|
 |
|
Da "klikeri" rade kao sat
|
Piše: Jelena Matijević
Zamislite prostoriju u kući u kojoj svakodnevno odlažete najrazličitije predmete. Ako ih slažete po nekom vama znanom redu onda ćete, kada vam budu trebale, lakše da ih pronađete. U suprotnom, ukoliko ih ubacujete bez reda, onda će baš kada su vam potrebne proći duže vremena dok ih nađete. Tako je i sa mozgom.
- Mozak pamti sve, čak i ono na šta se samo baci pogled, pa kada se informacije organizovano “ubacuju” u njega, kao u apoteci gde se tačno zna gde šta stoji, onda će da ih se seti gotovo trenutno ili trenutno – kaže Branislav Maričić direktor Edukativnog centra "Finesa" u Beogradu. - Svako može da čita brže, bolje pamti i priseća se pročitanog, da efikasnije i brže uči i, pri tom, sve informacije uspešno integriše u sistem znanja. Može, jer je ljudski mozak savršen biokompjuter, mnogo moćniji od svakog računara. Problem je isključivo u činjenici da većini ljudi niko nikada nije ukazao kako da pamti na lak, efikasan i zabavan način. Loše pamćenje ne postoji, postoje samo loše metode pamćenja. Većina ima zdrav mozak i svi mogu da razviju savršeno ili gotovo savršeno pamćenje. To je polovinom prošlog veka dokazao profesor Vilder Penfild, kanadski neurofiziolog i neurohirurg.
Ipak, sve više je onih koji se žale da imaju loše pamćenje, a često se čuje i da starenje “odnosi” moć pamćenja.
- Ovo verovanje je netačno, jer veliki broj starijih osoba ima odlično pamćenje. Ranije se smatralo da se čovek rađa sa savršenim pamćenjem, a onda se saznalo da se ono uči. Mozak koristi 12 memorijskih principa i četiri vrste pamćenja (kratkotrajno, dugotrajno, radnu i fotografsku memoriju). Kada se nauče principi i način kako memorija funkcioniše, sledi učenje tehnika pamćenja. Upravo ove tehnike mogu da se savladaju na seminarima, pomoću literature ili uz pomoć članova porodice koji su dobri u tome.
POBOLJŠAVANJE PAMĆENJA
Snagu mozga čuvaju svakodnevne vežbe za razvijanje inteligencije i memorije.
- Baš kao kod sportista, potrebno je mnogo truda i vežbi da bi se mozak ojačao i izgradila ili poboljšala psihička snaga. Dobar i dokazan način za poboljšanje memorije je igranje društvenih igara poput šaha, sudokua, karata, domina i pojedinih video igrica dostupnih na internetu. Čak je i rešavanje ukrštenih reči dobar mentalni trening. Sve ove igre će da vas nateraju da pokrenete um i razmišljate unapred, bez obzira na godine. Štaviše, naučnici tvrde da svakodnevno poboljšavanje pamćenja i visok koeficijent inteligencije mogu da spreče nastanak psihičkih poremećaja poput depresije i šizofrenije. Stalna mentalna aktivnost, takođe, može da pomogne u borbi protiv demencije i drugih degenerativnih bolesti, jer stimuliše mlade ćelije u mozgu i pomaže razvoju novih nervnih cerebralnih ćelija umanjujući tako rizik od bolesti kao što su Alchajmerova ili Parkinsonova.
Upoređujući još jednom mozak sa mišićima sportista, Maričić kaže:
- Ukoliko ne vežba, mozak gubi kondiciju! Stvarajući nove sinapse (veze među nervima pomoću kojih se informacije prenose iz jednog dela mozga u drugi kao i iz tela u mozak i obrnuto), pomaže se podacima koji se već nalaze u memoriji da tu duže opstanu i postanu permanentni. Zato su nove informacije najbolje "vežbe za mozak".
FIZIČKA AKTIVNOST I ISHRANA
Poboljšanju pamćenja, po rečima našeg sagovornika pogoduje i fizička aktivnost kao i odgovarajući način ishrane.
- Verujem da su za pamćenje najbolji lekovi čist vazduh, zdrava hrana i fizička aktivnost. Svakodnevne vežbe poput 45 minuta oštrog hoda koji blago ubrzava puls i stimuliše krvotok, jedna je od fizičkih aktivnosti koja doprinosi boljem pamćenju. Još poželjniji je boravak na čistom vazduhu (barem 40 minuta), jer se udiše kiseonik koji je najvažnija “hrana za mozak”. S druge strane važna je i pravilna ishrana. Dobro je da se mozak “hrani” kvalitetnim šećerima, a najbolji su oni iz svežeg voća i koštunjavih plodova kao što su orah i badem. Ali ni sa njima ne bi trebalo da se preteruje, 4-5 oraha dnevno je sasvim dovoljno. Jedite i namirnice bogate gvožđem. Alkohol izbegavajte jer dehidrira telo, a to slabi mogućnost koncentracije.
NAVIKE
Korisne promene
- Kada se stekne neka navika u mozgu se tada stvara neuralna staza (memorijski put) koja je prilično "trasirana". Međutim, kada se navika bar povremeno promeni onda se stvara novi put i neuralna mreža se povećava. Što je ona gušća razmišljanje je brže i lakše, a kod dece od 3. do 7. godine može da utiče i na povećanje intelekta – poručuje Maričić.
VEŽBE
Poboljšajte koncentraciju
Maričić kaže da je dobra koncentracija preduslov dobrog pamćenja i poručuje da postoje svakodnevne vežbe za poboljšanje koncentracije.
- Jedna od takvih najjednostavnijih vežbi, za one koji na primer pišu desnom rukom, je da levom pišu reči s desna na levo i da onda ispod njih istu reč napišu kao njen odraz u ogledalu. Za levoruke važi obrnuto. Druga vežba za poboljšanje koncentracije je da se prisetite redosleda oblačenja pa da ustaljeni način obrnete – objašnjava naš sagovornik.
Fotografsko pamćenje
- Za decu je karakteristična fotografska memorija ali se odrastanjem postepeno gubi. Onima koji su je zadržali i posle 12. godine pripisuje se savršeno pamćenje. Fotografsko pamćenje je retko i javlja se kod manje od 10 odsto stanovništva. Među poznatima koji su imali razvijen ovaj oblik memorije bili su Nikola Tesla, Albert Ajnštajn i Leonardo da Vinči. |
|
|
|
Hrast čisti spolja, trezni iznutra
Beli luk za sve bolesti
Hmelj peva uspavanku
Jesenja nega
Vlažnost čuva zdrav ten
Dijetalna ishrana
Recite zbogom masnom i slasnom
Čokolada
Hrana za bogove mami na greh
Supe i čorbe
Greju dušu i telo
Vežbe za bebe
Da brže prohoda
Onkologija
Pregled glavu čuva
Stomatologija
Kod zubara i kad ne boli
|
