaj na mene imala je čaršija. Ona mi je dala znanje, i mamila na razne poroke i stranputice, ali ne kao ovde, priznajem. I opet sam imao izbor i nikada nisam izabrao loše. Zašto? Ne znam…

MASKA
Iako je najveću popularnost stekao kao Tika Špic, od 1993. godine kada je, kao već iskusni glumac amater ,primljen
na audiciji u leskovačko pozorište, odigrao je brojne uloge.
- Igrati samo jednu ulogu i nije neka satisfakcija za čoveka koji se bavi ovim poslom. Lepše je kada imate priliku da igrate i nešto drugo. Taj otklon i drugačiji odnos prema nekom drugom liku daje vam nešto što vam treba za ovaj koji već igrate, tako da se to sve pomalo prepliće. Problem mi je da iznesem neku ulogu, jer ako stavim brkove i šešir , tu je kraj svemu. Zato moram da budem domišljat, da stvorim nešto drugo. I u tome uspevam.

OPROSTI - SVAKOG DANA
Na pitanje da li teže izgovori reč "oprosti" ili "volim te" Predrag je odgovorio: Teže je reći "volim te", jer se ova reč previše zloupotrebljava u filmovima, naročito američkim.
- Uostalom, to treba pokazati, a ne govoriti. Čak i pogledom nekome možeš da kažeš da ga voliš. A "oprosti" treba reći, jer svako od nas u nekom trenutku može da pretera i da povredi čoveka. Poželjno je da svakoga dana ovu reč svako od nas izgovara više puta kao što to inace postoji i u svakodnevnoj molitvi.

Broj 179
Fitoterapija
Na Tari lek za neroktinje

Životna priča
Maja Otašević:
Izlečio me neven

Alternativa
Pijavice
protiv pušenja


Poznati za „Bilje i zdravlje“ :

Predarg Ejdus
Ljiljana Blagojević
Predrag Smiljković
Kalina Kovačević
Mirka Vasiljević
Tamara Dragičević
Aleksandra Bibić
Katarina Vučetić


Lečenje biljem:

6 magičnih
za inhalaciju

Travka u kapi

Čudotvorna ulja


Posledice gripa
Trpe pluća i uši

Poznati o zdravlju:

Predrag Smiljković
Odmaram se čim ustanem

Katarina Vučetić
U vodi je tajna

Pripremanje hrane
Na pari je najzdravije

Banja Bezdan
Jod za bolesne i zdrave

Poremećaj vida
Karakter muti sliku

Ginekologija
Vanmaterična trudnoća

Kristaloterapija
Kamen zrači zdravlje

Trajna šminka
Od obrva do mladeža

Vaspitanje dece
Srce najbolji učitelj

Seks
Bez stresa
ispod pokrivača

Vežbe
Lepe noge za 15 minuta