|
 |
|
Ne mogu bez kafe i mleka!
|
|
Danina Jeftić
|
Piše: Angelina Radulović
Rukometni teren s lakoćom zamenila je onim drugim, popločanim "daskama koje život znače". I reklo bi se, promena joj baš prija. Umesto na teškim utakmicama mlada glumica Danina Jeftić, publici poznata kao Maja iz veoma gledane serije "Pare ili život" dokazuje se na televizijskom ekranu, a uskoro i filmskom platnu.
Do zvanične glumačke potvrde čeka je nekoliko ispita i diplomska predstava na FDU.
Posle uspešno završene sezone serije koja je "izbacila u orbitu" mladih glumaca, privodi kraju snimanje istoimenog TV filma, čija premijera je planirana za jesen. Daninina uloga je ista - "luckasta" Maja, ali u drugačijim okolnostima.
* Ova uloga vas je "katapultirala" u svet poznatih. Šta vam je još doneo rad na seriji?
- Uloga u TV seriji mi je donela popularnost, kakvu nisam ni sanjala. Kao student FDU na kastingu sam izabrana za ulogu, pomalo neočekivano. Svesno nisam htela da radim pre nego što sam studije privela kraju, jer je ipak potrebno da se ispeče zanat, da znate da osetite ulogu. Imala sam sreće da moja prva televizijska uloga bude takva i tako popularna. Devojčice me već na ulici dozivaju kao Maju, i što je još gore, često se i okrenem na to ime. Mada nekima deluje kao isprazna i "sponzoruša", probala sam da Maju uzdignem iznad toga – ona je malo šaškasta, tipična gradska devojka koja voli da se sređuje, izlazi, ali kada treba da izabere izmedju srca i dobro situiranog momka, ona ipak bira srcem.
* U filmu "Pare ili život" već Vam je bilo lakše, snimali ste sa proverenom ekipom?
- Veoma sam zadovoljna snimanjem. More, Ada Bojana, Budva, sve je to činilo da se osećamno sjajno tokom snimanja. Takođe i proverena i uigrana ekipa. Na snimanju serije i filma, po prvi put sam se srela s takvim načinom rada, jer FDU glumca sprema uglavnom za pozorište, i tu sam uz pomoć iskusnijih kolega naučila mnogo o kameri, o snimanju, spontanosti na snimanju scene... Posebno mi je drago što su zajedno sa mnom radile moje kolege s klase Tanja Petrović i Ivan Zekić, pa smo mogli svaku scenu da “pretresamo” i učimo.
* U vašoj neobičnoj životnoj priči, dug je put od Sarajeva, preko Sidneja, do Beograda?
- Rođena sam Sarajka, u Australiju sam stigla posle Rusije, gde je počeo naš izbeglički život početkom devedesetih. Imala sam tek pet godina, i čini mi se da sam lakše nego moji roditelji podnela odlazak "na kraj sveta", u Sidnej. Brzo sam naučila jezik, uključila se u školovanje, snašla se u tom novom svetu. Australija je predivna zemlja ali mentalitet i način života su mnogo drugačiji od našeg, nisu odgovarali mom temperamentu. Moje roditelje je dugo "vuklo" da se vrate, i kada smo pričali o toj odluci, apsolutno sam bila za to, iako se nisam mnogo ni sećala živote pre Australije.
* Za malo da ostanete tamo, kao reprezantativka Australije u rukometu?
- Uz oca, koji je rukometni trener krenula sam i ja da treniram i planirala da mi to bude profesija. Ali, kako sam odrastala, teretana, "prepumpani" mišići, veliki napor, modrice, sve mi je to postalo čudno. Iako sam već bila član rukometne reprezentacije i naporno trenirala za prvenstvo, jedno jutro sam se probudila i rekla ocu "ne želim više da treniram". Naravno, roditelji su bili šokirani. Nekako u to vreme smo i doneli odluku da se vratimo, ali ne u Sarajevo, već u Beograd, koji osećam kao "svoj" grad.
* Kako ste onda umesto na rukometnom terenu završili na “daskama koje život znače”?
- Kada sam razmišljala čime želim da se bavim, setila sam se koliko sam uživala u improvizacijama u dramskoj sekciji u školi. I, mada su mi svi rekli da je gotovo nemoguće da upišem Fakultet dramskih umetnosti, mami sam u jednom momentu rekla "vidi, mogu da zaplačem kad hoću" na šta je ona odgovorila – pa, stvarno si rođena da budeš glumica.
Nadu i samopouzdanje mi je davala prednost u fizičkoj spremnosti, dobroj koordinaciji, gipkosti, koje su u glumi bitne, a donela sam ih iz rukometa. Veoma sam zadovoljna i do sada sam iskusila samo lepe stvari u glumi – ona je za mene nešto novo, zanimljivo i divno. Čak i višesatno čekanje na snimanje mi je novo iskustvo. Valjda me tek čekaju pravi okršaji, umor, stres i sve što gluma nosi.
* Obožavaoci hvale Vaš izgled i smatraju Vašu pojavu jednom od lepših u poslednje vreme na našim ekranima. Kako se negujete?
- Volim da se sređujem, dosta pažnje posvećujem frizuri, šminkanju. Od mame, koja je uvek doterana, sređena s merom, sam "pokupila cake". Čak i sada, kada poželim da izađem iz kuće opušteno, bez šminke i u sportskoj garerobi ona me "upozori" da se sredim.
Kao mala sam s divljenjem gledala kako mama upari boje odeće, šminku s garderobom. Onda sam, kada ostanem sama, ispred ogledala isprobavala i upoznavala svoje lice, šta mi stoji. Mama mi je uvek bila najiskreniji kritičar i njene savete sam slušala. Krenem u baletankama, a ona vrti glavom, ne, draga štikle!
* Kako Vam izgledaju naši ljudi ovde u poređenju s okruženjem u kojem si živela u Sidneju?
- U Australiji gotovo ne možete da vidite doteranu devojku u štiklama. Svi "robuju" udobnosti, a zbog klime i velikih vrućina sve devojke izgledaju isto – nose majice na bretele, šorceve i japanke, kosa je vezana u punđu "na vrh glave". Kada smo se vratili u Srbiju bila sam u šoku koliko su naše devojke sređene, negovane, lepe. Zdravo izgledaju, sve je na svom mestu. To daje dodatni motiv da budeš i sam sređen, da lepo i zdravo izgledaš, vežbaš. U Australiji je mnogo više jako gojaznih ljudi, čak i mladih devojaka.
* Kako danas održavate liniju?
- Veoma sam razgibana zbog dugogodišnjeg treniranja, mojim mišićima ne odgovara aerobik ni slične vežbe. Imam svoj sistem vežbi koji mi veoma pomaže da dođem u formu, ali nemam uvek vremena za redovno vežbanje. Posle brojnih obaveza uveče sam suviše umorna za vežbe. Ali kad vidim da je potrebno, dodam malo "gas" s treniranjem i dovedem ishranu u red.
* Jeste li imali problema s kilogramima po prestanku aktivnog bavljenja sportom?
- Prve dve godine provodili smo bukvalno po ceo dan na fakultetu, nervirala sam se što ne stižem redovno da vežbam. Dugo mi je trebalo da shvatim da se sasvim dovoljno istrošim na fakultetu, snimanju serije, da je to više od bilo koje teretane. Doduše, posle dugogodišnjeg bavljenja rukometom, meni je čak i aerobik samo zagrevanje.
Period aktivnog bavljenja sportom je bio sjajan jer nisam morala da vodim toliko računa o ishrani, mogla sam da jedem, jer bih treningom i utakmicama bez problema potrošila sve kalorije. Iako sam tada imala više kilograma, to su bili čisti mišići, ništa mi se nije "lepilo".
* Kakvu hranu volite i da li sebe lišavate nekih namirnica?
- Primetila sam da mi jako prija kada smanjim ili skroz ukinem ugljene hidrate. Tada izbegavam i meso i jedem dosta ribe i povrće i pijem mleko. Bez mleka ne mogu, popijem i litar mleka dnevno. Imam rituale čišćenja tela od toksina, jer pijem dosta kafe, volim i vino, ne mogu da se rešim ni cigareta, i trudim se da makar hranom pročistim svoj organizam.
LEPOTA – NEGA PLUS GENETIKA
- Kad vidim roditelje, koji veoma lepo izgledaju za svoje godine, čini mi se da je i genetika zaslužna za dobar izgled. Svoj tamniji ten dugujem tati, na kojeg više ličim. Mama nikada nije robovala skupim kremama, i pored obične dnevne kreme koju je koristila, sa skoro 50 godina gotovo da nema bore. Mislim da sve te kreme protiv bora samo privremeno “poprave” izgled, a da kasnije kvalitet kože dodatno pogoršaju. Mene smiruje kad vidim s kakvim genima sam rođena, pa još uvek ne koristim nikakve kreme za bore i za “zaustavljanje mladosti”.
Kosu najviše volim da negujem sama, pravim pakovanje s maslinovim uljem i jajetom. Njime sam mnogo zadovoljnija nego nekim profesionalnim preparatima koje koriste frizeri.
MODA
- Najviše volim da nosim haljinice, jer nemam baš najbolji osećaj za boje. S haljinom dileme oko izbora i kombinovanja su mi sužene, treba samo da uklopim cipele i torbu i posao je završen. Sestra Kristina čak u šali voli da mi kaže “sve ti boje lepo stoje” aludirajući na moje odevne kombinacije. Često zavidim devojkama koje imaju sličnu garderobu kao ja, ali je uklope na način koji meni nikada ne bi pao na pamet.
KAFA I ČAJ
- Volim da pijem kafu i to sve vrste. Osetim kada preteram, pa kad krene da mi smeta, onda smanjim uživanje u tom zadovoljstvu. Volim i ledeni čaj i obične čajeve – nanu kamilicu, naročito brusnicu, jer sam čula da je taj čaj jako dobar za žene. Trudim se da ne pijem gazirano, da i na taj način sprečim pojavu celulita.
|
|
|
|
U ovom broju
Med kao dijetetski proizvod
Male letnje povrede i prva pomoć
Naočare za sunce
Modni detalj i potreba
Moksibustija
Bockanje travom leči tegobe
Poremećaji disanja
Apnea
Afte
Dosadne male ranice
Psihologija
Koje su razlike između ženskog i muškog mozga?
|