|
 |
|
Dok čekate sreću...
|
Piše: Saša Bjelić, psiholog
Kad uključite računar, televizor, usisivač ili sednete u auto, koristite sva raspoloživa dostignuća nauke i tehnologije. Sve te sprave, neposredno su u službi vaših potreba. Takav slučaj, na žalost, nije sa psihologijom i srodnim naukama. Rezultati istraživanja ne bivaju tako direktno i tako često, (kao što je to slučaj sa prirodnim naukama) "opredmećeni" i dati na uslugu. Čak i tamo gde za njihovom primenom ima najviše potrebe, (u psihoterapiji ili obrazovanju, npr.), rezultati teško izlaze iz uskih krugova naučnih rasprava.
Svaki pozitivan pomak u pravcu popularizacije psiholoških istraživanja vredan je pažnje, pogotovu kada se tiče večite i bitne teme - životne sreće. Većina kratkih „recepata“ za put ka sreći koja će ovde biti navedena rezultat su raznih duhogodišnjih istraživanja na tu temu i predstavljena su u knjizi američkog psihologa Davida Nihena.
RECEPTI ZA SREĆU
Smisao
Pokušajte da definišete smisao vašeg postojanja. To ne moraju biti neke civilizacijski bitni doprinosi, možda ste jednostavno potrebni nekome. Istraživanja među starijim ljudima su potvrdila da je jedan od najboljih pokazatelja sreće pitanje da li njen/negov život ima smisao. Bez jasno definisane svrhe života, sedam od deset osoba oseća da im je život neispunjen, a ako svrha postoji, skoro sedam od deset njih se oseća zadovoljnim.
Strategija
Treba da znate šta želite. Napravite prioritetne ciljeve, odredite načine(po etapama) na koji ih možete ostvariti i odredite rok. Ostaje vam da svakog dana napravite barem jedan korak u pravcu postavljenih ciljeva.
Očekivanja
Ljudi koji su srećni ne dobijaju sve što žele, ali žele većinu stvari koju su dobili. Drugim rečima, okrenu igru prema svom ukusu birajući da vrednuju one stvari koje su im dostupne. Ljudi koji su nezadovoljni u životu sebi često postavljaju nedostižne ciljeve i tako sami sebi "smeštaju" neuspeh. A ipak, ljudi koji postave sebi visoke ciljeve i ostvare ih, nisu srećniji od onih koji postave i ostvare skromnije zadatke.
Sedi razmisli
Često zaboravimo da sednemo i razmislimo gde smo bili na početku, a dokle smo stigli sada. Prirodno je da čovek uvek traži više, ali bolji je pristup da se setite svog početka i cenite to koliko ste postigli.Istraživanjem sprovedenim među visoko obrazovanim profesionilacima, skoro polovina ispitanika nije mogla da bude zadovoljna i pored toga što su ostvarili zacrtane ciljeve, jer ih nisu prepoznali, i umesto toga stvorili su iracionalnu negativnu sliku o sebi samima.
Eee.. da sam..
Provoditi vreme u zamišljanju šta je moglo biti, da samo može da se promeni neka sitnica, neka mala odluka iz vašeg života, je kontraproduktivno i čini vas nesrećnima. Razmišljajte kako da vam bude bolje u budućnosti, ali nemojte uzalud trošiti vreme razmšljajući kako da promenite prošlost.
Krivica
Kada nam stvari u životu ne idu najbolje, ponekad krenemo da pravimo spisak koliko smo puta doživeli neuspeh, sa postupcima kojima smo prouzrokovali problem. Ovakav način razmišljanja ne samo da nas može uznemiriti, nego čak može da nas blokira i oteža svakodnevno funkcionisanje. Istina je da je svaka situacija nastala kao rezultat stvari koje su nekada pod vašom kontrolom, a nekada nisu. Nemojte sebe obmanjivati tako što ćete misliti da ste lošu situaciju sami stvorili. Ima više smisla baviti se rezultatima rada, nego greškama u radu.
Više elemenata
Vaš život se sastoji iz više različitih ravni. Nemojte se fokusirati toliko puno na jednu stvar u vašem životu pa da ne osetite zadovoljstvo ako vam je ta oblast nestabilna. To vam može postati sve o čemu razmišljate, i može da ubije zadovoljstva u svemu drugom – u onim stvarima koje biste inače voleli.
Ispričati problem pola je rešenja
Čak i kada nam se čini da su naši problemi nerešivi, treba ih podeliti sa drugima, bilo da su to oni kojima je do nas stalo najviše, ili oni koji su imali iste probleme kao i mi. Kada smo sami, problemi bujaju. Ako ih podelimo, možemo da vidimo perspektivu i pronađemo rešenja.
Vreme leči
Loše stvari se događaju, ali obično njihove efekte ne osećamo zauvek. Zaista je istina da vreme leči sve rane. Vaša su razočaranja važna i ozbiljna, ali će nevolja proći i život će vas odvesti u drugom pravcu. Dajte sebi malo vremena.
Popustljivost
Čak i kada ste u pravu ništa nećete postići time što ćete se stalno suprotstavljati onima koje volite. Samo se setite koliko su vam oni važniji od teme o kojoj raspravljate. Preterana kritika u vezama umanjuje osećanje sreće i do jedne trećine.
Zajedno
Zajednička interesovanja i aktvnosti učiniće da se osećate prijatnije sa porodicom i prijateljima. Ona će vam omogućiti da shvatite da je ono što vas veže mogo dublje nego samo slučaj. Svako zajedničko interesovanje između ljudi u vezi povećava verovatnoću trajanja veze i rutiče na povećanje životnog zadovoljstva
Dosada
Nađite nešto da radite, jer osećanje da imate puno toga da obavite, mnogo je bolje nego osećanje da nemate ništa da radite. U studiji sprovedenoj na studentima, oni koji su imali zahtevnije rasporede bili su zadovoljniji životom. Uprkos zahtevnijem rasporedu, posmatrane osobe nisu imale više stresa od onih koje su imale manje da rade.
Drugima od pomoći
Pružati pomoć je situacija u kojoj svi dobijaju, pa odvojite malo vremena, osvrnite se oko sebe, i ponudite pomoć koju možete da pružite. To ne moraju biuti krupni novčani prilozi i slične stvari. Mala pomoć drugome , učiniće da se osećate dobro.
Ovako o životnoj sreći i zadovoljstvu govore istraživanja. Ovaj spisak recepata za sreću nije konačan, dopunite ga saznanjima iz svog iskustva i "začinite" po želji.
PRIJATELJSTVA
Obnovite stara prijateljstva iskoristite mogućnosti da na poslu i među poznanicima stvarate nove, i učvršćujete postojeće veze. Ljudima je potreban osećaj da su deo nečeg većeg, da im je stalo do drugih i zauzvrat, da je drugima stalo do njih. Veze se grade na osnovama obostranog poštovanja, i ne postoji bolji način da se to poštovanje ispolji nego da ponekad pokažete koliko vam je do nekoga stalo.
UČENJE I PRILAGOĐAVANJE
Nikada ne prestajte sa učenjem i plagođavanjem novinama. Svet će se stalno menjati. Ako sebe ograničite sa stvarima koje ste naučili u prošlosti i onim što vam je pružalo komoditet u proteklom delu života, kako budete stariji sve više će biti frustracija u vašem okruženju. Istraživanja potvrđuju da spremnost na prilagođavanje donosi veće zadovoljstvo nego novac i stanja trenutnih odnosa. Ako su ljudi bili spremni da promene neke svoje navike i očekivanja, osećanje sreće je ostalo i nakon promenjenih okolnosti, dok se velika većina (preko 70 odsto) onih "otpornih na promene" osećala nesrećno. |
|
|
|
Plodovi juga protiv prehlade i gripa
Pasulj - zrna puna proteina
Homeopatija:
Kad od stresa puca glava
Samolečenje/Nesanica:
Naterajte san na oči
Praznična trpeza:
Za gurmane i sladokusce
Pedijatrija:
Šta govori bebin plač
Kardiologija/Infarkt:
Brza reakcija spasava srce
Bolesti zavisnosti/Alkoholizam:
Kobna čašica više
Tai masaža:
Istezanje koje leči
|
