|
 |
|
Kad glava puca od bolova
|
Piše: A. Radulović
U odnosu na većinu drugih oblika glavobolja, migrena, zbog svojih učestalih ponavljanja napada, spada u red najčešćih glavobolja. Dok je jedni smatraju ozbiljnom bolešću, drugi je relativizuju tvrdnjom da se „od toga ne umire“. Ipak, s migrenom se bori od 12 do 19 odsto žena i oko 8 procenata muškaraca i dece.
Prosečan napad migrene traje između 4 i 72 časa, praćen je pulsirajućom glavoboljom, mučninom, nekada povraćanjem, povećanom osetljivošću na svetlost, mirise i zvuke. Nekada migreni prethode uvodni simptomi, takozvana aura. Većina pacijenata u toku napada nije u stanju da obavlja svakodnevne aktivnosti.
- Vrlo su retke "komplikovane migrene", praćene ozbiljnim neurološkim manifestacijama. One se ispituju i leče u bolničkim uslovima – objašnjava za „Bilje i zdravlje“ doktor Srđan Sretenović, načelnik Centra za lečenje glavobolja i migrena. - Česti napadi (4,5, a nekada i više od 10 mesečno) čine ovo oboljenje ozbiljnim, jer pacijenti koji boluju od ovako učestalih migrena najčešće nisu u stanju da obavljaju redovne profesionalne aktivnosti, kao i porodične obaveze. Često su u potpunosti društveno marginalizovani, izopšteni iz svakodnevnog života, neshvaćeni od poslodavaca i najbližih članova porodice. Nije retko, da i neki lekari imaju sličan stav.
Iako pouzdan uzročnik migrena nije poznat, obično se navode faktori koji pojedinačno ili udruženo mogu da dovedu do pojave migrena – genetska sklonost, neurološki poremećaji i slično. S druge strane, poznati su „okidači“ koji mogu da provociraju nastanak migrenskog napada - stres, menstrualni ciklus kod žena, dijeta, alkoholna pića, čokolada, neki mlečni i suhomesnati proizvodi, ali i umor, glad i promena klimatskih faktora trenutnih i sezonskih...
Prema rečima našeg sagovornika u svim godišnjim dobima, klimatski uslovi su jedan od čestih faktora koji prate mogućnost nastanka pojedinih vrsta glavobolja, kao i povećanje njihovog broja. Važan faktor su promene vazdušnog pritiska, a sa njima i promene temperature vazduha. Visok atmosferski pritisak prati dane sa visokim dnevnim temperaturama, svojstvene letnjem periodu, što najčešće provocira pogoršanje hroničnih glavobolja, naročito migrenskih. Migrenski napadi u letnjem periodu su često učestaliji i duži. Brze promene atmosferskog pritiska, tipične za jesenji period, koje prate promene spoljnje temperature, mogu takođe da utiču na povećanje broja migrenskih napada.
Kod velikog broja žena migrenske glavobolje su povezane s mentrualnim ciklusom, i zovu ih često menstrualna migrena. Ona može da nastupi pre početka, za vreme ili na kraju ciklusa.Ovaj oblik bolesti je nešto otporniji na standardne terapijske procedure od drugih oblika migrenske glavobolje.
- Primenom lekova prvog terapijskog izbora najčešće uspevamo da savladamo i tu vrstu migrene. Ako su glavobolje u toku ciklusa teške,iscrpljuju i teško se podnose, moguće je ne samo da se terapijski prekine ispoljena glavobolja, već i da se preventivno deluje uz pomoć malog terapijskog protokola – objašnjava dr Uz pomoć nesteroidnih antireumatika, pacijentkinja na osnovu svog kalendara (ciklusa) počinje da koristi terapiju jedan ili dva dana pre predviđenog početka ciklusa, nastavi tokom ciklusa i nekoliko dana po njegovom završetku. Na ovaj način se značajno smanjuje šansa da ovakva glavobolja uopšte i nastane.
BOLI GLAVA I OD ODMORA!
Čak i godišnji odmori mogu da povećaju rizik od migrenskih glavobolja, kod pacijenata koji su im inače skloni. Idila odmora može da bude narušena još na početku, jer dolazi do pogoršanja migrenskih glavobolja zbog menjanja dotadašnjeg dnevnog ritma i navika. Na primer, ako je pacijent pre toga pio mnogo kafe, a na odmoru to više ne čini. Razni faktori vezani za promenu navika tokom godišnjeg odmora, pa čak i vikenda, utiču na izazivanje glavobolje. Tako je poznata i „vikend - glavobolja“. Tim danima duže spavamo, manje vremena ostaje za pića koja sadrže kofein. Kako radnim danima mnogo više pijemo takvih napitaka, naglo smanjenje provocira migrenski napad. Ali i vraćanje stresnim profesionalnim aktivnostima posle odmora opet ima provokativni uticaj na povećanje broja napada. Slično se dešava i kod dece, pred polazak, i na početku školske godine, kao i kod studenata, pred ispitni rok.
STOP GLAVOBOLJI NA POSLU
Glavobolja često ide „ruku pod ruku“ sa stresnim poslom. Savremeni zaposleni čovek na žalost retko brine o zdravom načinu života, redovnom vežbanju, pravilnoj ishrani i prekidanju štetnih navika (pušenje, alkohol...). Sve to pogoduje češćem javljanju migrenskih napada kod osoba koje su im sklone. Naš sagovornik savetuje češće, kratke pauze u toku radnog vremena, izbegavanje kontinuiranog i jednoličnog položaja tela za radnim stolom. Poželjno je i uraditi kratke vežbe pored stola, često provetravati kancelariju, smanjiti dozu kofeinskih napitaka, pušenje i, naravno, maksimalno izbegavati stresne situacije, ukoliko je to uopšte moguće. Ovi saveti naročito važe za menadžere sa visokim stresnim rizikom, da bi smanjili psihičku napetost.
HRANA ZA GLAVOBOLJU
Pacijenti koji se bore s migrenom primenjuju određeni režim ishrane. Poznato je da neke namirnice mogu da izazovu ili doprinesu napadu migrene, pa je potrebno da pacijenti na njih obrate pažnju (ne deluju na sve pacijente podjednako sve namirnice). Najčešće su „problematični“ alkohol, čokolada, punomasni sirevi, francuski sirevi, suhomesnati proizvodi, lešnici, bademi, orasi, čak i južno voće.
TERAPIJA
Lekovi se koriste kao prva linija suzbijanja i uklanjanja bola. Ako je reč o migrenskim glavoboljama, tolerišu se tri glavobolje mesečno. U tom slučaju, ako nema kontraindikacija, najčešće primenjujemo visokoselektivne lekove za prekid migrenskih glavobolja, a koriste se i lekovi drugog i trećeg terapijskog izbora. Ukoliko pacijent ima više od tri-četiri migrenske glavobolje mesečno, dajemo preventivne terapijske lekove koje pacijenti uzimaju svaki dan, da bi smanjili broj napada migrenskih glavobolja – pojašnjava naš sagovornik. - Ti pacijenti imaju dva terapijska profila. Jedan je za smanjenje učestalosti, tj. broja glavobolja, (ovi lekovi se uzimaju svakodnevno više meseci), dok se drugi lekovi daju isključivo za vreme trajanja glavobolja u cilju njihovog prekida. Često se paralelno primenjuju i lekovi iz grupe anksiolitika, koji imaju funkciju smanjenja stepena anksioznosti-psihičke napetosti.
SAVET PLUS
ŠTO PRE, TO BOLJE!
Osnovno pravilo u lečenju migrenskih, ali i drugih benignih, akutnih ili hroničnih glavobolja, je da glavobolju treba lečiti odmah. Iako su moderni i efikasni antimigrenski lekovi (triptani) efikasni bez obzira na fazu migrenske glavobolje, ipak treba ispoštovati pravilo: što pre, to bolje! |
|
|
|
Homeopatijom protiv gripa
Osećanje bira lek
Na čaju sa Toni Liversejdž
Čuvam Andrićeva pisma
Kako do skladnije figure?
Prošireni kapilari
Ne samo esteski problem
Pazi da se ne lupiš po glavi!
Aloja - pustinjska fontana mladosti
Jela od cvekle
Crvenim razoružajte viruse
Oštećenja sluha
Da te bolje čujem
Odnosi roditelja i dece
Beg u prijateljstvo
|
