|
|
Zapis pre rođenja
|
|
dr Dušica Marković Žigić
|
Piše:B.Laćarak
“Parada ponosa” koja je nedavno prodefilovala Beogradom uz jaku policijsku pratnju, uzburkala je javnost, izazvala komešanje, bunt, neprihvatanje. Kulturološki okviri, koji nas okružuju i kazuju šta je dobro a šta ne, izuzetno su strogi po pitanju homoseksualnosti. Zapravo, za drugačije seksualno opredeljenje od prihvaćenog kao normalno, ne postoji razumevanje, ni opravdanje. Da li je homoseksualnost stvar ličnog izbora ili se sa tim čovek rađa? - Homoseksualnost nije bolest već erotska sklonost prema partneru istog pola – kaže u razgovoru za “Bilje i zdravlje” dr Dušica Marković Žigić, psihijatar-seksolog Bolnice za psihijatriju KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“. - Najverovatnije je to urođena orijentacija, ali je primećujemo tek u periodu polnog sazrevanja, najčešće u pubertetu i adolescenciji. Kad počnu da se luče muški i ženski hormoni, počnu prva zaljubljivanja, onda i sama osoba prvi put primeti koja vrsta partnera je privlači. Nije isključeno da postoji neka genetska predispozicija, kažu stručnjaci. Međutim, ne zna se tačno zašto neko postaje heteroseksualac, homoseksualac, biseksualac ili transseksualac. - Postoje teorije da možda hormoni još pre rođenja imaju uticaja na razvoj mozga u pravcu muškog ili ženskog rodnog identiteta. Postojanje ili nepostojanje nekih prijemnika u mozgu za odgovarajuće hormone odgovarajućeg pola možda mogu da dovedu do ove vrste orijentacije. Upravo zbog toga se smatra da se sa određenom seksualnom orijentacijom ljudi rađaju. “Seme” je bačeno još u stomaku majke.
POTISKIVANJE
Jedna od predrasuda koja sigurno utiče na stvaranje otpora prema ovoj pojavi u našem društvu je mišljenje da je homoseksualnost zarazna. Međutim, stručnjaci uveravaju da niko nikoga ne može da nauči ili vaspita da postane homoseksualac, ako to opredeljenje ne nosi u sebi. - Homoseksualnost predstavlja nagonsko usmerenje. Iz istog razloga ona ne može da se izleči. Može samo da se suzbije homoseksulano ponašanje, ali ne može da se izleči potreba, jer to nije podložno korekciji. Zabrane mogu da dovedu do potiskivanja urođene nagonske potrebe, ali će na taj način ta osoba samo više da trpi i pati. To dete će od kada postane svesno da je drugačije imati osećaj da ga roditelji takvog kakav je ne prihvataju. Imaće većih problem da se suoči sa svojim erotskim potrebama, i mnogo više nesigurnosti da sa tim izađe pred porodicu i druge. – Sve nas odmah po rođenju svrstavaju u muški ili ženski pol, koji je biološki predodređen naslednim materijalom (xx ili xy hromozomima) građom tela (sa muškim ili ženskim sekundarnim polnim karakteristikama) i fiziologijom (efekat muških ili ženskih hormona). To je pojavni oblik u kome se rodimo, objašnjava naša sagovornica, ali nas isto tako određuje rod – kroz jezgro rodnog identiteta (lični doživljaj usklađenosti sa sopstvenim telom od rođenja do smrti što osobu čini ženom ili muškarcem. Ovaj sklad ne postoji kod transseksualnih osoba koje imaju doživljaj da su rođene i žive u pogrešnom telu), rodnu ulogu (stavovi, ponašanja, osobine koje nam društvo nameće, kako se oblačimo, da li nosimo pantalone ili suknju) i erotsku orijentaciju (hetero, homo ili biseksualna, koju je sredina navikla da vrednuje i očekuje prema polu).
PRIHVATANJE
- Kad se rodi dečak u porodici, nazovete ga muškim imenom, imate očekivanja kako raste da se igra loptom, puca iz pištolja, pa kad dođe u pubertet da mu se sviđaju devojčice, da ima devojku, oženi se i dobijete unuče. Onda se jednog trenutka suočite sa nečim što se ne uklapa u vaše predstave. Kad se roditelj suoči sa homoseksualnošću svog deteta, on se suočava sa jednom vrstom gubitka tih nekih cenjenih i vrednovanih predstava o detetu i njegovoj budućnosti. Ovo je kompleksan proces kroz koji porodica mora da prođe, a da ne govorimo o strahu i stidu šta će okolina da kaže. Jedini izlaz je pokušati da to vremenom, kroz razgovore sa detetom, roditelji prihvate. Podaci od pre 15-20 godina govore da se oko dva odsto pupulacije deklarisalo kao gej ili lezbijka. Stručnjaci smatraju da je ovaj procenat zapravo nešto veći, najverovatnije između 5 i 10 odsto populacije, jer pored verifikovane homosekusalnost ima mnogo skrivene. Mnogi se podvrgavaju autocenzuri, krijući se i od sebe i od okoline. To, međutim, ne znači da se njihov procenat povećao. - Verujem da je homoseksualnost od vajkada postojala u sličnom procentu kao danas. Imamo podatke o tome da je u nekim civiliziacijama, kao što je recimo stara Grčka, homoseksulanost bila kulturološki prihvaćena, nisu bili gonjeni, kao poslednjih vekova. Ovaj procenat je na svim meridijanima isti. Verovatno je u nekim delovima sveta prijavljivanje mnogo manje nego, recimo u Holadiji, gde su seksualne slobode na visokom nivou.
NIJE BOLEST OD 1995.
U Americi je dijagnoza homoseksualnost 1973. godine uklonjena iz važećih psihijatrijskih dijagnostičkih priručnika. U svetu je tek 1995. godine doneto rešenje po kome je homoseksualnost uklonjena iz Međunarodne klasifikacije mentalnih bolesti i poremećaja. Jedino što postoji u dijagnostičkim kategorijama je egodistona (neprihvaćena) homoseksulanost, koja se ispoljava kada se osoba bori sa homoseksulanim tendencijama. Leči se psihoterapijom čiji je cilj da osoba prihvati nagonsko usmerenje ili donese odluku o budućem strejt ponašanju uprkos nagonskoj potrebi, jer i na to ima prava.
PRILIKA
- Postoje situacioni homoseksualni odnosi, recimo, u zatvorima, gde ne postoji mogućnosti heteroseksulanog erotskog zadovoljavanja. A nagon zahteva da bude zadovoljen. Dugo suzbijani nagon se nakuplja, i postoji potreba da na neki način bude ispražnjen. To se onda rešava ili masturbacijom ili situacionim homoseksulanim odnosima koji najčešće prestanu po izlasku iz okruženja. |
|
|
|
Poznati o zdravlju Sloboda Mićalović-Ćetković, glumica Uloga majke najdraža
Ivan Ivanović, voditelj Šaljivdžija bez pardona
...............
Zemljotres Strah jači od Rihtera
Lečenje biljem
Lekovi iz dvorišta
Gorko skida šećer
Šolja čaja iz raja
Holesterol Dobar ili loš - nije svejedno Muzikoterapija Bah spušta pritisak
Lekovi i namirnice Andol i beli luk u klinču
Bol u leđima Stepenice terapija
Tretmani kose Otrov u frizuri!
Mladi i droga Upoznajte društvo svoje dece
Superbrejn joga Smiri telo, ojačaj um
Za `Bilje&Zdravlje` govore
pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević, oftalmolog prof. dr Miroslava Medić-Zamaklar, endokrinolog prof.dr Petar Nastasić, psihijatar prim. dr Branko Sbutega, ortoped ass.dr Jasna Zidverc Trajković, neurolog dr Dušica Marković Žigić, psihijatar glumica Sloboda Mićalović Ćetković, Ivan Ivanović, tv voditelj
|