|
 |
|
Ukusno, korisno i puno gvožđa
|
|
Punjena keleraba
|
Piše:B.Z.
Vodi poreklo od kupusa, a pradomovina joj je priobalni pojas severne Evrope. Keleraba ( Brassica oleracea var. gongylodes ) – ukusno je i korisno povrće, pomalo neobičnog izgleda, sa stabljikom i “jabukom” iz koje rastu lisnate peteljke. Mlad plod je vrlo sočan, mekan i ukusan, pa može da se jede i sirov, kao salata, a stariji se najčešće kuva, dinsta, ili peče.
Mlado lišće i stabljika kelerabe su takođe jestivi i sadrže više vitamina i minerala ( naročiti karotina i fosfora) nego zadebljala “ jabuka”.
SASTAV I DEJSTVO
- Sto grama sveže kelerabe ima svega 27 kcal/113 kJ. Sadrži 6,2% ugljenih hidrata, 1,7% belančevina i svega 0,1% masti.
- Odličan je izvor vitamina C, u sto grama ga ima čak 62 mg, što je 78% preporučenih dnevnih potreba. Sadrži i tiamin, niacin, pantotensku kiselinu, vitamin B6 i folnu kiselinu.
- Od minerala u kelerabi najviše ima kalcijuma, gvožđa ( skoro 30 posto preporučene dnevne vrednosti ), magnezijuma, fosfora, bakra i mangana.
- Keleraba je odličan izvor biljnih vlakana važnih ne samo za varenje, već i za celokupno zdravlje organizma. Vlakna omogućavaju duži osećaj sitosti zbog čega se ova namirnica posebno preporučuje u jelovnicima za smanjenje telesne težine.
- Lekovito deluje na kardiovaskularni sistem, a smanjuje i količinu ukupnog i LDL ( lošeg ) holesterola u krvi.
- Redovna upotreba sveže kelerabe u ishrani pojačava apsorpciju gvožđa zaduženog i za snabdevanje krvi kiseonikom, čime se povećava energija.
- Keleraba povoljno deluje na zdravlje kostiju, limfni i sistem za varenje, vezivno tkivo, zubei i desni.
- Pokazala se vrlo efikasna kod ublažavanja problema kod edema, kandidijaze i virusnih zaraza. S obzirom da stabilizuje nivo šećera u krvi, preporučuje se kod hipoglikemije i dijabetesa.
- Ako se redovno jede smanjuje rizik od pojave kamena u bubregu, a zahvaljujući kalijumu snižava krvni pritisak.
- Deluje kod opstipacije, može da pomogne i u prevenciji raka debelog creva.
SAVET PLUS
* Najbolje je jesti svežu kelerabu, jer termičkom obradom gubi na sadržaju vitamina C.
* Mlada sirova keleraba može da se doda ne samo u sezonske, već i u salate sa voćem, ribom, mesom, sirom, ili semenkama. Sve može da se začini sirćetnim i jogurtnim prelivima, uz dodatak soka i korice agruma.
* Može da se kuva cela oko 30 minuta, ili isečena desetak minuta, da bude mekana. Biće ukusna i ako se priprema na pari, dinsta, kuva pa pohuje, ili peče cela u rerni.
PUNJENE KELERABE
Potrebno je: osam keleraba, 200 g mlevenog mesa, čaša pavlake, šoljica pirinča, glavica crnog luka, ulje, biber, so. Po želji se dodaju bosiljak, ruzmarin, majčina dušica.
Priprema: oljuštene kelerabe malo obarite u slanoj vodi. Kad se ohlade pažljivo ih izdubite. U međuvremenu posebno obarite pirinač u slanoj vodi, tako da zrna samo nabubre. U tiganju propržite sitno iseckan luk, dodajte meso, propržite, i na kraju dodajte seckanu sredinu kelerabe i pirinač. Začinite po želji, pa se smesom napunite izdubljene kelerabe. Punjene kelerabe poređajte u podmazanoj činiji, prelijte pavlakom i pecite u rerni.
JAGODA
Pripadaju porodici ruže i prvo su voće koje sazreva u proleće. Sočne i slasne jagode najomiljenije su bobičasto voće na svetu. Ljudi su počeli da ih uzgajaju pre početka hrišćanstva, na ceni su bile još kod starih Rimljana, postoji oko 600 vrsta, a jedna od najpoznatijih je ananas jagoda krupnih plodova i slatkasto-kiselkastog okusa.
Sastav i dejstvo
- Odličan su izvor folata (jedan obrok – osam jagoda obezbeđuje 20% preporučenih dnevnih potreba). Izuzetno su bogate vitaminom C - osam jagoda sadrži čak 140% preporučenih dnevnih potreba!
- Jagode sadrže biljne fenole koji sa antioksidansima smanjuju rizik od karcinoma i srčanih oboljenja.
- Dobar su izvor biljnih vlakana – jednim obrokom obezbeđuje se 16% preporučenih dnevnih potreba.
- Sadržaj antioksidanasa u jagodama sedam puta je veći nego u jabukama, ili bananama i dva puta veći nego u pomarandžama ili grožđu.
- Zbog obilja vitamina C, mangana, vlakana, vitamina B5 i B6, vitamina K, magnezijuma i drugih važnih sastojaka, jagode se posebno preporučuju obolelima od reumatoidnog artritisa.
- Listovi jagode pomažu pri izbacivanju mokraće, čiste krv, leče dijareju i umiruju živce.
- Plod leči žuticu i srčane bolesti, koriste se u lečenju bubrežnih, žučnih i kamena u mokraćnom mehuru.
Saveti
- Jagode možete da umočite u rastopljenu čokoladnu, pa ih tako obložene iskoristite za dekoraciju kolača, ili torti.
- Dodajte iseckane jagode u zelenu salatu.
- Pomešajte iseckane jagode sa cimetom, limunovim sokom i javorovim sirupom i ovim namazom premažite palačinke.
OSVEŽAVAJUĆI FRAPE
Potrebno: 250 ml hladnog mleka, 150 gr svežih jagoda, dve kugle sladoleda od jagoda, dve kašike umućene slatke pavlake, kašika meda i kesica vanil šećera.
Priprema: Jagode se očiste, operu i stave u mikser ( blender ), pa im se doda med, vanil šećer, sladoled, mleko i sve se izmiksa. Do služenja stoji u frižideru, pa se sipa u dublje čaše i ukrasi svežim jagodama.
LEPŠI UZ JAGODE
*Izgnječite dve jagode, pa dodajte umućeno belance i dve kapi ružinog ulja. Ostavite da deluje 5-10 minuta, pa isperite mlakom vodom. Ova maska smanjuje pore.
* Dve – tri jagode izgnječite i pomešajte sa kašikom kisele pavlake. Smesu stavite na prethodno očišćeno lice, pa posle 20 minuta uklonite vatom natopljenom u mleku. Zatim lice isperite mlakom vodom. Ova maska hrani kožu i osvežava je, pa se posebno preporučuje suvoj i gruboj koži, čak i kod popucalih kapilara.
AKO NISTE ZNALI
Prema piramidi pravilne ishrane preporučuje se 2–4 voćna obroka dnevno. Kao jedinica obroka uzima se osam jagoda srednje veličine, što iznosi približno 150 g. Energetska vrednost obroka je 50 kcal. |
|
|
|
Fitoterapija/Ženske tegobe
Spasonosne biljne mešavine
Lečenje biljem/Stomačni problemi
Izbegnite zamke zeleniša
Na čaju sa.../Nedeljko Todorović, meteorolog
Trkač s vremenom
Ekologija/Kako urediti vrt?
Zelena oaza za opuštanje i uživanje
Ishrana u prirodi
Jestivo samoniklo bilje
Aromaterapija/Nega ruku
Nežne kao latice ruže
Lepota
Nega zrele kože
Dijeta
Kako do idealne težine
Astma kod najmlađih
Odrastanje uz pumpicu
Pedijatrija
Male i velike boginje
Ginekologija/ Endometrioza
Operacija rešava problem
Kardiohirurgija
Operacija srčanih zalistaka
Zdravlje
Dijabetes i kardiovaskularne bolesti
Problemi tinejdžera
Školski uspeh ogledalo krize
Psihologija
Ljubav ne zna za granice
|