|
|
Jedan pokret rešava problem
|
|
Dr Petar Dinić
|
Piše:Marijana Vasiljević Među vodećim alternativnim načinima lečenja, pored homeopatije, akupunkture i osteopatije, sve je popularnija i hiropraktika. Čak 60 odsto ljudi u svetu se leči na ovaj način. Šta je zapravo hiropraktika, zašto je popularna, kakve tegobe ona rešava, i u čemu se razlikuje od “kostolomstva”, pitali smo doktora Petra Dinića, jedinog diplomiranog lekara hiropraktike kod nas. -Hiropraktika je spoj filozofije, nauke i umetnosti, primenjen u korekciji kičme i rešavanju problema vezanih za skeletno – mišićni sistem. Osnovni predmet delovanja hiropraktike je odnos između koštanog i nervnog sistema, i način na koji ovaj blizak odnos preko kičme može da utiče ne samo na bol u leđima, nego i na ukupno stanje organizma, kaže dr Dinić, koji je znanje iz hiropraktike stekao na studijama u Americi. Veštim rukama i preciznim instrumentima, dr Dinić pronalazi problem na izmeštenom kičmenom pršljenu, vraća ga u prvobitni položaj i tako otklanja tegobe i bolove izazvane njegovim pomeranjem. Ali, tu se priča o izlečenju ne završava. -Hiropraktika počiva na tezi da samo sila prirode koja nas je stvorila može da nas isceli, i da je telo samo sebi najbolji lekar, jer poseduje ogroman potencijal samoizlečenja. Uloga doktora hiropraktike je samo da pokrene i stimuliše sile samoisceljenja u organizmu. Dosadašnje pogrešno predstavljanje hiropraktike je, nažalost, stvorilo podozrenje kod velikog broja pacijenata, pa ovu metodu često poistovećuju sa kostolomstvom. A, u čemu je razlika? -Ovde nema jakih i grubih uvrtanja, pritiskanja ili čupanja, obično praćenih neprijatnim zvucima. Korekcija koju obavlja doktor hiropraktike je potpuno bezbedna, bezbolna i bezopasna za pacijenta, objašnjava dr Dinić. Razlika je i u tome, kaže dr Dinić, što je hiropraktika mnogo sličnija zvaničnoj medicini, jer koristi zvanične procedure medicinskog pregleda i dijagnostike za nervno-mišićno-skeletne probleme (rentgen, magnetnu rezonancu, skener glave, vrata...). Nakon pažljivo analizirane rentgenske dijagnostike i manuelnog pregleda, dr Dinić pristupa izmeštanju kosti. -Radi se o minimalnom izmeštanju kosti (od jednog do pet milimetara). Tim finim podešavanjem položaja kosti vraća se pokretljivost u blokirani deo koštano-mišićnog sistema, a balansiranjem mišića koji pokreću kosti, poboljšava se funkcionisanje čitavog organizma. Nakon jednog tretmana, potreban je samo kontrolni pregled, tako da nema višemesečnih terapija, kaže on.
UZROCI I POSLEDICE Hiropraktika je priznata u svetu kao najefikasniji način lečenja bolova u leđima i vratu. Kao uzroci ovih bolova, pored trauma (padova i saobraćajnih udesa), najčešće se spominju akutna stanja vezana za kičmu kao što su: akutni lumbalni sindrom sa ili bez diskus hernije, bol i trnjenje duž noge, u prstima ruku i bol u ramenu i ruci, zatim razne vrste glavobolja, od migrene i stres glavobolje, do one sa pritiskom i bolom u potiljku, udružene sa vrtoglavicom, zujanjem u ušima, padom koncentracije i ravnoteže... Uzroci tih tegoba ne moraju biti samo u kičmi, već u nezdravom načinu života. - Manje se krećemo, više sedimo, imamo nepravilne navike u spavanju, u sedenju, u nošenju torbi... To doprinosi da mišići gube svojstva koja treba da imaju, što dovodi do takozvanog "mehaničkog stresa" i nastajanja tegoba. Bolove može da izazove i hemijski stres jer nepravilna ishrana, voda, vazduh, takođe utiču na skeletno mišićni sistem. Osim mehaničkog i hemijskog, uzrok problema može biti i psihički stres (emocije, strasti, nezadovoljstva) jer su mišići emotivni organi, koji stalno primaju te emocije i prenose napetost. Napetost posle određenog vremena stvara bol, i remeti strukturu kičme, koji se otklanjaju hiropraktikom.
Saveti DA LEĐA VIŠE NE BOLE Nedavno je dr Dinić objavio dve knjige pod nazivom “Hiropraktikom do zdravlja” u kojima opisuje holistički pristup zdravlju. U njima je sadržan niz praktičnih saveta koji pacijentima ukazuju šta mogu da rade kod kuće da ih leđa ne bi bolela, kakav je položaj spavanja najbolji i koji jastuk treba koristiti, koje vežbe raditi, kao i kako se pravilno hraniti i izboriti sa stresom. Prenosimo neke od ovih saveta.
Pravilno ležanje Kičma se najčešće oštećuje nepravilnim držanjem tela, lošom stolicom za rad, niskom i mekanom foteljom u kojoj provodimo puno vremena gledajući televiziju, lošim sedištem u automobilu, lošim dušekom... Loš madrac za spavanje bi došao na prvo mesto po značaju i učestalosti problema sa mišićima i kičmom.
Pravilno spavanje podrazumeva: 1)Da ne spavate na stomaku, jer se u tom položaju posebno opterećuje vratna i lumbalna kičma. Najbolji položaj za spavanje je na boku sa blago savijenim kolenima. 2)Ne spavati na mekanom madracu. Za dušek je najvažnije da bude dovoljno tvrd kako bi dobro podržavao kičmu.Bolje spavati na običnom tvrdom sunđeru nego na skupim i mekanim dušecima. 3)Dobar jastuk je takođe važan. On treba da bude dovoljno veliki za glavu i vrat, a da opet ne ide ispod ramena. Njegova visina treba da bude takva da drži glavu u istom nivou sa kičmom. 4)Pri spavanju je važno da ne savijate bradu prema grudima (zauzimajući fetusni položaj) 5)Da su vam obe ruke u takvom položaju da vam lakat nikad nije iznad nivoa ramena, jer to zamara mišiće vrata i ramena i može da dovede do kasnijih glavobolja i trnjena u ruci i prstima.
Pravilno ustajanje iz kreveta Iz kreveta treba ustajati uvek po mogućnosti sa boka, stavljajući prvo, recimo levu šaku pored desnog ramena(ili obrnuto). Zatim, prvo spuštate kolena i potkolenice sa kreveta, pa pridržavajući se rukama(iz tri puta) podižete se u sedeći položaj. Naglo ustajanje(skok iz kreveta), stvara inicijalni mišićni grč rano ujutru kad su mišići najviše zategnuti, što doprinosi kasnije zamaranju i većoj zategnutosti.
PRAVILNO SEDENJE Da bismo pravilno sedeli za radnim stolom, kompjuterom, moramo slediti jednostavna pravila. Prvo je da sedimo na dobroj stolici, bolje tvrđoj nego suviše mekanoj. Inače, treba izbegavati mekane stolice(trosede, fotelje) na kojima kičma upadne, zavali se prema dole (pri čemu je karlica u položaju ispod nivoa kolena). Stolica treba pre svega da omogući pravilan položaj leđa i vrata, koji sve vreme treba da budu pravi. Da bi to postigli, ako stolica nema ispupčenje za donji deo leđa, obavezno stavite malo jastuče (10-12 cm) iza donjeg dela leđa. Trudite se da ne sedite dugo sa prekrštenim nogama, jer ovaj položaj zbog jednostranog zamora mišića karlice i donjeg dela leđa dovodi do njihovog bržeg zamaranja, grča i onda lakšeg izmeštanja kičme. Oba stopala pri sedenju treba da budu na podu, a oslonac treba da bude delimično na njima. |
|
|
|
Lečenje biljem/Prolećni umor Ren i celer snaže organizam
Samolečenje/Problemi sa prostatom Zdrave navike najbolji lek
Ekologija Biljke čistači vazduha
Kozmetika Medicinske kreme i losioni
Dijeta/Reumatoidni artritis Zglobovi vole laku hranu
Neurologija/Primena botulinskog toksina Otrov koji leči
Deca/Opstipacija Voda rešava problem
Zdravlje/Anoreksija U raljama kulta mršavosti
Estetska hirurgija Dekolte koji mami uzdahe
Dijagnostika Šta otkriva boja urina
Zdravlje Tromboza dubokih vena
Alternativa/Hiropraktika Jedan pokret rešava problem
Psihologija/Optimizam Verujte u pozitivan ishod
Psihijatrija Reč kao lek
|