|
|
Umetnost življenja je najveća umetnost
|
|
Ana Sofrenović
|
Piše: T. Marković
Na sceni i privatno, život Ane Sofrenović je ispunjen raznim ulogama koje se svakodnevno smenjuju i podjednako je ispunjavaju i inspirišu. Ona je majka, supruga, ćerka, glumica, pevačica, prijatelj... Njena biografija je puna zanimljivih detalja koji potvrđuju njenu svestranost i raskošni talenat, ali i njene ljudske vrline. Poput najvećih svetskih zvezda deo sebe i svog vremena je odvojila za humanost, postavši Pampersov i UNICEF - ov ambasador. Humanitarna aktivnost Ane Sofrenović počela je prošle godine uručivanjem donacije Kliničko-bolničkom centru Dragiša Mišović, a nastavila se u Africi, gde se zbog tetanusa, u proseku na svaka tri minuta ugasi po jedan dečji život. Zato je i pokrenuta kampanja u kojoj su, kupovinom specijalno obeleženih pakovanja "pampers" pelena, obezbeđene pare za kupovinu vakcina protiv tetanusa. Ana je posetila Obalu Slonovače i Centralnu Afričku Republiku gde je, kako kaže, shvatila da humanitarni rad više nije samo trenutna odluka, već nešto što se samo po sebi svakodnevno podrazumeva.
* O Kako ste doživeli boravak u Africi kao ambasador Pampersa i UNICEF-a? - To iskustvo je na mene ostavilo dubok trag. Nateralo me da sagledam svoj život na nov način, da dovedem u pitanje dotadašnje poimanje sveta. Čini mi se da mi je bilo dato da vidim sve krajnosti ljudske moći i prirode, istovremeno i predivne i zastrašujuće. Ali najveći utisak na mene je ostavilo to što i u uslovima užasne nepravde ljudi u Africi uživaju u nečemu što se kod nas možda ne bi računalo kao življenje, a kamoli kao zadovoljstvo. Tek sam tamo shvatila koliko jedan mali postupak, skoro neosetan za nekog na jednoj strani sveta, može da odluči između života i smrti nekome na drugoj strani planete.
* Kako izgleda vaš prosečan radni dan? - Volim rano da legnem i da rano ustanem. Trudim da to bude dosta ranije od ostalih ukućana, jer mi je potrebna jutarnja tišina. Često se probudim, ali ne ustanem, već dremam, svesna tišine, divne jutarnje svetlosti kad je sunce još pospano i nisko. Organizacija života se menja u zavisnosti od grada u kom živite, ali ni blizu u meri u kojoj ljudi koji manje putuju to zamišljaju. Moj dan u Beogradu i Londonu se i ne razlikuju toliko. Sve zavisi od toga da li imam probe, snimanja, ili pripremam nešto treće, da li sam fokusirana na decu i njihovu organizaciju, ili sve to zajedno u istom danu...
* Imate li neke omiljene, dnevne "rituale"? - Ujutru, čim ustanem sednem za računar. Jedan od veoma bitnih rituala je i jutarnja vožnja. Često se, kad ostavim ćerkicu u vrtiću, spustim na autoput i vozim kilometrima, uz otvorene prozore i lepu muziku. Za mene je to istovremeno neka vrsta meditacije i izoštravanja misli. Neverovatno, ali fantastično funkcioniše.
* Imate li vremena za sport i fizičku aktivnost? - Trudim da vežbam, da se puno krećem. Kad sam premorena za vežbe tela, onda vežbam u – glavi, zamišljajući kako izvodim vežbe. To radim otkako sam pročitala da čak i detaljno zamišljanje vežbanja ima efekta, iako ni blizu kao prava fizička aktivnost. Ali, to je ponekad sasvim dovoljno da vam umiri savest.
* Kako se borite sa stresom i izazovima svakodnevice? - Najčešće uz prijatelje. Moji bliski prijatelji imaju tu divnu moć da me opuste, bez obzira na okolnosti, bilo preko telefona, ili uživo. To smatram veoma dragocenim.
* Da li planirate u životu i koliko je to moguće? - Iako se stvari oko nas konstantno vrtoglavo menjaju, planiranje je moguće ukoliko računate na to da budete fleksibilni i da uvek imate najmanje plan B, a najbolje i plan C, D, rezervu za svaku situaciju. Ja sam se toliko izveštila u organizaciji da nekad nisam ni svesna da se bez problema nosim sa bar tri, ili četiri stvari istovremeno. Ali za to je potrebna vežba i dobro raspoređivanje energije.
* Pored toliko obaveza, imate li malo slobodnog vremena i kako ono izgleda? - Slobodno vreme provodim sa porodicom, najviše sa decom. Idemo u grad, bioskop, gledamo crtaće kod kuće, igramo igrice na kompjuteru, ili igramo uz muziku - što moje ćerke Iva i Lena, koje sada imaju pet i deset godina, najviše vole. Imamo veliki hodnik sa ogromnim ogledalom i tu nam je glavna probna sala. Dnevna soba je glavna scena. Moje ćerke već pokazuju interesovanje prema izvođačkim umetnostima i divno je posmatrati ih kako same sebe istražuju, otkrivaju sebe kroz muziku, glumu i igru. Volim koncerte, filmove, predstave, izložbe, ali priznajem da mi najviše prija kad smo kod kuće, bilo da vajamo u glini, crtamo temperama, pravimo kolaže, ili prosto jurcamo po stanu, golicamo se i kikoćemo do besvesti. Za mene su ti trenuci najveća umetnost, umetnost življenja.
* Da li ste zadovoljni svojim životom i imate li neki svoj “recept” za sreću? - Sve sam zadovoljnija životom. Mislim da je osluškivanje sebe i svojih potreba i usklađivanje sa potrebama drugih glavna stvar. Čovek mora jasno da omeđi svoj prostor i da se u njemu oseća dobro, i to upravo onda kada u taj isti prostor primi nekog sebi bliskog i dobronamernog.
* Da li i koliko vodite računa o zdravlju? - Imam periode kad sam jako pažljiva, ali postoje i trenuci kada se potpuno zaboravim. Trudim se da vodim računa, jer želim dugo da trajem. Genetski imam tu predispoziciju, ali sam potpuno svesna da i ja sama u toj priči, vodeći računa o sebi, igram veliku ulogu. Trudim se da odem redovno na godišnje preglede kod zubara, ginekologa. Mislim da je to više nego neophodno.
* Postoji li uloga o kojoj sanjate? - Postoje razne koje bih volela da igram. Međutim s obzirom da sam veliki svaštar, mnogo me više zanima koliko različitih poslova i nekih situacija ću da iskusim tokom života. Jako me uzbudjuje saznanje da su u realnom životu moje uloge što različitije. Majka, umetnica, mentor, supruga, dete, prijatelj, koleginica, javna ličnost, anonimna ličnost... Te uloge se kod mene svakodnevno smenjuju, ta igra me inspiriše i ispunjava.
* Kako je to biti uspešna žena? - Biti uspešan u očima drugih je lep osećaj, biti uspešan u sopstvenim očima je vrhunac.
* Šta trenutno radite i gde sebe vidite za jedno 20 godina? - Trenutni boravak u Njujorku, kao stipendista, koristim za dalje planove, a ima ih dosta za sledeću godinu. Kada su već neke dugoročne priče u pitanju, za 20 godina želim sebe da vidim ispunjenu, srećnu i opuštenu, sa puno prijatelja i decom koja su pronašla svoj put. Da budem zadovoljna sobom, u nekoj kući na moru - ako nije problem...
CEO SVET NA EKRANU Ana Sofrenović priznaje da je kompjuterski zavisnik, ali ne od imejlova i konatakata sa ljudima, koliko, kako objašnjava, osećaja prostora i sveta koji joj daju računar i internet. - Taj osećaj da svako jutro i veče se zapravo pozdravljam sa čitavim svetom koji je on-lajn za mene je užasno uzbudljiv – objašnjava naša sagovornica. - Imam veliku potrebu za prostorom i širokim horizontom, a internet mi na neki volšeban način daje taj divan osećaj ušuškanosti u nepreglednom prostranstvu. Najlepši osećaj osetim kad nešto zahvaljujući internetu pronađem u nekom gradu, zemlji, ili na drugom kontinentu, a onda odem da to vidim.
JELOVNIK Mada se trudi da na "meniju" ima pet obroka, Ana Sofrenović priznaje da je u tome obaveze često onemogućavaju. Ujutru obavezno napravi zdrav doručak, najčešće od nekoliko vrsta pahuljica (ovas, ječam, mekinje), dodaje niskokalorični jogurt i neko suvo voće poput grožđa, šljiva, kajsija i malo ananasa (svežeg najbolje ili iz konzerve). Izuzetak su, kako kaže, dani kada u kući ima neku neodoljivu, "bezobrazno ukusnu" belgijsku čokoladu. Trudi se da pije što više vode. Što se omiljenih jela tiče to su razne paste, supe, nudle koje možda i najviše voli, morska hrana i morski plodovi. Tokom dana voli da pojede puno voća, povrća, ali i slatkiša. Priznaje, uživa kad u frižideru “naiđe” na dobru esterhazi tortu.
ČAROBNA FORMULA ZA LEP TEN - S ozbirom na to da imam osetljivu kožu, godinama se borim sa raznim problemima na licu. Iz iskustva i razgovora sa stručnjacima uspela sam da dođem do svoje, kako je zovem, čarobne formule, koja ne podrazumeva samo kozmetiku i tretmane, iako su oni obavezni, već i opuštanje, izbegavanje dramatičnih reakcija na stres, ishranu, kupanje mlakom vodom, prirodne maske. Najviše mi prija kombinacija zgnječene banane, kisele pavlake i kašičice meda. |
|
|
|
Pčelinji miks vraća snagu Luk leči sedam bolesti
Cink smiruje nemirne noge
Lečenje gljivama Važne su nijanse
Srčana oboljenja i stres Srcu prija opuštena atmosfera
Probiotici Bakterije na stolu, zdravlje u telu
Makrobiotika Zdravi obroci u bojama jeseni
Sinuzitis Glina "topi" sinuse
Fobije Plaše i ljudi i prostranstva
Tajne produžene mladosti
Katarakta Kakva sreća kad se jasno vidi
|