|
 |
|
Čarobnjak "nevidljivog" sveta
|
|
Miodrag Stojković
|
Za "obične ljude", matične ćelije i kloniranje su reči koje ih ispunjavaju strahopoštovanjem i nevericom, tek daleka budućnost. Profesor doktor Miodrag Stojković, čuveni evropski genetičar "naše gore list", za nas je "mađioničar" koji može da "natera" matične ćelije da se reprogamiraju u neki drugi tip ćelija. Prvi evropski genetičar koji je klonirao ljudski embrion u medicinske svrhe, kao dečak je sanjao o mikroskopima, a naročito ga je privlačio svet koji se ne vidi golim okom.
- U osnovnoj i srednjoj školi biologija i biohemija su mi najbolje išle, a još od detinjstva su me mikroskopi privlačili. Školovanje u Srbiji daje odličnu osnovu, jer se dobije veoma široko znanje koje kasnije možete da „brusite“. Ali, k'o svi klinci u ono vreme najviše sam želeo da budem novi Kićanović – priseća se Miodrag Stojković.
U Stojkovićev "srpski san" nauka o genetici je ušla kasnije, posle studija veterine završenih u Srbiji, a definitivno 1991. godine, kada odlazi u Nemačku, gde je završavao doktorske studije iz oblasti embriologije. Prelomni momenat u njegovoj karijeri, uveren je naš sagovornik, bilo je poznanstvo s profesorom Gotfridom Bremom u Minhenu, koji mu je omogućilo da se bavi embriologijom i biologijom ćelija.
- Prelazak u Veliku Britaniju mi je širom otvorio vrata nauke, zbog mogućnosti da se bavim ljudskim matičnim ćelijama i njihovom ulogom u regenerativnoj medicini i ranom ljudskom razvoju. To me je uvek interesovalo, jer nam upravo te ćelije pružaju mogućnost da nešto više saznamo o bolestima i pokušamo da pobedimo neke od njih – uveren je profesor Stojković.
Iako je bilo pokušaja da se njegov rad omalovaži, i da se ispletu "teorije zavere" oko kloniranja, Stojković je vremenom dobio zasluženu podršku. I sam je veliki protivnik "reproduktivnog" kloniranja ljudi, jer smatra da to ništa dobro ne može da donese svetu, jer je cilj stvoriti klonirani odrasli organizam. S druge strane, terapeutsko kloniranje teži dobijanju matičnih ćelija da bi više naučili o naslednim bolestima.
Naš sagovornik kaže da su i oponenti shvatili da je njegov rad - pokušaj lečenja bolesti kako bi im se "stalo na kraj", vredna pažnje. Kada imate tako plemenit cilj vrlo je teško naći neki kontraargument, uveren je dr Stojković.
Mnogi se pitaju zbog čega se posle uspešne karijere u Minhenu i Londonu, gde mu je pošlo za rukom ono što za pet godina nije britanskim naučnicima, ovaj ugledni genetičar vratio u rodni Leskovac. Zajedno sa Nemicom Petrom, koja je njegov i životni i profesionalni partner, spakovao je kofere i vratio se na jug Srbije. Uporedo s radom u Valensiji, ovaj par vredno radi i u Specijalnoj bolnici za lečenje steriliteta u Leskovcu, koju su s dosta muke otvorili.
- Motiv nam je bio da radimo posao koji volimo, a ne onaj koji moramo. Ako pritom možemo da pomognemo nekome ili promenimo život na bolje, motivacija je još veća – ubeđen je dr Stojković. – A iza svega toga stoje moja supruga Petra i odlično organizovani tim koji funkcioniše na svim nivoima. Prezadovoljan sam jer je dosta beba rođeno, a sve više ih je na putu, uspešnost oplodnje nam je do sada bila 40 odsto! Kada to vidite, onda svi oni dugogodišnji problemi su "lanjski sneg", bitno je sutra i bitni su novi životi – ne bez ponosa kaže Miodrag Stojković. - Ne mogu da vam opišem to zadovljstvo što sam u situaciji da nekome pomognem. Srećni smo jer vrlo često sa mnogima možemo da podelimo njihovu sreću. Srećemo se sa novopečenim roditeljima i odmah primetimo da je njihov život kompletno promenjen: od očaja i velike želje do onog stanja kada sa velikom ljubavlju gledaju decu i ponosno pričaju kako su noći kratke ili spremaju dečije sobice. Ljudi dobijaju nove vidike, nove želje i snagu da se uhvate u koštac sa teškom svakodnevicom. Meni sve to dođe kao najbolja nadoknada i nagrada za naporan i veoma iscrpljujuć rad.
Između rada u Institutu "Princ Felipe" u Valensiji, mesta glavnog urednika uglednog američkog naučnog časopisa "Stem sels", redovnog profesora humane genetike na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu i rada u Specijalnoj bolnici pravo je čudo da uspeva da nađe makar malo slobodnog vremena. Ipak, kada ugrabi neki slobodan trenutak, iskoristi ga da ode u prirodu, prošeta okolinom Leskovca ili na kraju napornog dana pogleda neki novi film.
Vođen nostalgijom, uredio je svoj život na relaciji Valensija - Leskovac. Skroman koliko i uspešan, i dalje veruje u nauku.
- Na žalost zdravlje je vezano za blagostanje tako da u našim uslovima jedno vrlo često ide ruku pod ruku sa drugim. Ali, trebalo bi mnogo više ulagati u nauku, jer jedna bolest košta mnogo više nego naučni putevi koji dovode do njenog iskorenjivanja – uveren je naš čuveni genetičar.
Ništa bez domaćeg
Ljubitelj je domaće hrane, naročito iz njegovog kraja, jer ti ukusi, kaže ostaju zapisani u čoveku do kraja života.
- To ne znači da ne treba probati i nešto drugo, ali već je poznato: hrana i muzika uz koju ste odrasli vam zauvek ostaje kao najbolja – uveren je naš sagovornik. - Na žalost ja sam u kuhinji "strano telo", ali zato supruga Petra to nadoknađuje svojim kulinarskim umećem, a pogotovo spremanjem azijskih specijaliteta.
Izazov novog i nepoznatog
- Sve što je novo i nepoznato dočeka se sa određenom dozom skepse, pa i grana regenerativne medicine koja koristi matične ćelije – smatra naš sagovornik. - Kloniranje je u celom tom procesu samo metoda kako da pokušate da dobijete matične ćelije "sašivene" po meri pacijenata. U međuvremenu razvijamo i druge metode kao što je vraćanje biološkog sata ćelijama u njihovo prvobitno stanje tj. u stanje embrionalne matične ćelije. Izvori matičnih ćelija su višestruki, od ranih embriona, pupčane vrpce, koštane srži, masnog tkiva... Sve ih je više i više, ali to ne znači da su sve matične ćelije iste i da imaju isti potencijal u lečenju bolesti.
Detinjstvo
- Vrlo često tražim odgovor za neka dešavanja upravo u prirodi, vrlo često koristim biljne preparate ili bakine recepte. Pogotovu kod prehlade ili visoke temperature, neki bakini i majčini recepti i danas su za mene neprevaziđeni.
- Imao sam prelepo detinjstvo u Leskovcu i Makedoniji odakle je moja majka. Naravno, vremena su bila drugačija, tih sedamdesetih i ranih osamdesetih. Imao sam mnogo drugova, neki od njih će ostati doživotni. Mnogo toga me vezuje za Leskovac. Naročito to da sam od njega i ove zemlje dobio dobro obrazovanje. Ono što je naučeno u inostranstvu sada treba preneti i ostaviti nekom mlađem, a najbolje je to uraditi - kod kuće – kaže Stojković.
Tim koji dobija
- Mi smo tim već godinama – opisuje poznati naučnik ljubav s Petrom. – Od Minhena gde smo se upoznali, kasnije su nas putevi sudbine odveli u Veliku Britaniju i Španiju a sada i u Leskovac, ali na tom putu uvek smo zajedno. Kao naučnog radnika i radnika u laboratoriji krase je odlike nekoga na koga možete uvek da se oslonite a da ne brinete oko ishoda. To što zajedno radimo je i značajan deo mog uspeha, jer bez njene pomoći ne bih bio tamo gde sam. Bez njenog velikog razumevanja ne bi izdržali ni sve one nevolje i nedaće na putu do otvaranja Specijalne bolnice u Leskovcu. Siguran sam da dobro zna koliko je to meni bitno jer se radi o mojoj zemlji, koja je sve više i više i njena.
|
|
|
|
Pčelinji miks vraća snagu
Luk leči sedam bolesti
Cink smiruje nemirne noge
Lečenje gljivama
Važne su nijanse
Srčana oboljenja i stres
Srcu prija opuštena atmosfera
Probiotici
Bakterije na stolu, zdravlje u telu
Makrobiotika
Zdravi obroci u bojama jeseni
Sinuzitis
Glina "topi" sinuse
Fobije
Plaše i ljudi i prostranstva
Tajne produžene mladosti
Katarakta
Kakva sreća kad se jasno vidi
|