|
 |
|
Nežni zvuci srce leče
|
|
Dr Predrag Mitrović
|
Piše: M. Vasiljević
Da muzika leči dušu poznato je bilo još Pitagori, ali prvi put je jedan naš lekar dokazao i da odgovarajuća muzika leči srce. Reč je o Predragu Mitroviću, kardiologu iz Instituta za kardiovaskularne bolesti. On je na ovogodišnjem Kongresu Udruženja kardiologa u Barseloni dobio nagradu za studiju koja pokazuje da se slušanjem odabrane muzičke kompilacije, dva puta dnevno po 12 minuta, leče brojna srčana oboljenja. Uzgred, Predrag Mitrović od 1990. godine proučava operisane srčane bolesnike, a pre dve godine u njihovo lečenje uključio je muziku.
- Prvi korak je bio da odredimo koja vrsta muzike utiče na bolesnika. To je obično bila muzika koju pacijent voli. Za svaki slučaj, radio sam i test širenja zenica. Puštao sam, po trideset sekundi, osam muzičkih žanrova, poput džeza, roka, narodne ili klasične muzike, a pacijentu bi se širile zenice uz muziku koja mu se svidi - objašnjava dr Mitrović.
Posle toga trebalo je, u odnosu na oboljenje koje ima i faktor rizika, tačno da se odredi ritam i tonalitet.
- Pokazalo se da i određeni ritam, a ne samo vrsta muzike, utiče na rad nervnog i sistema žlezda ali i na rad srca - istiće naš sagovornik.
Prema ovim kriterijumima, doktor Mitrović je za svakog napravio 70-minutnu muzičku kompilaciju, koju je pacijent slušao najmanje dva puta dnevno po 12 minuta. Istraživanjem, koje je započeto aprila 1990. godine, bilo je obuhvaćeno 740 pacijenata. Polovina (370) je bila povrgnuta muzičkoj terapiji 12 minuta dnevno, a 370 pacijenata nije slušalo muziku. Nakon dve godine se pokazalo da su oni koji su slušali muziku manje oboljevali od angine pektoris, ponovnog infarkta, da je kod njih bilo manje potrebe za novim operacijama, a i njihova smrtnost je bila manja.
Doktor Mitrović kaže da će njegovo istraživanje da se proširi i na ostale koronarne bolesti: Pre svega na one sa povišenim pritiskom, ali i na obolele od drugih vrsta srčanih tegoba. Veruje da će uspeti da dokaže i da je muzika odlična prevencija za koronarne bolesti kod ljudi koji imaju faktor rizika.
Naš sagovornik navodi da se na Zapadu muzika koristi kao terapija, ali uglavnom se radi o umirujućoj, takozvanoj lendskejp melodiji za trudnice i decu, dok je ovo prva studija u kojoj je definisan tip muzike i na koji način on utiče na konkretna oboljenja.
BAHOVA MUZIKA
Snižava pritisak
Tokom istraživanja se pokazalo da dela nekih kompozitora klasične muzike utiče na specifičnu vrstu bolesti. Tako, Bahova muzika pomaže da se snizi povišen krvni pritisak, Vivaldijeva da nizak poraste, mada neka njegova dela i smiruju. Umirujuće su na pacijente delovale i kompozicije Mocarta i Betovena. Po rečima dr Mitrovića tugaljive balade nisu depresivno uticale na pacijente, iako je tako nešto moglo da se nasluti. Jer, kaže naš sagovornik, ne može jedna tužna reč, ili priča u pesmi, isto da nas pogodi dva puta. Džez muzika, posebno ona iz tridesetih prošlog veka koja ima sporiji ritam, povoljno je delovala na pacijente, za razliku od melodija modernog džeza. Molski tonalitet je, primera radi, povoljnije delovao na srce od durskog.
I NARODNJACI VOLE KLASIKU
Iako su se, pre istraživanja, neki od pacijenata izjasnili da vole narodnu muziku, ispostavilo se da veoma dobro reaguju na klasiku. Ona se pokazala kao najdelotvorinija za dušu i srce. S druge strane, i narodna muzika za nekoga ima isti efekat kao i klasična. |
|
|
|
Kašičica meda za super imunitet
Vresak kao vijagra
Kleka smiruje grčeve
Kruška prija bebama
Homeopatija za spokojne trudničke dane
Puna kuća alergena
Aditivi - strah od slova E
Kako da steknete pločice na stomaku?
Malokrvnost - u čemu Popaj greši?
Konflikti na radnom mestu
Ni preko kolena, ni pod tepih
Iz ordinacije psihoterapeuta
Nije piće za budalu
Divlje životinje u snovima
Lav u snu, uspeh na javi
|