|
 |
|
Reuma ne bira godine
|
Bol u donjem delu leđa, tačnije u krsno slabinskom delu kičme, predstavlja jednu od najčešćih zdravstvenih tegoba. Jer, ono što stručnjaci nazivaju lumbalnim sindromom osetilo je bar jednom u životu oko 80% ljudi. Ako se bol oseti u predelu kičme reč je o lumbagu ili lumbalgiji a u slučaju kada se širi duž nogu reč je o išijasu. Procenjuje se da čak 30 odsto svih pacijenata koji posećuju fizijatrijske ambulante dolazi zbog problema sa na išijasom.
UZROK
Bol u leđima najčešće se javlja u periodu između 30-te i 50-te godine. Pogađa i muškarce i žene, mada neka istraživanja pokazuju da su češće na meti pripadnici jačeg pola. Verovatno zbog toga što obavljaju teže fizičke poslove. Javlja se uglavnom kod onih koji podižu teret, savijaju, uvijaju trup ili su izloženi vibracijama. Od ovog bola pate i sportisti koji intenzivno treniraju, ali i fizički neaktivni.
Lumbalni sindroma može neposredno da prouzrokuje podizanje teškog predmeta ili neki nagli pokret koji dovodi do pomeranja diskusa (mekanog amortizera između pršljenova). Pomereni diskus izaziva pritisak na nerv koji izlazi iz kičmenog kanala i oseća se jak bol u leđima koji može da se širi i duž noge.
Uporedo sa bolom javlja se i grč mišića pored zahvaćenog dela kičme što dovodi do krivljenja bolesnika prema napred ili u stranu. Može da se javi i utrnulost, slabost i oduzetost noge ili stopala, u ozbiljnijim slučajevima i gubitka osećaja dodira na unutrašnjim strani butina, genitalnoj i analnoj regiji što može da dovede i do nemogućnosti kontrole mokrenja i stolice. Ovakvo stanje zahteva hitan pregled neurohirurga.
Bol u leđima može da nastane i postepeno, da vremenom jača i tada ovo stanje nazivamo hroničnim lumbalnim sindromom. Nastaje kao posledica degenerativnih promena u predelu lumbalne (slabinske) kičme i podrazumeva starenje zglobne hrskavice i stvaranje koštanih kljunova na kičmenim pršljenovima (spondiloza). Te promene pritiskaju nerv koji se nalazi u njihovoj blizini, što dovodi do nastanka lumbalnog sindroma sa svim pratećim tegobama.
DIJAGNOZA
Iz razgovora sa bolesnikom koji se žali na bolove u lumbalnom delu kičme, najčešće posle naprezanja, lekar može da utvrdi da se radi o lumbalnom sindromu. Bol se najčešće javlja u istom predelu i širi ka zglobu kuka, niz potkolenicu i list noge sve do prstiju. Jače bolove izazivaju pokreti i naprezanje (kašalj, kijanje, smeh). U tim slučajevima, uz detaljnu anamnezu, neophodno je da se uradi i klinički pregled.
Mesto na kičmenom stubu na kojem je uzrok lumbalog sindroma može precizno da se odredi rendgenskim snimkom, na skeneru ili magnetnoj rezonanci, a u nekim slučajevima koriste se i dijagnostičke metode kojima se meri brzina spovođenja impulsa kroz nerve. Zanimljivo je da u oko 85% slučajeva uzrok bola u leđima ostaje nepoznat i posle kompletne dijagnostike.
LEČENJE
U lečenju lumbalnog sindroma koriste se različiti lekovi koji smanjuju i potpuno odagnaju bol, a poseban značaj imaju metode fizikalne medicine. Pacijentima sa lumbalnim sindromom ne preporučuje se mirovanje, dok metod u narodu poznat kao "nameštanje kičme" može da se primeni samo u posebnim slučajevima (posle detaljne dijagnostike)i da to uradi stručnjak. Ponekad je neophodna i hirurška intervencija da se oslobodi pritisnut nerv.
PROGNOZA
Pored toga što predstavlja veliki problem za bolesnika, lumbalni sindrom je značajan i sa socio-ekonomskog aspekta jer iziskuje često odsustvo sa posla, u nekim slučajevima prouzrokuje trajnu radnu nesposobnost, a troškovi lečenja su visoki.
Uz odgovarajuće lečenje prognoza lumbalnog sindroma je dobra jer se bolovi povlače relativno brzo ali mogu da se ponove. Zbog toga je neophodno da se bolesnici pridržavaju saveta lekara da se spreče bolne epizode.
SAVET
Išijas "steže" leti, kada je, zbog vrućine, svakome u svojoj koži tesno i samo razmišlja kako najbrže da se rashladi. Dobar okidač su klima-uređaji, hladni tuševi, kratke i vlažne majce, promaja, a u nekim slučajevima čak i blagi povetarac. Povoljan mesec za išijas je i oktobar, kada tek počinju hladnoće, a mnogi, pod utiscima leta, zaboravljaju da se adekvatno "ušuškaju". Obnažena mesta su, upozoravaju stručnjaci, idealna za iznenadni napad išijasa.
Kod sportista, ako padnu na zadnjicu, može da dođe do mehaničkih povreda slabinske kičme a kod najmlađih povrede slabinske kičme se javljaju posle težih padova na leđa ili zadnjicu sa rolera, bicikla, motora ili skejtbordova. Posle ovakvih povreda najvažnije je da se odmah potraži pomoć lekara. U svakom slučaju treba se čuvajti padova, naglih pokreta, podizanja tereta kad telo nije za to pripremljeno ili dobro razgibano i zagrejano.
NIŠTA NA SVOJU RUKU
Pacijenti koji imaju problema sa bolovima u leđima trebalo bi da se obrate lekaru i da to ne rade na svoju ruku. Kod povreda kičme, posle pada, neophodno je da se potraži pomoć ortopeda.
U slučaju degenerativnih promena na kičmi ili išijasa izazvanog naglim podizanjem tereta mirovanje se ne savetuje. Pored toga neophodan je oprez ako se menjaju lekovi protiv bolova jer mogu da izazovu niz neželjenih efekata.
SAVET PLUS
Rezerva
Taksistima, teniserima i rekreativcima stručnjaci savetuju da uvek u torbi nose i rezervnu majicu ili košulju. Kad se jedna natopi znojem trebalo bi da se promeni. |
|
|
|
U ovom broju:
BILJE
Organska poljoprivreda
Bela rada plaši gusenicu...
Biljem protiv holsterola
Kućna topionica masnoća...
Mala škola makrobiotike
Praznična trpeza...
Čarolije iz biljne apoteke
Kad organizam "zariba"...
ZDRAVLJE
Bol u leđima
Reuma ne bira godine...
Emotivni razvoj
Ljubav se uči u pelenama...
Doktorske greške
Više prava nego zdravlja...
Ušni implant
Čuda se ipak događaju...
|