|
 |
|
"Ruski rulet" u ordinaciji!
Zdravstvena zaštita: Doktorske greške (1) |
Kada je 1999. u SAD, Medicinski institut (IOM) objavio izveštaj pod nazivom "Grešiti je ljudski: izgradnja bezbednijeg zdravstvenog sistema", javnost je saznala za podatak da je između 44.000 i 98.000 smrtnih slučajeva godišnje u SAD rezultat medicinske greške samo u bolnicama. Više od 7.000 smrtnih slučajeva svake godine se dovodi u vezu sa pogrešnim lekovima koji su prepisani pacijentima.
Šta su medicinske greške? One se dešavaju onda kada nešto što je planirano kao deo medicinske nege ne daje rezultate, ili kada se u samom početku lečenja postavi pogrešan plan lečenja. Medicinske greške mogu se javiti u svim delovima zdravstvenog sistema, od opšte medicine do bolnica, tokom rutinskih pregleda ili tokom složenih operacija, tokom postavljanja dijagnoze ili prepisivanja lekova.
Nedavno istraživanje koje je podržala Agencija za istraživanja kvaliteta zdravstvene zaštite SAD otkrilo je da doktori često ne učine dovoljno da pomognu pacijentima da donesu odluku zasnovanu na svim informacijama. Neinformisani pacijenti teže mogu da prihvate izbor terapije koju im prepisuje lekar i ređe je sprovode na pravi način.
Šta preduzeti
Najvažnije i najjednostavnije što možete da uradite da biste sprečili da do medicinske greške dođe, jeste da budete aktivni, tako što ćete učestvovati u donošenju odluke o sopstvenoj zdravstvenoj zaštiti.
Postarajte se da doktora podrobno obavestite o svemu što je od značaja za lečenje, npr. koje lekove (koji se ne dobijaju na recpet) koristite, koje suplemente (vitamini, minerali) uzimate. Obavestite doktora o tome na šta ste alergični, kao i o svim lekovima na koje negativno reagujete - to će mu pomoći da vam ne prepiše pogrešan lek. Kada vam doktor napiše recept za lek, pročitajte ga. Ako vi ne možete da pročitate rukopis svog lekara, možda neće moći ni farmaceut u apoteci.
Tražite da vam lekar, na način koji razumete, objasni sve o leku koji vam je prepisao: za šta se koristi određeni lek, kako bi trebalo da ga uzimate i koliko dugo, koji su kontraefekti (ako ih ima), šta da radite ako se ti kontraefekti jave, da li taj lek sme da se uzima zajedno sa drugim lekovima ili suplementima, da li određeni lek isključuje određenu vrstu hrane i pića. Obaveštenja o leku tražite i od farmaceuta u apotekama, npr. o tome kako da koristite određeni lek, kako da izmerite navedene mere ako je reč o leku u tečnom obliku.
Istraživanje Masačusetskog faramceutskog koledža i Udruženja zdravstvenih radnika je otkrilo da se 88 odsto medicinskih grešaka javlja usled pogrešnog leka ili doze.
Tražite pisane informacije o kontraefektima leka. Ako znate šta se sve može desiti, bolje ćete se pripremiti ako do neželjenih efekata stvarno i dođe, odnosno ako se desi nešto neočekivano. Na taj način, moći ćete brzo da reagujete i odmah dobijete potrebnu pomoć.
Smanjiti rizik u bolnici
Pre svega, najbolje je da odaberete bolnicu u kojoj su doktori iskusni kada je lečenje vaše bolesti u pitanju, odnosno u kojoj se već lečio veliki broj pacijenata sličnih vama. Istraživanja pokazuju da u takvim bolnicama pacijenti dobijaju bolju negu.
Kad ste već u bolnici, ne zazirite od toga da pitate zdravstveno osoblje sa kojim dolazite u kontakt - da li su dobro oprali ruke! Pranje ruku je veoma važan način sprečavanja širenja infekcija u bolnicama. Iako je to i redovna procedura, ponekad je neko može preskočiti ili nedovoljno revnosno oprati ruke. Istraživanja u SAD pokazuju da kada pacijent postavi ovakvo pitanje zdravstvenom radniku, on mnogo češće pere ruke i koristi više sapuna.
Prilikom otpuštanja iz bolnice, pitajte doktora da vam objasni plan lečenja koji ćete da nastavite da sprovodite kod kuće. To uključuje i objašnjenje o uzimanju lekova, ali i o tome kada se možete vratiti redovnim aktivnostima. Istraživanja pokazuju da doktori često misle da njihovi pacijenti mnogo više znaju o tome šta bi trebalo da rade kada se vrate kući iz bolnice, nego što je to i stvarno tako.
Ako morate da se podvrgnete operaciji, trebalo bi da se i vaš doktor, i hirurg, ali i vi, saglasite o operaciji i da razjasnite šta će sve biti urađeno. Retko se dešava da pacijentu operišu npr. levo koleno umesto desnog, ali čak i ako se to desi jednom u milion slučajeva to je, za onoga kod koga je greška učinjena, dovoljno često.
DRUGI KORACI
* Pitajte svog lekara sve što mislite da treba, izrazite jasno svoju zabrinutost i zamolite za objašnjenje svega što vam nije jasno. Imate pravo da pitate sve osobe koje su uljučuene u vašu negu.
* Proverite da li svi stručnjaci koji su uključeni u vaše lečenje i negu imaju sve medicinski važne informacije o vama. Nemojte da pretpostavljate da znaju, postarajte se da saznaju.
* Zamolite člana porodice ili prijatelja da bude uz vas, da vam pomogne (neko ko će moći i umeti da da sve potrebne informacije, ako vi ne možete). Čak i ako vam se čini da vam u tom trenutku nije potrebna pomoć, možda će vam biti potrebna kasnije.
* Trebalo bi da znate da "više" nije uvek i bolje. Dobro je da saznate zašto vas je doktor poslao na određene analize ili zašto vam je prepisao određenu terapiju i kako će to da vam pomogne. Možda vam nešto od propisanog i prepisanog nije potrebno da biste popravili svoje zdravlje.
* Ako radite analize, nemojte da pretpostavljate da je to što nema vesti - dobra vest. Tražite svoje rezultate i objašnjenje za njih.
(Iz brošure "20 saveta da sprečite medicinske greške", Agencije za istraživanja kvaliteta zdravstvene zaštite SAD)
KAKO DOKTORI MISLE
Čak i najbolji doktori mogu da postave pogrešnu dijagnozu kada razmišljaju prebrzo ili suviše mehanički, kaže Džerom Grupmen, profesor sa Harvardovog medicinskog fakulteta, autor knjige "Kako doktori misle". Neki istražvači, kaže on, ukazuju da na to da se pogrešna dijagnoza dešava u oko 20 odsto slučajeva, a da ove pogrešne dijagnoze imaju ozbiljne posledice čak u polovini od ovih slučajeva.
"Doktori čine najbolje što mogu, ali oni nisu savršeni", kaže Grupmen. Dodajte tome i činjenicu o broju pacijenata koje svakodnevno pregledaju i vreme koje mogu da odvoje za pacijenta, pa ćete dobiti uobičajen recept za medicinske greške.
Šta vi, kao pacijent, možete da učinite da sprečite postavljanje pogrešne dijagnoze i terapije koja vam je potrebna? Prvo, naučite četiri uobičajene "misaone zamke" u koje doktori upadaju, a zatim iskoristite to da biste pomogli svom doktoru da se iz njih oslobodi.
Doktorski stereotipi
Kada doktor prenagljeno odluči da zna kom tipu pripadate, mogu da nastanu ozbiljni problemi. "Svi doktori su skloni tome da podvode pacijente pod određene tipove, a često se to dešava tokom prvih nekoliko sekundi od vašeg ulaska u ordinaciju", kaže Grupmen.
Doktori koji upoznaju mnogo pacijenata iz iste kategorije (sredovečne žene, na primer), mogu da propuste da vide neouobičajene simptome. Ono što bi vaš lekar specijalista trebalo da radi je - da vas sasluša i porazgovara sa vama lično, a ne sa "anksioznim pacijentom, zdravstveni karton br. 536".
Pretpostavlja da je vaš problem sličan prethodnom
"Ako vaš doktor u toku dana vidi 20 pacijenata koji imaju grip, pretpostavka je da će i 21, to jest vi, isto imati grip", kaže Grupmen. Ali, ako vam od uobičajenih lekova ubrzo ne postane bolje, vaš doktor bi trebalo ponovo da vas pregleda, da proveri istoriju bolesti i možda vas pošalje da uradite analizu krvi ili druge analize kako bi postavio novu dijagnozu.
Ono što vi možete da uradite je da pitate: "Koja bi druga bolest osim gripa mogla da bude u pitanju?" To je najbolji način da pomognete doktoru da ponovo razmisli o vašem slučaju, ako uobičajena terapija ne daje rezultate, kaže Grupmen. Kažite jasno i glasno zbog čega ste zabrinuti i na koju bolest sumnjate, tako ćete omogućiti svoj doktoru da vam postavi više pitanja i bolje ustanovi od čega bolujete.
Ono što vi možete da uradite je da pitate: "Koja bi druga bolest osim gripa mogla da bude u pitanju?" To je najbolji način da pomognete doktoru da ponovo razmisli o vašem slučaju, ako uobičajena terapija ne daje rezultate, kaže Grupmen. Kažite jasno i glasno zbog čega ste zabrinuti i na koju bolest sumnjate, tako ćete omogućiti svoj doktoru da vam postavi više pitanja i bolje ustanovi od čega bolujete.
* Želi da vas što brže pregleda
Poseta ordinaciji obično traje najviše do 17 minuta. Ali, najalarmantnija statistika kaže da doktori u 18. sekundi prekidaju pacijenta koji opisuje svoje stanje, pokazuje jedno istraživanje. To bi značilo da na osnovu prvog simtpoma koji je čuo doktor određuje dijagnozu.
"Ako ne umete vešto da ispričate celu "svoju priču", doktor neće moći da uzme u obzir sve što je potrebno da bi postavio dijagnozu", kaže Grupmen. Ono što možete da uradite je da kažete doktoru da vas ne požuruje (ako osetite da to čini), ili da ponudite da mu sve ispričate kada drugi put dođete kod njega. Još jedan trik: istraživanja pokazuju da su doktorke pažljiviji slušaoci, odnosno da njihovi pregledi traju, u proseku, za 10 odsto duže.
Pokazuje da mu se ne dopadate
Doktori se trude da ne pokažu da li mu se dopadate ili ne. Ali, i oni su samo ljudi. Neke osobe im više odgovaraju, neke manje. Isto kao što i vama neki doktor uliva više poverenja a neki manje, iako se ne razlikuju po stručnosti. Ako primetite da doktor ima negativan stav prema vama, objasnite mu da ne osećate da sarađujete na pravi način. To će ga možda prenuti i podsetiti ga na koji način bi trebalo da se ponaša. |
|
|
|
U ovom broju:
Bilje
Bezbedno samolečenje
Kako koristiti biljke...
Organska poljoprivreda
Pivom protiv golaća...
Mala škola makrobiotike
Kinpira tera grip...
Kalcijum i magnezijum
Susam i soja jačaju kosti...
Zdravlje
Eko komuna
Život kao bajka...
DNK juri očinstvo
Tata bez greške...
Doktorske greške
"Ruski rulet" u ordinaciji...
|
