|
|
Spas za umorno srce
|
|
Dr Miodrag Perić
|
Piše:B.Laćarak Srčani zalisci (valvule), kad se otvore ili zatvore, regulišu smer protoka krvi kroz srce i sprečavaju vraćanje krvi u neželjenom smeru. Vremenom njihova funkcija može da oslabi zbog oštećenja, teže se otvaraju (stenoza), pa srce mora sa više snage da ispumpava krv. Ili, ako se ne zatvaraju do kraja (insuficijencija), krv se vraća u neželjenom pravcu pa se srce bori da ispumpa veću količinu krvi. I u jednom i u drugom slučaju, "kvar" mora da se otkloni, a jedan od načina za to je operacija srčanih zalistaka. Godišnje se u Srbiju uradi oko 1.500 operacija na srčanim zaliscima. Kako se rade, koliko traju, od čega su veštački zalisci? Na ova i druga pitanja odgovore smo potražili od docenta dr Miodraga Perića, kardiohirurga u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" u Beogradu.
* Kada je neophodno da se uradi operacija srčanih zalistaka? - Čim pacijent oseti tegobe – otežano diše, zamara se i poremeti mu se srčani ritam - trebalo bi da se javi lekaru, koji da ga uputiti na dalje konsultacije sa kardiologom. Pregledom i drugim dijagnostičkim metodama kardiolog će da proveri rad svakog srčanog zaliska i, ako je potrebno, da preporuči operaciju.
* Koja dijagnostika prethodi? - Najčešće je sasvim dovoljna ehokardiografija, odnosno pregled srca ultrazvukom, a u ređim slučajevima neophodna je i kateterizacija, skener...
* Zbog čega dolazi do slabljenja srčanih zalistaka? Da li postoje neki okidači za to (visok šećer, holesterol, pušenje, alkohol...)? - Najveći broj bolesnika ima degenerativno oboljenje jednog od zalistaka, koje se javlja kao posledica starenja. Čest uzrok bolesti je i reumatsko oboljenje zaliska nastalo još u detinjstvu, a promene na zalisku mogu da se jave i kao posledica pridruženog oboljenja krvnih sudova srca - koronarna bolest, ili popularno angina pektoris.
* Koliko genetski faktor ima udela u nastanku bolesti? - Izuzetno retko može da bude značajan u nastanku oboljenja zaliska.
* Kojih tipova srčanih zalistaka ima? - Na srcu postoje četiri zaliska, a najčešće oboljevaju aortni i mitralni, mnogo ređe trikuspidni, a izuzetno retko plućni zalistak. A, kada je reč o veštačkim ima veliki broj različitih tipova. Mehanički zalisci su napravljeni uglavnom od plemenitih metala, tkivni ili biološki zalisci od telećeg perikarda, svinjskih ili konjskih zalistaka i homograft, koji je ljudskog porekla (od umrlih).
* Da li veštački zalisci moraju da se menjaju posle izvesnog perioda i zašto? - Mehanički zalisci su testirani da traju izuzetno dugo i menjaju se isključivo ako dođe do infekcije ili druge vrste oštećenja (što je izuzetno retko). Biološke (životinjske), kao i ljudske valvule imaju ograničen vek trajanja. Najčešće oko 15 godina i tada moraju da se menjaju.
* Da li se posle operacije moraju da se piju lekovi i koliko dugo? - Kada se ugrade biološki i ljudski zalisci potrebno je da pacijent koristi lekove protiv zgrušavanja krvi naredna tri meseca. Mehanički zalisci zahtevaju doživotno uzimanje ovih lekova.
* Koliko traje i kako se izvodi operacija zamene srčanih zalistaka? - Operacije najčešće traju 3-4 sata, ali zavisi od slučaja do slučaja. U najvećem broju slučajeva neophodno je otvaranje grudnog koša, upotrebljava se vantelesni krvotok i srce se zaustavlja da bi kardiohirurg mogao da priđe mestu gde se oboleli zalistak nalazi.
* Koliko često pacijenti posle operacije moraju da dolaze na kontrolu? - Tokom prve godine dana dovoljna je prva mesečna kontrola, a potom na 6 i 12 meseci. U nekim slučajevima se kontrole zakazuju čak i ređe.
* Da li su brojniji pacijenti muškarci ili žene? - Zamena aortne valvule češće se radi muškarcima, a mitralne ženama. Sve više je bolesnika koji se operišu u sedmoj ili osmojoj deceniji i oni danas čine većinu bolesnika koji se podvrgavaju ovoj operaciji.
* Da li postoje neke nove intervencije koje se koriste za lečenje problema sa srčanim zaliscima? - U poslednje vreme sve češće se u nekim izuzetnim slučajevima zamena aortne valvule radi kroz krvne sudove, bez otvaranja grudnog koša. Ovaj način je, za sada, rezervisan samo za bolesnike kod kojih postoji izuzetno visok i neprihvatljiv rizik od standardne procedure.
* Da li operisani mogu da obavljaju sve delatnosti ili postoje neka ograničenja? - Nema značajnih ograničenja, osim za delatnosti koje zahtevaju izuzetan fizički napor.
* Da li moraju da se pridržavaju nekih posebnih režima ishrane? - Osim upozorenja da ne upotrebljavaju veće količine soli, ne postoje posebne restrikcije kada je reč o ishrani. Neophodan je oprez kada se koriste namirnice koje remete metabolizam lekova protiv zgrušavanja krvi ali sve te savete pacijenti na vreme dobiju od lekara.
* Da li mogu da se bave fizičkim aktivnostima? - Najveći broj operisanih može posle operacije da se vrati normalnim fizičkim aktivnostima. Uslov je da su operisani na vreme, pre nego što je značajnije oštećen srčani mišić.
* Kada je neodložno da se pacijent javi lekaru zbog srčanih tegoba? - Ako oseti česte i uporne poremećaje u radu srca (srčane aritmije), manju toleranciju na fizički napor, brzo se zamara, boli ga u grudima i ima kratkotrajne poremećaje svesti. Ovo može da bude znak već uznapredovalog oštećenja srčanog zaliska. |
|
|
|
Fitoterapija/Ženske tegobe Spasonosne biljne mešavine
Lečenje biljem/Stomačni problemi Izbegnite zamke zeleniša
Na čaju sa.../Nedeljko Todorović, meteorolog Trkač s vremenom
Ekologija/Kako urediti vrt? Zelena oaza za opuštanje i uživanje
Ishrana u prirodi Jestivo samoniklo bilje
Aromaterapija/Nega ruku Nežne kao latice ruže
Lepota Nega zrele kože
Dijeta Kako do idealne težine
Astma kod najmlađih Odrastanje uz pumpicu
Pedijatrija Male i velike boginje
Ginekologija/ Endometrioza Operacija rešava problem
Kardiohirurgija Operacija srčanih zalistaka
Zdravlje Dijabetes i kardiovaskularne bolesti
Problemi tinejdžera Školski uspeh ogledalo krize
Psihologija Ljubav ne zna za granice
|