|
 |
|
"Pakovanje" ne čini čoveka
|
Piše:Saša Bjelić, psiholog
Kult mladosti koji je dominantan u savremenom društvu, nema razumevanja prema starenju kao prirodnom životnom procesu. Savremenu zapadnu kulturu kojoj i mi pripadamo karakteriše opsednutost telom, zdravljem i mladošću, što je veliki apsurd jer su stanovnici planete u proseku sve stariji. Strah od bolesti, starosti i usamljenosti dominira. Sve te odlike kulture čine da njeni pripadnici razviju karakteristike narcističke ličnosti, kakva je i kultura sama. Ljudi su sve više opsednuti sobom i sebe doživljavaju kao robu koja se mora na najbolji i najprivlačniji način upakovati i što bolje prodati. Takvi imperativi posebno su opterećenje za ljude koji se nalaze na prelazu između mladosti i zrelog doba ili zrelog doba i starosti, takozvanim kriznim tranzicionim periodima.
IMPERATIVI
Estetske ideale dvadeset prvog veka uspostavljaju masovni mediji i kozmetička i modna industrija. Potrošači to prihvataju ulazeći u besomučnu trku za postizanjem što poželjnijeg obrasca izgleda. U pokušaju dostizanja vladajućih ideala lepote moderno društvo je stvorilo nemilosrdne kriterijume, pogotovu kada je u pitanju ženska lepota. Vitkost i svežina, (večna mladost) postaju imperativi a prirodni unutrašnji procesi starenja pokušavaju se staviti pod kontrolu primenom različitih, manje ili više agresivnih, estetskih zahvata. Sve ove radnje ne odnose se isključivo na postizanje poželjnih spoljašnjih atributa, već su i dokazivanje „moralne“ discipline i samokontrole.
Ta briga o sebi ima cilj dosezanje fizičke privlačnosti jer se na posedovanje lepog tela gleda kao na svojevrsni kapital koji se može iskoristiti u jačanju društvenog i ličnog statusa. Lepota tako postaje vredna roba za razmenu kojom se ostvaruje ili olakšava život u društvu. Privilegije koje donosi poželjan izgled prisutne su u mnogim društvenim sferama. Istraživanja na tu temu govore da izgled utiče na dobijanje posla, na mišljenje o inteligenciji, dobroti, smislu za zavođenje.
SRAMOTA
U društvu u kome se precenjuje fizička lepota logičan je negativan i rigidan odnos prema starosti. Društveno neprihvatljivo postaje sve ono što nije dovoljno lepo, mlado i sveže. Sprovodi se svojevrstan teror protiv starosti, a stari ljudi su postali sve manje vidljivi, (koliko znate TV-voditelja od preko 50), jer je starost postala negativna kulturna osobina, dakle nekulturna. Posebno je takav odnos izražen prema ženskoj starosti. Tome doprinose uvrežene i sve češće predrasude i stereotipi koji postoje prema starim ljudima , čak i kod njih samih.
Najčešći stereotipi o starosti i starim ljudima su da su oni bolesni. Zatim se kao nekritično etiketiranje pominju brojne kvalifikacije, najčešće su da su stariji ljudi sebični, dosadni, džangrizavi, beskorisni, neuredni, usamljeni, bespomoćni, da zanemaruju svoj duhovni život i da se boje smrti.
IZ KRIZE KULTURE U KRIZU SREDNJIH GODINA
Ovakav kulturološki milje čini krizu srednjih godina mnogo verovatnijom i težom. Zato nije redak slučaj da se osećanje manje vrednosti pokušava prevazići estetskom hirurgijom, upornim vežbanjima ili bilo kojom aktivnošću koja će kompenzovati nedostatke. Saznanje ili svest o tome da nam se fizičke mogućnosti smanjuju, tj. slabe, razmišljanje o bolesti i smrti, pokreće i strepnju. Ubacuje ljude u kovitlac hiruških i esteskih zahvata i traženja čarobnih preparata protiv bora starosti.
Kriza srednjih godina, koja je u stvari suočavanje sa izgubljenim nadama i stvarnim životom, koji se kod većine razlikuje od zamišljanog biva tako produbljena neprirodnim kulturološkim imperativima večne mladosti. U tim godinama se, dostiže vrhunac u profesiji, a dolazi do opadanja fizičke sposobnosti i upada se u zamku pitanja da li je život prošao baš onako kako smo hteli.
Kriza srednjih godina može se ispoljiti dramatično kroz pokušaje da se život iz korena promeni, kroz napuštanje posla, porodice ili dotadašnjeg načina života. Osoba može i preterano da se posveti poslu ili nekoj drugoj aktivnosti, kao što su hobi, rekreacija itd. S druge strane, neke osobe rešenje krize pokušavaju da nađu u vanbračnim vezama ili u zasnivanju novog braka što simbolično predstavlja početak nove mladosti.
SUOČAVANJE
Uspešno suočavanje s krizom srednjih godina podrazumevalo bi prihvatanje promena kao normalnih, neminovnih propratnih manifestacija koje određene godine nose i shvatanje da one mogu biti šansa za nove oblike funkcionisanja. Ako je osoba sposobna za dobru adaptaciju, ako ima dobre odnose u braku ili partnerskoj vezi, s decom i širom porodicom i prijateljima, ako se oseća korisnom i ima očuvana interesovanja za spoljni svijet, ona će uspešno prevazići krizu srednjih godina.
Kulturološki imperativi kojima se favorizuje spoljašnost u najširem mogućem smislu, neka vam budu izazov u potrazi za unutrašnjim lepotama koje se kriju u u našoj i ličnostima naših bližnjih. Za takve osvrte potrebno je, istina malo više slobodnog vremena, a ono bi trebalo da je privilegija zrelog doba. |
|
|
|
Virusna oboljenja:
Moćno oružje iz košnica
Na čaju sa.../Karmen Vegas de Spalajković
Zbog ljubavi iz egzotike u sneg
Homeopatija/Glavobolja
Bambus odnosi bol
Travke umesto pilula
Brzo i lako do top forme
Prva linija odbrane protiv bakterija
Post - suzdržite se od obilnih obroka
Pilećom supom pobedite infekciju
Svi lekovi protiv povišene temperature
Pomozite plućima da lakše dišu
|
