|
 |
|
Verujte u pozitivan ishod
|
|
Mr Marija Tepurić
|
Piše:Jelena Matijević
Svima je poznata metafora kojom se često opisuje optimistički i pesimistički pogled na svet: “Da li je moja čaša do pola puna ili od pola prazna?”
- U "Psihološkom rečniku" optimizam se definiše kao složaj crta ličnosti koji u svojim ishodima daje povoljnu viziju stvarnosti (prema kriterijumima ocenjivača), dok je pesimizam opšta osobina ličnosti da smatra ili očekuje sve rđavo i najgore – kaže mr Marija Tepurić, psiholog-psihoterapeut Savetovališta za brak i porodicu u Beogradu. - Razvoj ličnosti zavisi od nasleđa, sredine i aktivnosti pojedinca. Ukoliko optimizam posmatramo kao faktor ličnosti, onda razvoj optimističnosti smatramo produktom sadejstva ova tri činioca. Ukoliko, pak, optimizam sagledavamo kao stav, onda možemo da ga definišemo kao tendenciju da se pozitivno reaguje na osobe, predmete, situacije ili institucije. Jer, upravo stavovi postaju deo ličnosti i utiču na različite mentalne funkcije (opažanje, sećanje, suđenje, mišljenje) i na ponašanje.
Primer iz svakodnevnog života
O tome kako optimizam utiče na svakodnevni život i rad, naša sagovornica kaže:
- To najbolje ilustrujem primerima iz prakse. Kada nije uspela da da uslov za četvrtu godinu studija, moja koleginica je veselo izjavila: „Konačno dobijam vreme za sebe. Postoji toliko knjiga koje želim da pročitam, filmova koji čekaju da ih odgledam, toliko prijatelja koje sam zanemarila. Privremeno ću se zaposliti negde gde ne moram mnogo da se naprežem. Odmoriću se i pripremiti da iduće godine pokažem šta znam.“ I zaista, odmorna i odlučna sledeću godinu je završila sa prosečnom ocenom devet i po.
Iz ovog primera, kaže mr Tepurić, jasno se vidi da osećanja nisu izazvana samim događajima, već njihovom ličnom interpretacijom.
- To šta se o nekom događaju misli zapravo direktno utiče na to šta se povodom tog događaja oseća i kako se ponaša. Na primer, ako se za nešto pomisli da je divno oseća se prijatnost. A, suprotna pomisao izaziva neprijatnost ili, čak, gađenje. Dakle, optimističke ili pesimističke misli i stavovi “uvlače” se između opažanja određenih događaja i osećanja i ponašanja u vezi sa njima. Srećom, misli su promenljiva kategorija. Jer, ukoliko su nečija ponašanja mahom nekonstruktivna i remete dosezanje životnih ciljeva, onda, verovatno, i misli o određenim događajima igraju značajnu ulogu u tome. Zato bi trebalo da preispita misli i razmisli da li su iracionalne, suviše pesimistične ili su, možda, nerealno optimistične.
Rizik nerealnog optimizma
Naša sagovornica naglašava da iracionalane, pesimistične misli izazivaju nesigurnost i povlačenje, što za posledicu ima odustajanje od pokušaja da se dosegne cilj. Međutim, ništa manje “opasan” nije ni nerealan optimizam.
- Događa se da, na primer, neko kaže: „Ovaj zadatak je baš lak. Pametan sam, sposoban, ne može da mi se desi da ga ne rešim. To je mač sa dve oštrice, jer takva “optimistična” misao može da stimuliše, ali može da dovede i do totalnog “kolapsa”. Jer, jednako je nerealna kao i misao pesimiste, ne “oprema” snagom i motivacijom za adekvatno rešavanje zadatka, već “optimistu” čini nerealno spokojnim.
Umereni optimizam - tajna uspeha
Uložen trud i nerealan optimizam, kako ističe mr Tepurić, ne mogu da potpomognu dostizanje nerealnih ciljeva. Naprotiv, mogu samo da uslove neprekidnu isfrustriranost ponovljenim neuspesima.
- Međutim, ukoliko je neko realan i umereno optimističan, deo svojih ciljeva može da ostvari bavljenjem nekom drugom, sličnom aktivnošću. I može biti uspešan u tome. Tajna životnog uspeha nije u optimizmu po svaku cenu, već u adekvatnom sagledavanju realnosti, sopstvenih mogućnosti i okružujućih faktora. Bitno je da oni koji su suočeni sa problemom ne okreću “slepo oko” na ono što im se ne dopada, već da povećaju svoj kapacitet za podnošenje neprijatnosti. Važno je, takođe, da prepoznaju oblasti u kojima pomoću sopstvene snage, istrajnosti i vere mogu da rade. Umereni, pametni optimista će da proanalizira sve aspekte problema i snagu usmeri na one gde može nešto da promeni i reši. Štaviše, on će da veruje u pozitivan ishod, ali i u sopstvenu snagu i izdržljivost ukoliko do pozitivnog ishoda, uprkos uloženom naporu, ne dođe.
Na kraju, ponovo smo upitali našu sagovornicu da li je čaša do pola puna ili od pola prazna?
- I jedno, i drugo. Ali, možemo učiniti sebe srećnim razmišljajući o lepoti sadržaja koji nam je preostao, umesto da očajavamo zbog onog što je nepovratno otišlo.
UČITE OD OPTIMISTA I DECE
Svima koji su više pesimisti mr Marija Tepurić poručuje:
- Optimizam se uči! Može po modelu, od nekoga kome to dobro ide ili od terapeuta. Štaviše, može da se kopira i od dece, ali je tada važno da se doda procena realnosti odraslih. Fokusiranje na pozitivna dešavanja i primere pomoćiće im da lakše podnesu i negatine strane neke situacije ili procesa. Kada uvide da životno funkcionisanje tako postaje lepše, a dosezanje ciljeva lakše, verovatno će nastaviti da primenjuje takav, optimistički pogled na svet.
KRIZA - ŠANSA ZA PROMENU
- Vremena su teška, ali tugovanje nije jedini odgovor na takvu situaciju. Svaka kriza može da se posmatra i kao šansa da se nešto promeni nabolje. Ukoliko ste do sada pojave oko sebe posmatrali pesimistički, niste osuđeni da tako nastavite i ubuduće. Svako može da odluči da promeni pogled na svet. To znači da se uvek mogu pronaći aspekti stvarnosti na koje može da se gleda sa dozom vedrine ili im se može konstruktivno prići, posebno u stresnom vremenu sadašnjice – naglašava naša sagovornica.
POZITIVAN STAV U BOLESTI
- Za one koji saznaju da boluju od neke teške bolesti, važno je da ne izgube optimizam i veru u život. Trebalo bi da uvaže dostignuća savremene medicine, a istovremeno da sagledaju kako sami mogu da deluju. Da se ne predaju već da se suprotstave bolesti na sve raspoložive načine. Na primer da promene način ishrane, umanje stres, promene loše životne navike (ostave cigarete i alkohol, a duže borave u prirodi) ili da se raspitaju o alternativnim metodama lečenja. |
|
|
|
Lečenje biljem/Prolećni umor
Ren i celer snaže organizam
Samolečenje/Problemi sa prostatom
Zdrave navike najbolji lek
Ekologija
Biljke čistači vazduha
Kozmetika
Medicinske kreme i losioni
Dijeta/Reumatoidni artritis
Zglobovi vole laku hranu
Neurologija/Primena botulinskog toksina
Otrov koji leči
Deca/Opstipacija
Voda rešava problem
Zdravlje/Anoreksija
U raljama kulta mršavosti
Estetska hirurgija
Dekolte koji mami uzdahe
Dijagnostika
Šta otkriva boja urina
Zdravlje
Tromboza dubokih vena
Alternativa/Hiropraktika
Jedan pokret rešava problem
Psihologija/Optimizam
Verujte u pozitivan ishod
Psihijatrija
Reč kao lek
|