|
 |
|
Novi kurs zdravlja u novoj godini
Na čaju sa ministrom zdravlja prof. dr Tomicom Milosavljevićem |
Kada je seo u ministarsku fotelju 2002. godine imao je jasno zacrtan cilj pred sobom - da vrati dostojanstvo profesiji kojom se bavi a pacijentima poverenje u ustanove zdravstvene zaštite. Pet godina kasnije, nije zadovoljan dinamikom kojom se njegovi planovi i ideje realizuju u praksi. Smatra da sve može brže i bolje. U ministarskom opusu, može da se pohvali novom zakonskom regulativom, vraćanjem dugova i dostizanjem finansijske održivosti sistema, prebacivanjem težišta sa lečenja na preventivu, velikim ulaganjima «ni po babu, ni po stričevima» u zgrade i opremu od oko 500 miliona evra iz donacija, budžeta, razvojnih projekata. Zadovoljan je i što je danas materijalni položaj zaposlenih znatno bolji nego prethodnih godina, a mnogi lekari, imaju platu veću od ministarske.
Vremena za predah, međutim, nema. I dok se jedna godina polako gasi, planovi za narednu već se uveliko krčkaju u zgradi u Nemanjinoj 22, gde se na petom spratu nalazi Ministarstvo zdravlja.
- Od prvog januara počeće da se primenjuje poslovni kodeks zaposlenih u zdravstvu, najpre u ministarstvu a onda u čitavom sistemu, gde su definisana opšta pravila poslovnog ponašanja u zdravstvenim ustanovama sa ciljem da ukažu zaposlenima na norme poslovnog ponašanja, etičke norme i na poslovni bonton - kaže u razgovoru za «Bilje i zdravlje» prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, internista gastroenterohepatolog. - Nameravamo da najsiromašnije oslobodimo participacije a teret prebacimo na one koji imaju više novca. Moramo da ukinemo liste čekanja za procedure gde je to moguće i da strogim kontrolama uvedemo red i disciplinu u ustanovama u kojima je to neophodno.
Od 2008. godine pacijenti će pored obaveznog osiguranja moći da računaju i sa dopunskim, za paket vanstandardnih usluga za koji se sami odluče. Republički zavod za zdravstveno osiguranje trebalo bi da počne sa ovim novim vidom plaćanja zdravstvenih usluga,a želja ministarstva je da i privatna osiguranja u ovom sektoru pronađu izazov.
- Očekujem da će se početkom naredne godine u mreži zdravstvenih ustanova Srbije naći i Vojnomedicinska akademija i da će pružati usluge građanima pod podjednakim uslovima kao i druge bolnice. Za nas je veoma značajno što ćemo dobiti još jednu bolnicu koja će primati svaki hitan slučaj traume, politraume ili hitnog oboljenja, i na taj način ćemo ravnomerno rasporediti teret hitnog prijema koji je sada uglavnom koncentrisan na Urgentni centar. To će za VMA biti ozbiljan izazov, ali i privilegija.
Sa velikim entuzijazmom govori i o završetku projektovanja i raspisivanju konkursa za izvođače radova u kliničkim centrima u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, Beogradu. Zatim, na dnevnom redu je i izrada strategije za masovne nezarazne bolesti, ali i nacionalnih programa za rak dojke, grlića materice i tumore debelog creva. U drugoj polovini godine očekuju se i novi propisi, u prvom redu za transfuziju, transplantaciju i vantelesnu oplodnju.
I dok se, kao pravi kapetana, sprema da usmeri brod zdravlja na kurs koji mu je zacrtan u 2008. godini, ne zaboravlja da je sličnu ulogu kapetana, igrao nekada davno, 1971.-1972. godine kao gimnazijalac u Paraćinu.
- Godinu dana posle MASPOK-a u Hrvatskoj priređivali smo u dramskom studiju u gimnaziji u Paraćinu interesantan komad koji se zvao Beli breg i govorio je o budućnosti čovečanstva posle atomske eksplozije, a napisao ga je hrvatski pisac Ivan Raos koji je tada bio nacionalstički proskribovan. Odigrali smo samo premijeru. Posle toga objavljen je prikaz predstave u Politici ekspres i nikad je više nismo igrali. Ja sam igrao kapetana, ne doktora.
Pozorište ga je u gimnaziji veoma privlačilo, ali je bio uspešan i kao pevač u rokenrol sastavima. Igranke su tada bile veoma popularne u Paraćinu, a mladići okupljeni u grupi pod nazivom Suton umeli su da zagreju publiku pesmama Dip Parpla, Santane i drugih.
- Boga mi, dobro smo nastupali u Paraćinu, Ćupriji, Jagodini jedanput u Svilajncu, ali neuspešno, jer je honorar bio nula. Inače smo dobro zarađivali. Svirali smo igranke u velikim salama, u fabrici štofa i fabrici stakla i ti nastupi se pamte generacijama. Ja sam od svirke zarađivao više nego moj otac od svog posla.
-Bio je i brilijantan matematičar, u jednom periodu srednje škole čak treći na republičkom takmičenju. Razmišljao je čak i da se kasnije bavi nekim inženjerskim zanimanjem. Ipak, u samom finalu odlučivanja za buduću profesiju, posle mature, odabrao je medicinu. Video je, kaže, priliku da radi sa ljudima, da čini dobro, baveći se uvaženim, dobrim zanimanjem.Posle sam u medicini našao sebe. Volim svoj poziv i najbolje se osećam u belom mantilu. Ne bih ni došao u ministarstvo zdravlja da nisam ovo mesto doživeo kao profesionalni izazov, koji je počeo da se uobličava krajem devedesetih kada je sagledano kako zemlja treba da izgleda posle propasti kroz koju je prošla prethodnih godina. Sticajem okolnosti krajem 2001. godine imao sam jednog popodneva u Vladi razgovor sa dr Zoranom Đinđićem, koji je tada bio premijer. Taj razgovor sa njim bio je presudan za moj ulazak u politiku zbog rečenice kojom me je me je "zarazio": imate šansu da za svoju struku uradite nešto što, u narednih deset godina, može značajno da se vidi. To je za mene bio izazov.
Zbog brojnih obaveza ne stiže da se bavi fizičkom aktivnošću onoliko koliko bi, kaže, morao. Sa fudbalom «zabušava» već mesecima, ali se zato trudi da se svakog dana na peti sprat i sa petog sprata stže ne koristeći lift. Tako testira svoje zdravlje.
- Moramo da budemo svesni da zdravlje velikim delom zavisi od nas i da možemo da uradimo mnogo za sebe dok smo zdravi. To znači da ne bi smeli da se gojimo, jer je dokazano da je gojaznost direktno povezana sa nastankom malignih bolesti i bolesti srca i krvnih sudova. Zato treba izbegavati uzimanje obroka van kuće, jer se na taj način povećavaju šanse za nakupljanje neželjenih kilograma. Treba imati redovan ritam uzimanja obroka, svakog dana na trpezi obezbediti što više svežeg voće i povrća. Od sedam dana u nedelji bilo bi dobro da se crveno meso jede najviše dva, a jednom sedmično pripremati ribu. Što više kretanja i fizičke aktivnosti, izbegavati pušenje, a alkohol i lekove piti što manje.
Kao ministar zdravlja i kao lekar savetuje da ne treba preterivati ni u čemu, pa tako ni sa uzdržavanjem od određene vrste hrane, ali ni sa naglim unosom namirnica posle višenedeljnog posta. Najvažnije je da svako osluškuje svoje telo, jer će na taj način najviše učiniti za svoje zdravlje.
A posle praznične trpeze, najbolje je sutradan poći u dužu šetnju kako bi se nakupljene kalorije barem malo istrošile. Ovaj recept prof.dr Milosavljević već godinama primenjuje, a prava mera mu je šetnja oko jezera na Adi Ciganliji. Ako baš hrana sedne na stomak, mogu da pomognu tablete za otklanjanje tegoba, čašica žestokog pića, jer alkohol stimuliše lučenje kiseline, ali i šolja nekog čaja
- Kod nas ima jako dobrih čajeva koji se slabo koriste. Recimo Rtanjski čaj je uvek bio fantastičan jer ima dobru kombinaciju biljaka. Nasledio sam od svog pokojnog profesora Milenka Lalića recept za čaj protiv nadimanja, koji pored anisa ima razne dodatke (malo mente, kamilice, kima), lako se priprema i može da se pije ceo dan. Kod ljudi koji imaju problem sa nadutošću savetujem da uzmu malo kamilice i malo nane i u to dodaju malo kima, kao kad prave čaj za bebe, i da ga piju tokom dana.
ALTERNATIVA
Nedostaju definicije
Zakonom o zdravtsvenoj zaštiti u članu 236.definisane su metode i postupci tradicionalne medicine koja je dozvoljena za primenu u našoj zemlji. Pored toga što one ne smeju da štete zdravlju i odvraćaju pacijenta od upotrebe za njega korisnih zdravstvenih usluga ove metode mogu obavljati samo zdravstveni radnici koji imaju dozvolu Ministarstva zdravlja. Međutim, za sada su to samo definicije koje se u praksi ne primenjuju. Nedostaju, kaže nadležni, podzakonska akta koja će ovu oblast bliže precizirati.
- Ostavili smo struci koja se bavi tradicionalnom medicinom da definiše ovu oblast. Mi smo je zakonski uvrstili u procedure koje mogu da se primenjuju u našoj zemlji a na struci je da definiše ostale obaveze i potrebe. Zašto se to ne radi brže i efikasnije, verovatno zato što ni struka ne zna tačno šta hoće.
BIOGRAFIJA
Rođen je 1955. godine u Kruševcu, osnovnu školu i gimnaziju završio u Paraćinu,a 1979. godine i Medicinski fakultet u Beogradu. Magistrirao je 1983. godine, a pet godina kasnije odbranio je i doktorsku disertaciju. Stručno se usavršavao u Minhenu, Londonu, Amsterdamu. Oženjen je, otac troje dece.
Redovni je profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Autor je 300 naučnih radova publikovanih u domaćoj i stranoj medicinskoj literaturi.
Ministar zdravlja od 2002. godine, sa dva prekida 2003. i 2006. godine. |
|
|
|
U ovom broju:
Bilje
Bezbedno samolečenje
Kako koristiti biljke...
Organska poljoprivreda
Pivom protiv golaća...
Mala škola makrobiotike
Kinpira tera grip...
Kalcijum i magnezijum
Susam i soja jačaju kosti...
Zdravlje
Eko komuna
Život kao bajka...
DNK juri očinstvo
Tata bez greške...
Doktorske greške
"Ruski rulet" u ordinaciji...
|
