|
 |
|
Da srčani mišić ne pati
|
Piše: B. Laćarak
Koronarna bolest je jedna od najčešćih bolesti današnjice. Javlja se zbog promena unutar koronarnih arterija, koje imaju zadatak da "hrane" srčani mišić. Glavni krivac za ove promene je ateroskeroza. Manifestuje se nakupljanjem masnih naslaga u unutrašnjosti krvog suda stvarajući masne ploče. Kada ove masne ploče smanje unutrašnjost arterije za više od 70 odsto, delovi tkiva ispod suženja trpe zbog nedostatka kiseonika i drugih hranljivih materija i tada se javljaju tegobe.
Postoje tri načina lečenja suženja koronarnih arterija: lekovima, operacijom (baj-pas) ili ugradnjom koronarnog stenta.
- Ugradnja koronarnog stenta radi se u sali za kateterizaciju, pod rendgenom, gde uz ubrizgavanja kontrasta jasno vidimo koronarne arterije – objašnjava doc.dr Branko Beleslin, zamenik direktora Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije. - Anestezija je lokalna i daje se u preponskom predelu gde prolazi butna (femoralna) arterija. Intervencija može da se izvodi i u predelu podlaktice, kroz radijalnu arteriju, takođe samo u lokalnoj anesteziji. Ovde praktično i nema reza, samo ubod igle, koji se minimalno proširi za prolaz katetera, najčešće do 2mm.
METALNA PROTEZA
Kada se kateter dovede do mesta suženja na jednoj od tri glavne koronarne arterije, kroz unutrašnjost katetera se uvodi koronarna žica. Kroz nju se dalje uvodi minijaturni balon, koji ima ulogu da razbije masne ploče, da ih sabije uz zid arterije i na taj način napravi mesto za stent. U ovako pripremljeni krvni sud se ubacuje metalna proteza slična federu hemijske olovke, odnosno stent.
- Stentovi su napravljeni od metala ili legura, i imaju izgled metalne cilindične mrežice različitih dužina (obično od 10 do 30mm) i širina (obično od 2 do 4,5-5mm). Pored ovih metalnih postoje i stentovi napravljeni od istog materijala koji su dodatno obloženi lekovima. Kroz praksu se pokazalo da se primenom obloženih stentova ređe javljaju potrebe za ponovnom intervencijom.
KRATKA PROCEDURA
Dijagnostičke procedure traju u proseku 15-30 minuta, a terapijske, sa stavljanjem stenta, obično od 30-60 minuta. Složenije procedure, kada se stavlja nekoliko stentova, mogu da traju i duže od dva sata. Pacijent se nakon 24 sata pušta kući. Pacijentima sa akutnim infarktom miokarda, bolničko lečenje se produžava još nekoliko dana posle intervencije. Kontrole kod nadležnog lekara se preporučuju najmanje dva puta u toku prve 2 godine.
- Posle ugradnje stenta u koronarne arterije, pacijent mora redovno da uzima dvojnu antiagregacionu terapiju nekoliko meseci do godinu dana, nekada i duže, u zavisnosti od stenta koji je ugrađen. Ova terapija je izuzetno značajna, s obzirom da je jedna od komplikacija pojava tromboze na mestu ugradnje koja se može javiti i prvog dana, prve nedelje, ali i posle mesec dana. Svako samovoljno prekidanje dvojne antiagregacione terapije, bez konsulatcije sa kardiologom, može dovesti do pojave tromboze stenta.
PROMENA NAVIKA
Pored ove terapije pacijentima se preporučuje i promena načina života - prestanak pušenja, pravilna ishrana, smanjenje telesne težine i redovna fizička aktivnost. Pacijenti koji imaju povišene masnoće ili šećernu bolest moraju udvostručiti napore da ih održavaju u dozvoljenim granicama. I lečenje povišenog krvnog pritiska je veoma značajno.
- Kvalitet ishrane je izuzetno značajan za ove pacijente. Takozvani, mediteranski način ishrane koji podrazumeva više ribe, voća i povrća je primer pravilne ishrane. Naša tradicionalna i uobičajna kuhinja je sigurno ukusnija, ali na duže staze, štetna za kardiovaskularni sistem.
STATISTIKA
Koronarni stentovi se ugrađuju od druge polovine 80-ih godina prošlog veka, a do punog zamaha ove metode i ugradnje stentova sa otpuštanjem leka došlo je tokom prethodne dekade, kada ova metoda značajno prevazilazi broj kardiohirurških intervencija. U Srbiji je tokom prošle godine u devet velikih centara ukupno ugrađeno oko 9.200 stentova. Najviše je urađeno u Klinici za kardiologiju Kliničkog centra Srbije, Institutu za kardiovasularne bolesti Dedinje i Institutu za kardiovaskularne bolesti Sremska Kamenica.
UČESTALOST
Koronarna bolest je češća kod muškaraca, ali samo dok traje generativni period kod žena. Posle menopauze učestalost koronarne bolesti je slična kod oba pola. Srećom, ova bolest se ne javlja u dečjem dobu.
FAKTORI RIZIKA
Faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti su pušenje, povišen krvni pritisak, masnoće, šećerna bolest i nasleđe. Na prva 4 možemo da utičemo, na neke potpuno, a na druge sa adekvatnom i optimalnom terapijom. Pacijenti koji u svojoj porodici imaju osobe sa koronarnom bolešću (posebno rano manifestovanom) moraju od dečjeg doba pažljivo da paze i kontrolišu sve navedene faktore rizika.
MATIČNE ĆELIJE
Oblasti u koje se ulaže mnogo znanja i sredstava i od kojih se očekuje veliki pomak ove medicinske grane su: regenerativna kardiologija sa implantacijom matičnih ćelija u lečenju bolesnika sa koronarnom bolešću, ali i sračnom slabošću, i razvoj koronarnih stentova od materijala koji će se posle par meseci razložiti. Međutim, još nije pronađen lek za otklanjanje ateroskleroze, koji bi značajno smanjio broj koronarnih bolesti.
SIGNALI
Bol u grudima pri nekom fizičkom naporu koji prestaje kada se sa radom stane obično je prvi simptom koronarne bolesti. Upozorava da srčani mišič ne dobija dovoljno krvi kroz suženu ili zapušenu koronarnu arteriju. Bol u grudima, obično sredogrudju, koji može da se širi prema ramenu, vratu, vilici, praćeno preznojavanjem, malaksalošću, ponekad mukom i povraćenjem, i koji traje više od dvadesetak minuta već sugeriše na infarkt miokarda. |
|
|
|
U ovom broju:
Mima Karadžić, glumac, uvek veseo i pomalo zaljubljen
Medunika pegla kožu
Recepti travara Verka Jankovića: lekovi sa livade i iz bašte
Kako da pripremite kožu za sunčanje
Šiacu pritisak da umine bol
Odaberite pravu igračku za bebu?
Agresivnost tinejdžera - bumerang koji vreba
Kako da izaberete najbolji slušni aparat
|
