|
 |
|
Bah spušta pritisak
|
Piše:Bratislava Laćarak
Da li ste znali da Mocartova muzika utiče na porast koeficijenta inteligencije? U jednoj koncertnoj sezoni, od oktobra do maja, u Americi su rađena istraživanja koliko muzika čuvenog austrijskog kompozitora može da utiče na ljudsku pamet. Ljubitelji muzike, koji su bili pretplaćeni na koncerte, testirani su na početku i na kraju sezone, u kojoj su izvođena isključivo dela Mocarta. Rezultat istraživanja je pokazao da je tokom tih nekoliko meseci svim slušaocima koeficijent inteligencije porastao za 10-15 jedinica!
Još je čuveni grčki filozof, matematičar, lekar i muzikolog Pitagora, u šestom veku pre Hrista, zaključio da je "muzika dobra za dušu, a lekovita za telo". Muzikoterapija je kroz vekove napredovala, tako da danas može ciljano da utiče na određene bolesti. U terapiji notama najbolje se pokazala klasična muzika, i to ona koja je većini ljudi nepoznata, instrumentali, uvertire, klavirski koncerti...
- Savremena medicina smatra da mnoge bolesti nastaju zbog stresa kojem smo neprestano izloženi – kaže Aleksandra Paladin, magistar muzikologije, odgovorni urednik umetničke muzike prvog programa Radio Beograda, glavni i odgovorni urednik časopisa "Muzika klasika". - Kako bi predupredili nastanak bolesti pre svega trebalo bi da slušamo muziku koja nas smiruje kad god je to moguće. Kvantitavna muzikoterapija propisuje dva puta po 12 minuta slušanja muzike.
Istraživanja naših i stranih stručnjaka pokazala su da klasična muzika najmanje smeta, a najviše pomaže. Američki lekari radili su istraživanja koja su pokazala da, recimo, rok muzika koja se pušta maloj deci izaziva agresivno ponašanje. Ipak, naglašava naša sagovornica, ne treba po svaku cenu slušati klasičnu muziku, ako to nekome ne prija. I u rok muzici ima divnih balada, instrmentala, a kao dobar lek za dušu mogu da posluže i evergrin numere, džez, izvorna narodna muzika...
Roditelji bi deci još od malih nogu trebalo da puštaju klasičnu muziku. Na primer, Mocart je odličan izbor. Njegova "G-mol simfonija" (prvi stav), serenada "Mala noćna muzika", uvertire "Figarove ženidbe" i "Čarobne frule", arije Figara iz "Figarove ženidbe", klavirske sonate, "Turski marš"... Dečja pažnja je jako kratka i treba im puštati dela koja ne traju duže od 4-5 minuta. Ako ima puno kratkih delova deci će biti interesantnije da ih slušaju. Muzika treba stalno da bude u pozadini dok se igraju.
Uz napomenu da čoveku godi instrumentalna muzika, naša sagovornica savetuje:
Napetost Lako može da odagna svita "Per gint" Edvarda Griga, kao i svite iz baleta Petra Čajkovskog. Uopšte, baletska muzika je izuzetno poetična i prija organizmu, dok dela koja su nastala u epohi romantizma poput klavirske muzike Frederika Šopena ( posebno njegova "Nokturna") pozitivno utiču na emocije.
Raspoloženje Sa druge strane uvertira iz opere "Ruslan i Ljudmila" Mihaila Glinke, može da razbudi emocije i podigne raspoloženje. Isti efekat postiže se i slušanjem "Bolera" Morisa Ravela, atraktivnih fragmenata iz raznih baleta i opereta, recimo "Kan-kan" Žaka Ofenbaha. Izuzetno dinamični, energični i bukvalno prenose energiju prvi stavovi klavirskih koncerata Sergeja Rahmanjinova, a raspoloženje u svakom trenutku mogu da poprave, čak i uveličaju valceri Johana Štrausa.
Zanimljivo je da su istraživanja dovela do do zaključka da su kompozitori zapravo bolovali od bolesti koje njihova dela leče – kaže Aleksandra Paladin:
Bahova dela u većini slučajeva pomažu za spuštanje krvnog pritiska, a Bah je bolovao od visokog krvnog pritiska
Vivaldijeva muzika godi pacijentima koji imaju epilepsiju, od koje je patio i umetnik.
Brams je bolovao od astme, a njegova muzika pomaže pacijentima koji imaju probleme sa disajnim putevima.
Glinka je imao dijabetes, njegova muzika se pokazala kao uspešna terapija lečenja pacijenata sa šećernom bolešću
Verdi je bolovao od migrena. Poznato je da su njegovu ulicu morali da pospu slamom, kako kočije koje prolaze ne bi pravile veliku buku, jer kompozitora boli glava. Njegova muzika pomaže upravo pacijentima koji imaju migrenu!
ZA SRČANE BOLESNIKE
U saradnji sa kardiologom dr Predragom Mitrovićem, urađeno je istraživanje koja muzika može da pomogne srčanim bolesnicima. Napravljene su razne kombinacije. Tako, da za:
- srčanu slabost, povišen pritisak i dijabetes treba slušati muziku Bitlsa ili Dvoržakov valcer iz "Treće simfonije"
- za srčanu slabost, povišen pritisak i holesterol preporučuje se Mark Nofler ili "Valcer cveća" Petra Čajkovskog
- na srčanu slabost i dijabetes povoljno utiče muzika koju svira Mantovanijev orkestar, ali i "Jutro" Edvarda Griga
- Srčana slabost i višak kilograma mogu da leče balade sastava "Van Gog", kao i "Labud" iz "Karnevala životinja" Kamija Sen Sansa.
- Ove kombinacije nisu slučajne. To su zapravo najčešće smetnje i ako bismo morali da napravimo opšti kompakt disk koji bi mnogima pomogao, to bi bio naš izbor. Slična istraživanja rađena su i za gastroenterološke bolesti, epilepsiju, gojaznost, erektilnu disfunkciju muškaraca.
NAŠA MUZIKA
- Naša izvorna narodna muzika ima
lekovito dejstvo. I kompozitor Karl Orf, koji je proučavao uticaj muzike na zdravlje, govorio je da treba slušati muziku podneblja sa kog dolazite. Izvorna narodna muzika nas uglavnom već zvukom i instrumentima koji su od prirodnog materijala, asocira na prirodu. Dovoljno je da zažmurite i da u zvuku instrumenata prepoznate prirodu, i to deluje opuštajuće. I narodne pesme mogu da se slušaju, pogotovo ako bi se nekako tekst odvojio od muzike. Tako bi svaka pesma mogla da se primenjuje kao lek u dobrom i lošem raspoloženju. Onima koji uživaju da slušaju savremenu narodnu muziku koja je jako popularna, preporučila bih da pokušaju da slušaju i nešto drugo- ističe Alekandra Paladin. |
|
|
|
Poznati o zdravlju
Sloboda Mićalović-Ćetković, glumica
Uloga majke najdraža
Ivan Ivanović, voditelj
Šaljivdžija bez pardona
...............
Zemljotres
Strah jači od Rihtera
Lečenje biljem
Lekovi iz dvorišta
Gorko skida šećer
Šolja čaja iz raja
Holesterol
Dobar ili loš - nije svejedno
Muzikoterapija
Bah spušta pritisak
Lekovi i namirnice
Andol i beli luk u klinču
Bol u leđima
Stepenice terapija
Tretmani kose
Otrov u frizuri!
Mladi i droga
Upoznajte društvo svoje dece
Superbrejn joga
Smiri telo, ojačaj um
Za `Bilje&Zdravlje` govore
pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević, oftalmolog
prof. dr Miroslava Medić-Zamaklar, endokrinolog
prof.dr Petar Nastasić, psihijatar
prim. dr Branko Sbutega, ortoped
ass.dr Jasna Zidverc Trajković, neurolog
dr Dušica Marković Žigić, psihijatar
glumica Sloboda Mićalović Ćetković, Ivan Ivanović, tv voditelj
|
