|
 |
|
Iracionalna mržnja stvara nasilje
|
Piše: Saša Bjelić, psiholog
Za dobar deo naših aktivnosti, razmišljanja i osećanja ne možemo reći da su racionalna – da se njihovo poreklo i ispoljavanje da logično objasniti. Ta iracionalnost nije u svim segmentima nepoželjna. Umetnost i bavljenje njom, različiti hobiji i kolekcionarstava, na primer, deo su tog iracionalnog ljudskog bića. Problem nastaje kada to iracionalno u nama stvori mržnju a ova generiše agresiju koja ugrožava druge pa i celo društvo ako se na vreme ne prepozna i ne sputa.
Plašim se sebe kod tebe
Racionalnih razloga da mrzimo grupu ljudi koja je recimo, drugačijeg seksualnog opredeljenja nema. Ako idemo putem logičkog zaključivanja heteroseksualnim osobama bi odgovaralo da ima što više homoseksualno opredeljenih, jer se tako broj slobodnih potencijalnih partnera drugog pola povećava.
Pa zašto onda srećemo ne mali broj onih koji pobesne i na pomen homoseksualnosti, i zašto onda ekstremne pristalice tog tabora jure da premlate baš homoseksualce, a ne recimo mašinske tehničare od kojih se predpostavimo, takođe razlikuju, po profesiji, na primer?
Objašnjenja koja oni daju a koja idu u pravcu "neću da mi to dete gleda", neuverljiva su kao razlog. Jedno od mogućih naučnih objašnjenja je da iza ovakvih stavova i ponašanja stoji strah od sopstvenih potisnutih homoseksualnih nagona koji se onda ispoljava u obliku homofobije i mržnje prema homoseksualno opredeljenim. Drugo objašnjenje je sa psihološkog aspekta malo složenije i odnosi se na premeštanje agresije sa onoga ko ju je izazvao na drugu, nezaštićenu ili manjinsku grupu.
Premeštanje agresije
Ovaj fenomen u pojednostavljenom obliku susrećemo u situaciji u kojoj vas na poslu šef iznervira, a pošto nije uputno "kačiti se" sa šefom, vi dođete kući i za beznačajan povod izderete se na decu. Vi u tom trenutku možete, a i ne morate, biti svesni da je izvor agresije frustracija koju je izazvao šef. Vi ste tada premestili agresiju sa šefa na decu.
Uzrok frustracije ne mora biti uvek konkretan i lako uočljiv kao u predhodnom primeru. Frustracija može postojati i kao jedno opšte stanje i osećaj nesigurnosti čiji su izvori višestruki. Loša materijalna situacija kombinovana sa problemima na poslu ili nezadovoljstvo emotivnom partnerskom vezom, mogu sa više strana da budu uzrok netolerantnosti i sklonosti agresiji. U takvom stanju takođe može doći i najčešće i dolazi do pomeranja agresije ka nekom iracionalnom objektu. Objekat shvaćen u širem smislu može biti neki predmet(kad nezadovoljni navijači posle izgubljene utakmice lome izloge), osoba, ili grupa ljudi. Osobine objekta na koji se premešta agresija su da ne može adekvatno da odgovori na agresiju i da je nezaštićen.
Manipulacija
Poznavaoci ovih mehanizama premeštanja agresije koji su skloni manipulaciji ljudima ili grupom ljudi zloupotrebljavaju ih usmeravajući agresiju na njima željene objekte. Najčešće su ti manipulanti stvarni uzrok frustracije kod izmanipulisanih. Oni svesrdno koriste iracionalnu potrebu ljudi sa problemom da im se samo nanišani neprijatelj. Taj fenomen u psihologiji i sociologiji poznat je kao fenomen "žrtvenog jarca", koji je obično neka manjinska grupa ili nezaštićeni pojedinac.
Čoveku bez vlastitog identiteta, nesigurnom u svoju vrednost, koji je preplavljen "strahom od slobode" (Sartr), nedostaje neko ko je nezaštićen i na kome može nekažnjeno da iskali svoj bes. Baš kao što je antisemiti potreban Jevrejin, tako je i frustriranom homofobu neophodan homoseksualac. I kao što antisemitizam nije mišljenje, tako ni homofobija nije stav, već iracionalna, mržnja.
Kolektivna agresija
Situacija se komplikuje kada se ovi mehanizmi odvijaju u okviru grupe. Individualna agresija i učešće individue u kolektivnoj agresiji ne mogu se psihološki izjednačiti. Prilikom učešća u kolektivnoj agresiji pojedinac je izložen dosta drugačijim situacijama – stimulišućem ponašanju drugih osoba. Najznačajniji momenat je što učešće u grupi smanjuje ličnu odgovornost čime je ispoljavanje agresije verovatnije. Ovakav uticaj omogućava da ljudi rade stvari kakve samostalno verovatno nikada ne bi radili. Pojedinačne razlike između individualne i kolektivne agresije su prikazane u tabeli, ali nije obavezno da se u svakom pojedinom slučaju pojave sve spomenute karakteristike kolektivne agresije.
Kad iracionalna mržnja uzme maha i proširi se u društvu, opstanak tog društva, pogotovu manjinskih grupa i nezaštićenih pojedinaca, doveden je u pitanje. Ova bolest društva može da se leči samo ukoliko njegov zdravi deo ima snage da jedinstveno i na više načina reaguje. Uspostavljenje sistema vrednosti kritičkog mišljenja, tolerancije i dijaloga od strane institucija društva jedan je odgovor. Iracionalne odluke i aktivnosti slabe u susretu sa činjenicama samo ako uspeju da dopru do većine. Mediji, obrazovne institucije i pojedinci kao uzor su način da se to desi.
Individualna agresija
Pojedinac kao agresor
Usmerena je, uglavnom, protiv jedne osobe
Agresor i žrtva se, po pravilu, poznaju
Agresija ima lični motiv (motiv akcije ili reakcije)
Čest je osećaj nedoumice zbog straha od kazne ili ličnih uverenja
Samostalna odluka, i sprovođenje svih aktivnosti
Kolektivna agresija
Više osoba koje sarađuju
Usmerena je uglavnom protiv druge grupe, ponekad protiv pojedinca
Agresor i žrtva se ne poznaju i često ostaju anonimni
Agresija kod većine učesnika nema lični motiv (naredba, uzor, pohvala itd.)
Nedoumice su smanjenje anonimnošću, podelom odgovornosti, ideologijom grupe, propagandom
Odluke u većini slučajeva donose hijerarhijski , odgovornost je podeljena, |
|
|
|
Pčelinji miks vraća snagu
Luk leči sedam bolesti
Cink smiruje nemirne noge
Lečenje gljivama
Važne su nijanse
Srčana oboljenja i stres
Srcu prija opuštena atmosfera
Probiotici
Bakterije na stolu, zdravlje u telu
Makrobiotika
Zdravi obroci u bojama jeseni
Sinuzitis
Glina "topi" sinuse
Fobije
Plaše i ljudi i prostranstva
Tajne produžene mladosti
Katarakta
Kakva sreća kad se jasno vidi
|
