|
 |
|
Kad stomak ne vari život
|
Piše:B.Laćarak
Stres, koji u današnje vreme vreba iza svakog ćoška, loše utiče i na organe za varenje. Kako je najveći autoimuni sistem smešten u trbuhu, pod uticajem stresa, javljaju se i brojni gastrointestinalni problemi. Neko ima mučninu i pojačan nagon za povraćanjem, a mogu da se jave i problemi sa debelim crevom, kao što su nadutost, gasovi, poremećaj pražnjenja. Stručnjaci ističu da na sve konfliktne situacije, frustracije, i stresove reagujemo crevima. Oko 40 odsto pacijenata koji danas dolaze gastroeneterologu ima probleme izazvane posledicama stresa, odnosno zbog iritabilnog creva – kaže u razgovoru za “Bilje i zdravlje” pukovnik doc.dr Radoje Doder, načelnik Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu.
Naš sagovornik ističe da ovi podaci govore koliko smo zapravo izloženi raznim stresovima, ali i da na njih reagujemo probavnim traktom. Pravo rešenje je, kaže doktor, pronaći neki venil, kompenzacione mehanizme koji će ograničiti uticaj stresa na organe za varenje.
ISHRANA
- Osim sekiracijom, današnji čovek creva stresira i nepravilnom ishranom. Umesto 4-5 obroka dnevno, koliko zdravom organizmu treba, uglavnom zbog brojnih obaveza prezalogajimo nešto s nogu i po povratku kući još jednom, ali obilno. A creva rade neprestano i da bi normalno obaljala svoju funkciju, treba im redovno slati hranu. Kad radimo suprotno, kad ne jedemo redovno, a neko preskoči i po 12 sati, organizam mora da koristi rezerve iz jetre. Kad posle duge pauze, pregladneli, uzmemo više hrane nego što nam treba, višak se, u vidu masti i triglicerida, deponuje.
Treba obratiti pažnju i na pripremanje hrane. Da bi organizam maksimalno iskoristio ono hranljivo u namirnicama i odbacio štetne materije, najbolja je presna ili kuvana hrana. Pečena hrana i pržena na masti nije najbolji izbor – navodi dr Doder.
U ishrani danas nedostaju biljna vlakna (celuloza) koja su neophodna da bi organizam mogao lakše da vari hranu. Preporuka je da se češće uzimaju dodatna vlakna (ovsene ili pšenične pahuljice, mekinje, musli). Na ovo posebnu pažnju treba da obrate stariji, jer se uz vlakna hrana lakše kreće kroz creva. To podrazumeva i uzimanje dosta voća, na prvom mestu jabuka, i povrća (boranija, grašak, kupus).
LEKOVI
Dobro je poznato i da neki lekovi mogu da naprave štetu u digestivnom traktu. Lekari pre svega skreću pažnju na nekontrolisanu primenu nesteroidnih antiinflamatornih medikamenata, koji se uglavnom koriste zbog raznih bolova – migrenoznih, zglobova, menstrualnih, degenerativnog reaumatizma.
- Najbolje bi bilo da se ovi lekovi uzimaju u dogovoru sa lekarom koji će da preporuči lek sa najmanje neželjenih dejstava. Pacijentima koji su već imali komplikacije, kao što su čir, krvarenje i slično, neophodno je propisati i lekove za prevenciju. To znači da oni pola sata pre nego što popiju lek iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih preparata treba da popiju blokator protonske pumpe – preporučuje dr Doder.
- U našoj zemlji godišnje se zabeleži od tri do četiri hiljade krvarenja, koja su nastala kao posledica samovoljnog uzimanja nesteroidnih lekova, a od tog broja svaki deseti umre. To govori koliko je to ozbiljno. Da ne govorimo da od komplikacija koje ovi lekovi prave, mnogo više ljudi umire, nego od nekih bolesti. Pacijenti stariji od 60 godina moraju biti izuzetno oprezni kada koriste ove lekove, najbolje samo po preporuci lekara. Apsolutno ne smeju uzimati lekove po svojoj volji i kupovati ih u apoteci. To se odnosi i na one koji su već imali neko krvarenje u digestivnom traktu, a pogotovo ako uzimaju neku antikoagulantnu terapiju - skreće pažnju naš sagovornik.
ŠTA JAVLJA GORUŠICA
Među pouzdanim znacima da stomak ne radi dobro je gorušica. Ona je simptom, ali iza nje vreba bolest. Najčešće se javlja zbog nepravilne ishrane, koja izaziva povećano lučenje kiseline. Sadržaj iz želuca se vraća kao hlorovodonična kiselina, na koju sluznica jednjaka nije otporna, što osećamo kao gorušicu.
- Vremenom organizam pokušava da se adaptira, ljudi se postepeno naviknu na probleme sa varenjem, simptome najčešće zaboravljaju i zato često moramo da lečimo komplikacije bolesti, umesto da sprečimo njihov nastanak. Nažalost, ovo zanemarivanje bolesti može da završi adenokarcinomom. Dok je danas karcinom želuca u padu, karcinom kardije (gornjeg dela želuca) je u porastu. Zbog toga pacijentima starijim od 40 godina treba uraditi endoskopiju pa tek onda odrediti terapiju. Nije dovoljno na osnovu seroloških testova započeti lečenje. Mlađim pacijentima, principijelno, može se odmah dati terapija – poručuje dr Radoje Doder.
Prema njegovim rečima, najbolje je da se zbog problema sa gorušicom pacijenti prvo jave lekaru, a ne da uzimaju razne preparate, koji mogu da se kupe u apoteci, na svoju ruku.
- Od pre 10 godina savetuje se da se što manje koriste antacidi, jer je njihov efekat kratkotrajan. Posle nekoliko sati ublažavanja neprijatnih simptoma gorušice, kiselina se ponovo stvara i tu nema kraja. Najracionalnije je da se dva meseca uzimaju blokatori protonske pumpe, koji sprečavaju stvaranje kiseline. Mogu se i povremeno uzimati, kada pacijent zna da će više da jede i pije i to je takozvana tarapija po potrebi – ističe naš sagovornik.
ZNACI ZA UZBUNU
Svi poremaćaji varenja, problemi sa želucom, jednjakom ili dvanaestopalačnim crevom, kao i poremećaji koji nastaju u donjim delu trbuha, nadutost, gasovi, opstipacija...signal su da se neodložno obratite lekaru. On će utvrditi da li postoje alarmantni simptomi, kao što su anemija, gubitak na težini i proceniti da li je neophodno uraditi dodatno snimanje. Jer, ukoliko postoje alarmni simptomi, mora se tražiti njihov uzrok – navodi doktor Doder.
- Bolesti digestivnog trakta su u porastu i po učestalosti su odmah iza kardiovaskularnih oboljenja. Pogotovo tumori. Treba napomenuti da kolorektalni tumor može da se leči, ako se otkrije na vreme, dok na primer rak pankreasa nije takav. Kad god da se pacijent javi, uvek je kasno. Ali, jednim kolonoskopskim pregledom pacijent je zaštićen 10 godina od kolorektalnog karcinoma, jer njegova geneza toliko traje. Međutim, ako se pronađu polipi, kontrole su češće.
Kada je reč o ovom tumoru, on se 25 odsto direkto nasleđuje, 25 kombinacijom gena, a preostalih 50 odsto zavisi od ishrane. Kako bi se šanse obolevanja svele na minimum treba izbegavati masti, nitrite, konzerviranu hranu, a ishranu bazirati na svežim namirnicama, pre svega voću i povrću.
- To se najbolje vidi po Japancima koji iz domovine odlaze da žive u Ameriku. Dok se u Japanu mnogo češći karcinoma želuca, kad pređu na drugi način ishrane i oni, kao Amerikanci, češće oboljevaju od karcinoma debelog creva. Ključ svega je pravilna ishrana.
ČAŠICA NE ŠKODI
Alkohol u minimalnim količinama ne smeta zdravlju, čak je poželjan u manjim količinama, jer smanjuje anksioznost. Nijedan ankisolitik ne može tako da umiri. Najvažnije je znati granicu, – savetuje doc.dr Radoje Doder. - Kafa podstiče lučenje želudačne kiseline. Međutim, jedna do dve šoljice dnevno nisu opasne, a svako treba da odredi svoju granicu. |
|
|
|
Akademik Dragan Micić o gojaznosti
Samo tri zalogaja manje ..
Od raži i ječma, a nije pivo
Kvas krepi začas
Teta – tehnika
Spas iz podsvesti
Pedagogija
Naučite decu da uče
Hrana
Kad dunja zamiriše
Belo jača telo
Med prema bolesti
Slobodan Beštić
Profesor glume
student
homeopatije
Maja Ognjenović
Miloš i pobeda u srcu
Ljubav i strast
Žena je čuvar vatre
|
