|
 |
|
Odrastanje uz pumpicu
|
Piše:T. Marković
Neka oboljenja su poslednjih decenija toliko učestala da ih s pravom nazivaju bolestima savremenog doba. Jedno od njih je astma, koja je među najmlađima toliko prisutna da se smatra najčešćom hroničnom bolešću dece.Astma je oboljenje disajnih puteva, bronhija i bronhiola, koji postaju suženi, upaljeni, puni sekreta. Karakterišu je napadi kašlja, “sviranje”, “zviždanje”, ubrzano i otežano disanje, stezanje u grudima i nedostatak vazduha. Između napada bolesnik se obično oseća sasvim dobro. Kod dece su disajni putevi manji, pa simptomi bolesti mogu da budu izraženiji i teži.
- Iako precizna statistika o broju obolelih kod nas ne postoji, u svetu je poslednjih 20 godina astma dostigla razmere epidemije - kaže dr Vesna Veković, specijalista pedijatrije. – Astma se javlja podjednako i kod dece u selu i gradu, nešto češća kod dečaka. Za ovu bolest je specifično da ima promenljiv tok i intenzitet. Simptomi mogu da se jave još kod odojčeta, pa da se, kako dete raste, izgube, ali je velika verovatnoća da će u nekom periodu života da se ponovo manifestuju.
UTICAJ NASLEĐA
U nastanku astme genetsko nasleđe i spoljašnji faktori deluju zajedno. Češće se javlja kod mališana koji imaju jednog (do 30%), ili oba roditelja (do 70%) sa astmom, a manje od 6% šansi postoji ako porodica nije genetski opterećena. Šansa za razvoj oboljenja povećava se ako u porodici neko ima ekcem, polensku kijavicu, alergijski rhinitis. Na predispoziciju se nadovezuje i dejstvo spoljašnjih faktora.
- Većina mališana ima takozvani mešani tip astme, što znači da dete se alergijskom astmom može da ima simptome bolesti i kada dobije virusnu respiratornu infekciju – objašnjava dr Veković. - Studije pokazuju da polovina obolelh za razlog napada ima alergijske okidače, druga polovina nealergijske, s tim da su alergijski češći kod dece. Nekada međutim izgleda da se napad astme desio bez ikakvog razloga.
Prema rečima naše sagovornice odojčad je nešto osetljivija na alergene iz hrane, često imaju ekcem, a alergija na hranu može ponekad da se manifestuje simptomom sviranja u grudima. Zato se kod beba iz porodica gde roditelji, braća ili sestre imaju astmu, alergijski rhinitis, ili ekceme, preporučuje isključivo dojenje u prvih šest meseci, a zatim uz dohranu do godinu dana. Kravlje mleko se ne daje pre prvog rođendana, namirnice se uvode po planu, a do druge godine savetuje se izbegavanja hrane poznate po izazivanju alergija.
TEŠKO DO DIJAGNOZE
- Kod odojčeta sa predispozicijom, česte respiratorne infekcije mogu da dovedu do oštećenja disajnih puteva i to u kasnijem uzrastu, uz kontakt sa alergenima, ili zagađivačima iz spoljašnje sredine, može da se odrazi na pojavu simptoma astme – objašnjava dr Veković. – Inače kako dete raste hrana postaje sve manje značajna kao uzrok javljanja simptoma astme, jer ustupa mesto alergenima koji se udišu. Alergije koje mališan razvije od četvrte godine, otprilike i ostaju prisutne tokom života.
Dijagnoza astme se često teško postavlja kod mlađe dece. Postoje i druge bolesti, poput cistične fibroze, pneumonija, bronhitisa, laringitisa, respiratornih infekcija, a one mogu da imaju neke, ili veliki broj istih simptoma kao astma. Odojčad može da ima po neku epizodu sviranja u grudima, a da uopšte ne razvije simptome astme. Otkrivanje bolesti u školskom uzrastu takođe može da bude problem, jer tada astma može da se javi zajedno sa drugim alergijskim oboljenjima.
- Za uzrast do šest godina uz fizikalni pregled je veoma značajna i detaljna anamneza porodice, da li ima neko astmu, ili alergijske bolesti, a kod deteta koliko se često javljaju simptom, koliko dugo traju, kakvi su i kada i gde se javljaju – objašnjava naša sagovornica. - Bitno je i da li se i koliko mališan često prehladi, koliko su prehlade teške, kako je odreagovao na terapiju... Po potrebi se rade alergijske kožne alergijske probe, rendgen pluća i vrednost antitela imunoglubulina E ( IgE ). Kod starijih od šest godina već može da uradi i spirometrija, merenje koje najbolje pokazuje stanje disajnih puteva kao i merenje NO, azotmoniksida, u izdahnutom vazduhu...
PREVENTIVA I LEKOVI
Po rečima dr Veković, brojna istraživanja su pokazala da rani tretman može da spreči dalji razvoj i kontrolu simptoma astme i alergija. Dokazano je i da pacijenti sa boljom kontrolom mogu da utiču na smanjenje simptoma i pogoršanja bolesti. To recimo znači da će rana dijagnoza i odgovarajuća terapija da omoguće da mali astmatičari prebole običnu prehaldu kao i njihovi vršnjaci bez astme.
- Lekovi kod astme se dele na dve grupe. Prva su oni koji se daji da bi se simptomi trenutno ublažili i prestali, a druga su medikamenti koji služe za prevenciju, da se simptomi ne bi javljali, ili ako se jave da to bude ređe i u blažem obliku – objašnjava naša sagovornica. - Odojčad i deca koriste iste lekove kao i odrasli, samo u manjim dozama i uz odgovarajuću primenu.
Inhalatorna primena leka je kod najmlađih poželjna zbog brzog dejstva leka i manje neželjenih dejstava. Inhalator – nebulajzer pogodan je za odojčad i mlađu decu, mada se u početku oni često opiru zbog buke i maske. Kod nešto starijih lek može da se da preko inhalatora –pumpice, koji uz pomoć komore omogućavaju detetu da u nekoliko udaha udahne lek iz komore.
- Ako je detetu postavljena dijagnoza astme, najvaznije je da roditelji nauče kako da se ponašaju kada se jave simptomi, šta su u njegovom slučaju okidači, šta je to što mu smeta – naglašava dr Veković. – Važno je da se shvati i savlada kako da se utiče na okolinu, kako se upotrebljavaju lekovi, kako astma ne bi kontrolisala ni dete, ni celu porodicu.
“OKIDAČI”
Astmatični napad mogu da izazovu: alergeni ( poleni, kućna prašina, grinje, perut zivotinja ), iritanti ( dim cigareta, hemikalije, jaki mirisi, zagađivači vazduha ). Okidač mogu da budu i promena vremena, hladan vazduh, promena vlažnosti, virusne respiratorne infekcije, napor, fizička aktivnost, lekovi, hrana, stres, jake emocije ( smeh/plač )...
ASTMA I SPORT
Napor izazvan fizičkom aktivnošću takođe može da bude okidač za astmačini napad. Međutim pojava simptoma astme pri izlaganju naporu češće je pokazatelj loše regulacije bolesti, nego znak da dete ne sme da se bavi fizičkom aktivnošću. Mnogi vrhuunski sportisti, osvajači olimpijskih medalja, su astmatičari. Sport deci koja boluju od astme pomaže kod razvoja disajne i kardiovaskularne funkcionalne sposobnosti, povećanja sposobnosti izlaganju naporu, povećanje kapaciteta i efikasnosti imunog sistema, smanjenje kilaže i stresa. A to znači sve ređe pogoršanje bolesti i bolji kvalitet života.
Prilikom bavljenja sportom važno je da se za to vreme terapija koristi na odgovarajući način, a savetuje se prethodno zagrevanje, dovoljano tečnosti i vežbanje u zatvorenom kada su vremenski uslovi nepovoljni. Pre bilo kakvog bavljenja sportom lekar bi trebalo da pregleda dete i preporuči uzimanje odgovarajuće terapije pre početka fizičke aktivnosti, ako je potrebno.
BOLEST (NE) NESTAJE
Kod oko 50% dece sa astmom ulaskom u pubertet se dogodi da simptomi bolesti nestanu. Međutim, ako neko jednom razvije tu vrstu preosetljivosti, ona ostaje za ceo život, iako jačina simptoma može veoma da se razlikuje. Kako se disajni putevi razvijaju i sazrevaju, oni bolje reaguju na prisustvo alergena i iritanata, pa se neki simptomi i ne primećuju. |
|
|
|
Fitoterapija/Ženske tegobe
Spasonosne biljne mešavine
Lečenje biljem/Stomačni problemi
Izbegnite zamke zeleniša
Na čaju sa.../Nedeljko Todorović, meteorolog
Trkač s vremenom
Ekologija/Kako urediti vrt?
Zelena oaza za opuštanje i uživanje
Ishrana u prirodi
Jestivo samoniklo bilje
Aromaterapija/Nega ruku
Nežne kao latice ruže
Lepota
Nega zrele kože
Dijeta
Kako do idealne težine
Astma kod najmlađih
Odrastanje uz pumpicu
Pedijatrija
Male i velike boginje
Ginekologija/ Endometrioza
Operacija rešava problem
Kardiohirurgija
Operacija srčanih zalistaka
Zdravlje
Dijabetes i kardiovaskularne bolesti
Problemi tinejdžera
Školski uspeh ogledalo krize
Psihologija
Ljubav ne zna za granice
|
