|
 |
|
Ručak sa besplatne pijace
|
Piše:M. Vasiljević
Priroda je puna lekovitih, ali i jestivih "travki". Umete li da ih prepoznate i da od njih napravite ukusan obrok? Neke od mnogobrojnih jestivih samoniklih biljaka prikazali smo vam u prošlom broju. Zahvaljujući Radenku Laziću iz Društva za ishranu iz prirode "Sremuš", u nastavku otkrivamo i šta može da se iskoristi kao ukusna mirisna poslastica, čiji koren se stavlja u turšiju, koja gljiva, i to lekovita, raste tokom cele godine – na drvetu...
BELA RADA
Listovi ovog cveta koji kao tepih prekriva polja izuzetno su hranljivi i ukusni kad se pripreme kao salata. Dovoljno je nabrati nekoliko listova i začiniti solju, sirćetom i uljem.
MATIČNJAK
Šaka listova ovog mirišljavog bilja koje raste kraj šumskih puteva izuzetan je začin koji može da se iskoristi u smesi za palačinke. Listovi se samelju i dodaju smesi, a zatim se peku ukusne, mirišljave i neobično zelene palačinke.
ČIČAK
Mladi listovi, ali i cela biljka su jestivi. Ipak, za ishranu je najzanimljiviji koren koji se stavlja u – turšiju! Pošto se oljušti, koren može da se jede svež, kuvan ili pečen (kao krompirići). A, samleven koren može da posluži kao dodatak brašnu.
"ŠIZOFILUM KOMUNE"
Ova najrasprostranjenija gljiva na planeti “raste” na drveću svih 12 meseci. Najčešće se može videti na bukovom drvetu posle seče stabala. Sveža nije jestiva, već se od nje priprema lekovit napitak na sledeći način: uveče se gljiva potopi u čistu vodu, a ujutru se ta voda pije tako što se zasladi s medom. Lekovita svojstva pokazala je u jačanju imuniteta.
MIŠJAKINJA
Zbog lista koji podseća na mišje uvo dobila je ovaj naziv, a raste tokom cele godine, pa se čak može naći i ispod snega u zimskim mesecima. Cela biljka je jestiva, ali je zbog žilavih “končića” koji se nalaze u stabljici treba seći na manje delove kako bi se lakše sažvakala.
MIRISNA LAZARKINJA
Osim što je jestiva (ali se ne preporučuje u većim količinama ) mirisna lazarkinja je i lekovita, jer ima u sebi kumarina koji bistri mokraću i deluje antiseptično. Zbog fine arome, koristi se za aromatizaciju vina.
ZELJE
Lišće livadskog ili poljskog zelja može se koristiti kuvano kao povrće samo dok je potpuno mlado. Čim ostari postaje oporo i gorko. Ali, to mlado prolećno lišće uzeto u većoj količini može da izazove i slabija trovanja, jer sadrži kiseli kalijum oksalat. Ova vrlo korisna zelena hrana bogata je vitaminom C, karetonoidima, gvožđem.
VREDNOSTI
Sveže ubrane samonikle biljke bogatije su hranljivim sastojcima od kultivisanih. Mladi listovi sremuša sadrže od 20-50 mg C vitamina i vitamina A i B, mangana, magnezijuma, gvožđa. Kiselica sadrži 40-80 mg C vitamina, gvožđe i karotenoide, a sveža kopriva od 70-140 mg C vitamina, karotina, hlorofila, gvožđa, mangana, natrijuma, kalijuma, kalcijuma. Komorač je bogat eteričnim uljima, a neki plodovi poput žira i kestena imaju visoku energetsku vrednost.
SAVETI
Nadzemni deo mladog bilja može da se koristi sveže, za salate, a malo starije biljke treba najpre obariti ili skuvati, pa onda jesti. Sveže ubrano bilje se osim za salate, može koristiti za spremanje testa (tortelina, raviola), pripremu variva, krem čorbi, aromatičnih namaza. Neki pupoljci i plodovi koriste se za pripremu džemova, pekmeza, čajeva ili kao začini za jela, peciva, kolače, slane i slatke soseve. Neke biljke, trave i plodovi s dosta šećera prerađuju se i u rakiju ili travaricu.
Samoniklo bilje se može pripremati s dodatkom maslinovog ulja, bibera, soli, belog luka, ali i sa jajima, sirom, testeninom, krompirom, šunkom, slaninom, mesom, ribom. Za jelo se najčešće koriste komorač, slez, kopriva, maslačak, divlja blitva i kostriš.
PRAVILA
Kad se sakuplja i koristi samoniklo bilje trebalo bi da se vodi računa o osnovnim pravilima:
* Kada se upotrebljavaju listovi, pupoljci, delovi stabljika treba uvek brati što mlađe i sočnije delove (naročito kada se ovi delovi sakupljaju za salatu). Stariji i manje sočni delovi imaju više nesvarljive celuloze, manje korisnih sastojaka i često su gorki.
* Uvek su sočniji, svarljiviji i hranljiviji delovi onih biljaka koje su rasle i razvile se u hladu, od onih koje su rasle stalno na suncu.
* Kad god je moguće, delove zelene biljke treba brati ujutru, dok je još sveže.
* Ako se sakupljaju nadzemni delovi trebalo bi uvek da se beru samo sveži, zeleni, zdravi listovi i izdanci.
ZAČINSKO BILJE
Zamena za biber: koren i podanak kopitnjaka (sirov i neosušen može da bude škodljiv zbog čega ga ne treba koristiti u većim količinama; osušen i skuvan je neškodljiv).
Zamena za beli luk: lučac, sibirski luk, listovi i lukovica sremuša, zmijin luk.
Zamena za crni luk: lukovica sremuša, okrugli divlji luk.
Zamena za zelen: listovi i koren mačje šape, sedmolist.
Zamena za karanfilić: koren zečje stope.
Zamena za cimet: suvi tucani podanak idjirota.
Aromatične začinske biljke specifičnog ukusa za pečenja: majkina dušica, bobice kleke i smreke. |
|
|
|
U ovom broju:
Mima Karadžić, glumac, uvek veseo i pomalo zaljubljen
Medunika pegla kožu
Recepti travara Verka Jankovića: lekovi sa livade i iz bašte
Kako da pripremite kožu za sunčanje
Šiacu pritisak da umine bol
Odaberite pravu igračku za bebu?
Agresivnost tinejdžera - bumerang koji vreba
Kako da izaberete najbolji slušni aparat
|
