|
|
Salep
|
|
Salep
|
Piše:Slađana Veljković Vruć salep nekad je bio neizostavna stavka u ponudi svih poslastičara na jugu Srbije, pa i šire. Bio je popularan kao koka kola. Sada, međutim, malo ko zna da kaže šta je to. Čak i oni koji su nekad probali ovo piće, imaju veoma maglovita sećanja kakvog je bio ukusa i mirisa. Ne znam kakvog je ukusa, nikad nisam probao. Pravio ga je još moj deda, ali kad sam ja preuzeo posao od oca, salep nije bio u ponudi – kažu nam u poslastičari „Koštana“ u Vranju, inače jedinoj u gradu. U Bujanovcu ima mnogo više poslastičara, ali ni u njima se ne pravi salep. -Što da pravim kad niko neće da pije. Doduše, mnogi i ne znaju šta je to – tvrde u bujanovačkoj poslastičari „Korab“. Zato se Isa Sarda živo seća i ukusa i mirisa salepa. Isa, doduše, sada umesto poslastičare ima buregdžijsku radnju, ali odlično pamti dane kad se u porodičnoj poslastičari kuvao salep. - Salep je biljka, slična zumbulu, ima i takve ljubičaste cvetiće. Mi Goranci zovemo je kukajčinec. Ona spada u lekovite biljke i bere se u proleće, negde u maju – počinje Isa priču o salepu. Za napitak se koristi, kaže Isa, koren salepa koji se dobro osuši, a onda sitno samelje u mlinu, sličnom onom za biber. Tako spremljeno brašno od salepa se potom kuva u vodi. - Na litar vode stavi se kašika mlevenog salepa. Kuvanjem tečnost počinje da se zgušnjava i kuva se do željene gustine. Ima slatkast miris, veoma prijatan, a može da se doda još šećera ili cimet, ko voli – diktira Isa recept za čitaoce „Bilja i zdravlja“. - Salep može da se kuva i u mleku. Postupak je potpuno isti kao sa vodom, ali je ukus nekako puniji, jer mleko. Poslednji put je ovaj vrsni majstor testa i poslastica salep napravio pre 15 godina. Sad ga pravi samo za svoju dušu, tek da se podseti lepih dana detinjstva u Dragašu, na Gori. Naš sagovornik kaže da salepa oko Bujanovačkog jezera, pošto ova biljka voli vlažna mesta. Ali, niko to ne bere, tako da u Srbiji ne možete da kupite prah salepa. Uvozi se iz Turske i kilogram košta 300 evra . Nije ni čudo što je tako skup, jer je za kilogram brašna potrebno ubrati hiljadu strukova salepa. Na žalost, nestručno branje dovelo je do toga da ga sve manje ima u prirodi. Jer, iako se koristi samo koren i to tako što se izvadi cela biljka i odvoje samo sitne gomoljice (ne veće od klikera) a onda salep ponovo vrati u zemlju, beračima je mnogo lakše da pokupe celu biljku. I šteta što je salep otišao u zaborav. Jer, ovaj topli napitak odličan je lek za stomačne tegobe, a rešava i komplikovane slučajeve poput čira. Redovnim ispijanjem salepa sluzokoža probavnog trakta oblaže se zaštitnim slojem, dalja oštećenja su sprečena, a oštećena mesta se ubrzano oporavljaju.
Zanimljiv prevod Reč salep je arapskog porekla i u bukvalnom prevodu znači „lisičiji testisi“, jer krtola biljke podseća na polne organe ove životinje. Zbog toga mu neki, osim lekovitog, pripisuju i afrodizijačko svojstvo. Salep je višegodišnja biljka iz porodice orhideja koja raste na livadama, pašnjacima i po šumama. Dostiže visinu do 50 centimetara. |
|
|
|
|