|
 |
|
Lampa tera crne misli
Zdravlje - Terapija svetlošću |
Piše: B. S.
Ako ovih zimskih dana spavate duže nego obično, češće osećate glad, ruke i noge su vam trome, razdražljivi ste i more vas crne misli spadate u one koji pate od zimske depresije. Ove tegobe, pokazuju istraživanja, ima 4-6 procenata populacije pri čemu su žene četiri puta podložnije ovoj vrsti depresije od muškaraca. Utvrđeno je, takođe, da se ovaj poremećaj obično javlja krajem treće decenije života i da rizik raste sa godinama.
Tačan uzrok ovog sezonskog poremećaja nije utvrđen ali se sumnja da nedostatak dnevne svetlosti igra važnu ulogu jer se depresija češće javlja od novembra do aprila kada je i dan kraći. U prilog tezi da nedostatak sunčeve svetlosti prouzrokuje depresiju idu i podaci da su tegobe češće kod onih koji žive na severnoj polulopti kao i žitelja planinskih predela. Pored toga istraživanja su potvrdila da kada ima manje dnevne svetlosti dolazi do jačeg lučenja melatonina, hormona koji ima uticaj na raspoloženje, san i kontroliše telesnu temperaturu.
Polazeći od ovoga u lečenju zimske depresije je osamdesetih godina 20. veka u Sjedinjenim Državama počela je da se koristi terapija svetlošću. I, pokazala se kao efikasna.
Terapija svetlošću se izvodi veoma jednostavno. Pacijent sedi za stolom na kojem je kutija sa difuznim ekranom u kojoj je set fluorescentnih lampi. Ne preporučuje se da pacijent direktno gleda u svetlo već da se bavi svakodnevnim aktivnostima - da čita, piše, jede... Tretman može da traje od 15 minuta do 3 sata, jednom ili dva puta dnevno, sve u zavisnosti od individualnih potreba i opreme koja se koristi. Prosečna dužina seanse uz sistem koji ima jačinu od 10.000 luksa je oko 30 minuta (za onaj koji zrači 2500 luksa je oko 2 sata). Kliničke studije na Kolumbija univerzitetu sprovedene na više od 100 pacijenata koji su svakodnevno po 30 minuta bili osvetljeni sa 10.000 luksa sa UV filterima i nagibom svetlosti pod određenim uglom potvrdile su značajno poboljšanje simptoma depresije kod 3/4 ispitanika. Pored intenziteta svetlosti važan faktor terapije je i vreme kada se primenjuje. Mnogi koji pate od zimske depresije bolje reaguju na tretman odmah posle buđenja, dok drugima više odgovara da se "osvetle" uveče.
Kod većine pacijenata poboljšanje je vidljivo već u prvoj nedelji ali se simptomi vraćaju u istom obliku kada se prekine sa terapijom. Zbog toga se u većini slučajeva svetlosna terapija sprovodi bez prekida od kasne jeseni ili početka zime do kraja aprila, kada spoljašnje svetlo postane dovoljno jako da bi održavalo dobro raspoloženje i visok nivo energije. Ako pacijenti "preskoče" terapiju na nekoliko dana nema negativnih efekata ali većina brzo počinje da se oseća bezvoljno kada se tretman prekine.
Terapija svetlošću se posebno preporučuje u slučaju da postoje medicinski razlozi da se ne prepišu antidepresivi.
Profesor Džordž Brejnard iz Tomas Džeferson univerziteta u SAD nedavno je otkrio da je plava svetlost efikasnija od bele, koja se do sada uobičajeno koristi tokom tretmana, odnosno, da plava svetlost bolje "drži pod kontrolom" melatonin. Ovo otkriće bi moglo da utiče na postavljanje plavičastog osvetljenja u poslovne prostore, bolnice, na javna mesta.
Inače, mali broj pacijenata na početku terapije svetlošću može da ima glavobolju, da su mu oči iritirane i da oseti mučninu ali su to samo prolazne prateće pojave. Najozbiljniji problem, koji se retko javlja, je nesanica, nemir i razdražljivost. U slučaju da svetlost iritira oči to može da se prevaziđe ako se sedne malo dalje od izvora svetlosti, skrati vreme "ostvetljavanja" ili uključi ovlaživač vazduha. Neki pacijenti su imali i uznemiravajuće senzacije bljeskanja u očima tokom terapije ali i to može da se spreči ako se promeni nagib izvora svetlosti. Važno je, takođe, da se istakne i da tim eminentnih američkih očnih lekara nije otkrio negativne efekte terapije svetlošću na oči.
S obzirom da neki aparati za terapiju emituju ultraljubičastu svetlost malog intenziteta kod pacijenata sa osetljivom kožom može da se pojavi crvenilo i tada je neophodno da se koriste filteri ili krema za sunčanje.
OPREZ
Ne sa kataraktom
Istraživanja pokazuju da ovoj terapiji ne bi trebalo da se podvrgavaju oni koji boluju od glaukoma, katarakte i retinopatije, dijabetičari, kao i pacijenti koji koriste lekove koji reaguju na svetlost (neki antibiotici).
SVETLOST LEČI I
Džet leg
Nedavno istraživanje Američke psihijatrijske asocijacije pokazalo je da je terapija svetlošću efikasna i u lečenje depresije uopšte, odnosno, da je izlaganje svetlsti imalo isti efekat kao i lečenje antidepresivima.
Terapija svetlošću se preporučuje i kod džet lega (umora i pospanosti posle interkontinentalnih letova kada se brzo promene vremenske zone). Izlaganje svetlu pre, tokom i posle leta može da ubrza prilagođavanje prirodnog sata svakog organizma. Pored toga NASA od 1991. godine koristi ograničeno izlaganje svetlošću da bi pripremila astronaute za kasne noćne letove. |
|
|
|
Danijela Vranješ
Voli Zvezdu obožava Čarlston
Fito-dijeto terapija
Ginko čuva pamćenje
Iz travarske radionice Živka Bartulina
Bilje jače od bubrežnog kamena
Api terapija
Medeni eliksir mladosti
Mentalno zdravlje
Kroz auru do isceljenja
Darovi prirode
Pasulj, azuki, mungo
Bilje štiti bilje
Kupusar beži od celera
Stomačni problemi
Spasonosna biljna vlakna
Osteoporoza
Gladnim kostima sit ne veruje
Terapija svetlošću
Lampa tera crne misli
Izgled i tegobe
Bosi po glavi kubure sa srcem
|